Nanada troškova za topli obrok je naknada za ishranu u toku rada za zaposlene. Prema odredbama Zakona o radu, svaki zaposleni u firmi ima pravo na naknadu za topli obrok.
Poslodavac je u zakonskoj obavezi da radnicima omogući pravo na korišćenje toplog obroka. Nije u obavezi samo ukoliko im je ishranu obezbedio na neki drugi način. Kada kažemo zaposleni, misli se na lica koja kao vrstu radnog angažovanja imaju zasnovan radni odnos.
Postoje dve mogućnosti da se zaposlenima nadoknade troškovi koje će imati za ishranu u toku rada i to su:
- da poslodavac obezbedi ishranu zaposlenom tokom radnog vremena o svom trošku,
- da se isplati naknada troškova zaposlenima za ishranu u toku rada.
To znači sledeće – ako firma radniku ne obezbedi ishranu u toku rada, ima obavezu da mu isplati naknadu troškova ishrane u toku rada.
Ono što Zakon nije predvideo i ne nameće kao obavezu jeste visina naknade koja će se za ove potrebe isplaćivati. Stoga, u nastavku sledi detaljno objašnjenje u vezi ove tematike.
Visina toplog obroka
Zakon o radu obavezuje poslodavca da vrednosno izrazi troškove za ishranu. Drugim rečima, visina troškova za topli obrok mora da se iskaže u novcu. Ali, kolika će biti visina toplog obroka nije precizno definisano zakonom, već to poslodavac može samovoljno da odredi.
Npr. može se doneti odluka da naknada za topli obrok bude neki fiksni iznos, zatim iznos na dnevnom nivou po obroku, kao procenat u odnosu na neki podatak za koji se vezuje (prosečna zarada) ili neki drugi način shodno tome kako odluči poslodavac.
Firma nije u obavezi da odredi ni maksimali ni minimalni iznos za topli obrok. Praktično, ne ograničava ga. Poslodavac ima slobodu da samostalno odredi kolika će biti visina naknade za topli obrok, a to u praksi najčešće biva u skladu sa finansijskim mogućnostima kompanije.
On ima određene obaveze, a odnose se na sledeće:
- da visinu, uslove, kao i način obezbeđivanja ili isplate naknade za topli obrok definiše opštim aktom firme (pravilnikom, kolektivnim ugovorom), kao i ugovorom o radu sa zaposlenima;
- visina toplog obroka za sve zaposlene mora biti iskazana u platnoj listi.
Obaveze poslodavca oko naknade za topli obrok
Pisali smo o svim obavezama poslodavca kada sa radnikom zasnuje radni odnos. Topli obrok jeste jedna od njih, ali kolika će biti naknada za topli obrok nigde nije definisano kao obaveza poslodavca.
Ono što jeste obaveza je drugo – da se iskaže, obračuna i plati iznos koji poslodavac opredeli za naknadu troškova, kao i da se taj iznos iskaže u novcu. Tako da, kolika je naknada troškova za topli obrok definiše se opštim aktom firme, pravilnikom ili ugovorom o radu.
Takođe, nije propisan neki obavezni minimium ili maksimum za isplatu naknade ovih troškova, ali se svi uslovi, način isplate i visina toplog obroka obavezno uređuju opštim aktom kod poslodavca (kolektivnim ugovorom ili pravilinikom o radu) ili ugovorom o radu sa svakim zaposlenim.
Kolika je naknada za topli obrok je odluka poslodavca i neki tačan iznos za isplatu ne postoji kao obaveza, ali je obaveza da se isplati i da se visina naknade za topli obrok, uslovi i način preciziraju aktom.
Visina naknade za topli obrok treba biti u istom iznosu za sve radnike, nezavisno od stručne spreme zaposlenog, njegovog zvanja i radnog mesta.
Pravo zaposlenih na isplatu troškova u vezi sa radom
Zaposleni, odnosno lica u radnom odnosu imaju određena zakonom zagarantovana prava. Tu spada i pravo na topli obrok.
U ostale troškove koji nastaju u vezi sa radom i za koje zaposleni po osnovu radnog odnosa ima pravo da ostvari su:
- trošak za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako firma nije obezbedila sopstveni prevoz radniku pa tako isplaćuje putni trošak;
- trošak za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;
- trošak za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu;
- trošak za smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu, ako firma nije obezbedila smeštaj i hranu bez naknade;
- trošak za regres za korišćenje godišnjeg odmora;
- trošak za ishranu u toku rada, ako firma ovo pravo nije obezbedila na drugi način (topli obrok).
Naknada za topli obrok je zarada
U skladu sa Zakonom o radu, naknada za topli obrok se smatra zaradom. To znači da topli obrok, odnosno naknada troškova za ishranu u toku rada podleže obavezi obračuna i plaćanja poreza i doprinosa, kao vid primanja koji ima tretman zarade.
Ovo je važno istaći zbog nekih specifičnih situacija koje se javljaju, kao npr. kada je poslodavac u obavezi da zaposlenom plati naknadu zarade recimo za vreme korišćenja godišnjeg odmora, plaćeno odsustvo, bolovanje i slično. Tada ima obavezu da isplati zaradu u prosečnom iznosu za zadnjih 12 meseci, a u taj prosek ulaze sva primanja koja imaju tretman zarade, što uključuje i naknadu za topli obrok.
Kada se ostvaruje pravo na topli obrok – kojim danima
Naknada za topli obrok se ostvaruje samo za dane kada je zaposleni radio (svaki dan kada je bio na poslu).
Pravo na topli obrok ne može da se ostvari za one dane kada zaposleni nije radio, odnosno kada nije bio na poslu. Npr. za vreme bolovanja, tokom godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, kao ni tokom neplaćenog odsustva.
Topli obrok i minimalna zarada
Da bi bilo jasnije ovo pitanje, tj. da li zaposleni koji primaju minimalnu zaradu imaju pravo na topli obrok, podsetićemo se samo od čega se sve sastoji zarada.
U skladu sa Zakonom o radu, zaradu čini:
- zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu (osnovna zarada, deo zarade za radni učinak i uvećane zarada);
- zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.);
- druga primanja.
Pored toga, Zakon definiše da zaposleni ima pravo na primi i minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu. Minimalna zarada ima specifičan tretman i visina se određuje na osnovu minimalne cene rada, vremena provedenog na radu, kao i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.
Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, može da ostvari pravo na uvećanje zarade (kada je reč o radu tokom praznika koji se pada kao neradni dan, za noćni ili prekovremeni rad i slično). Zatim, može da ostvari pravo na naknadu troškova, kao i na druga primanja koja se smatraju zaradom.
S tim u vezi, zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo i na naknadu troškova za topli obrok. Taj iznos mu se isplaćuje pored iznosa koji pokriva minimalac. Drugim rečima, troškovi naknade za topli obrok ne ulaze u iznos obračunate minimalne zarade, već se oni dodaju na iznos minimalne zarade.
Za dodatna pitanja i informacije o uslugama koje se odnose na obračun zarade, kontaktirajte nas. Knjigovodstvena agencija HLB TM DOO stoji na raspolaganju za sve potrebne informacije kako bi postojeća rešenja prilagodili Vašem poslovanju.
