Skrolujte za još

Šta je to Plata (Zarada) Zaposlenog – Kompletan Vodič

дец 07, 2023

hero
HBL > Vesti > Clanak > Šta je to Plata (Zarada) Zaposlenog – Kompletan Vodič

Zarada ili plata predstavlja osnovnu motivaciju za rad svakog zaposlenog. Ona je najvažnije pravo svakog radnika koji sa poslodavcem ima zasnovan radni odnos.

Zarada se isplaćuje u novcu, odnosno kroz finansijsku nadoknadu za rad u firmi. Pored zarade, zaposleni mogu da ostvare i brojna druga prava iz radnog odnosa, kao što su plaćeno odsustvo, zatim neplaćeno odsustvo, uključujuči i primanja koja se zaposlenima mogu isplatiti.

U nastavku sledi više informacija o ovoj temi – iz čega se sve sastoji zarada, kada se i na koji način isplaćuje, da li pojedini troškovi imaju tretman zarade, kao i šta spada u neto i bruto zaradu.

 

1. Šta je to Zarada zaposlenog

 

Za svoj rad u firmi svaki zaposleni prima odgovarajuću zaradu (platu). Iznos mora biti naveden u ugovoru o radu, jer je visina, odnosno iznos zarade osnovni i obavezan element svakog ugovora o radu.

Visina zarade se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu, a zakon garantuje da ona mora biti jednaka za isti rad ili rad iste vrednosti koji zaposleni ostvaruju radeći kod poslodavca. Pojam “rad jednake vrednosti” se odnosi na rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme (obrazovanja), znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost.

 

2. Od čega se sastoji zarada?

 

Pod pojmom zarade se najčešće podrazumeva zarada u bruto iznosu. O tome šta tačno čini bruto iznos biće više reči u tekstu, u delu o neto i bruto zaradi.

Prema zakonu, zaradu čine nekoliko celina, koje zajedno predstavljaju bruto iznos. Stoga, možemo navesti da se zarada u bruto iznosu sastoji od:

  • zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
  • zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i slično),
  • drugih primanja po osnovu radnog odnosa.

Zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu čini:

  1. osnovna zarada;
  2. deo zarade za radni učinak;
  3. uvećana zarada.

 

# Osnovna zarada se određuje u zavisnosti od vremena koje radnik provodi na poslu, kao i od uslova koji su potrebni za rad na poslovima na kojima je angažovan. Firma u kojoj radi može da promeni iznos osnovne zarade, tj. može da odredi veći iznos od one koja je utvrđena elementima iz ugovora o radu.

 

# Radni učinak se određuje prema kvalitetu, obimu obavljenog posla, kao i prema odnosu koji zaposleni ima prema radnim obavezama.

 

# Kada je u pitanju uvećanje zarade, ona se može uvećati po sledećim osnovama:

  • za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;
  • za rad noću, najmanje 26% od osnovice;
  • za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice;
  • za minuli rad – po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca, najmanje 0,4% od osnovice;
  • pštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu firma ima pravo da odredi i druge kriterijume ili uslove po osnovu kojih može da se poveća zarada radnicima.

 

3. Elementi ugovora o radu zaposlenog

 

Ugovor o radu, kao jedan od načina radnog angažovanja u Srbiji, obavezno mora da ima sadrži zaradu zaposlenog. Pored toga, mora da sadrži sve obavezne elemente, što uključuje i one u vezi sa zaradom.

Svi elementi koje ugovor o radu sadrži su:

  • naziv i sedište poslodavca;
  • lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
  • vrsta i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanje zaposlenog;
  • naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
  • mesto rada;
  • vrsta radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);
  • trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme;
  • dan početka rada;
  • radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);
  • novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora;
  • elementi za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog;
  • rokovi za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
  • trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.

Ukoliko je između poslodavca i zaposlenih sklopljen kolektivni ugovor i on sadrži obavezne elemente u pogledu zarade, ili ukoliko su obavezni elementi u vezi zarada utvrđeni pravilnikom o radu ili drugim aktom firme, ugovor o radu ne mora da ih sadrži. To se odnosi na sledeće elemente:

  • novčani iznos osnovne zarade;
  • elementi za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja;
  • rokovi za isplatu zarade i drugih primanja.

U tom slučaju, poslodavac je u obavezi da u ugovoru o radu naznači pravni akt koji sadrži te elemente, kao i akt u kome su definisana prava i obaveze zaposlenih. Međutim, ukoliko ne postoji ili ukoliko u njemu nisu utvrđena prava, obaveze zaposlenog, kao ni elementi obavezni zakonom, firma je u obavezi sve to navede u ugovoru prilikom zasnivanja radnog odnosa sa radnikom.

 

4. Primanja koja nemaju karakter zarade

 

Pojedina primanja koja se isplaćuju zaposlenima se ne smatraju zaradom, u skladu sa Zakonom o radu. To su:

  • učešće zaposlenog u dobiti koja je ostvarena u poslovnoj godini, ukoliko je to predviđeno ugovorom ili aktom poslodavca (član 14.);
  • korišćenje i upotreba sredstava za rad zaposlenog i naknada troškova za njihovu upotrebu (član 42. stav 3. tačka 4);
  • naknada drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja (član 42. stav 3. tačka 5);
  • naknada troškova zaposlenima (član 118. tačka 1-4);
  • druga primanja (član 119.);
  • jubilarna nagrada i solidarna pomoć (član 120. tačka 1);
  • isplata otpremnine, pre otkaza ugovora o radu (član 158.).

 

4.1. Naknada troškova zaposlenima

 

Poslodavac može zaposlenom da isplati naknadu određenih troškova, ali treba naglasiti da samo određeni troškovi nemaju tretman zarade (ne spadaju u zaradu). To su:

  • naknada za dolazak i odlazak sa rada (u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju);
  • naknada za vreme provedeno na službenom putu u zemlji (dnevnice, troškovi smeštaja, troškovi prevoza, naknada za korišćenje sopstvenog auta u službene svrhe);
  • naknada za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu (dnevnice, troškovi smeštaja i prevoza, naknada za korišćenje sopstvenog vozila u službene svrhe);
  • naknada za smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu.

Ostale naknade troškova imaju karakter zarade, a tu spadaju:

  • naknada za ishranu u toku rada – topli obrok;
  • naknada za regres za korišćenje godišnjeg odmora.

 

4.2. Druga primanja zaposlenih

 

Zaposleni ima prava na druga primanja, a ona nemaju tretman zarade. Za pojedina poslodavac je u obavezi da isplati, dok za ostale nije (ali može).

Ostala primanja koja je firma u obavezi da isplaćuje zaposlenom:

  • otpremnina pri odlasku u penziju;
  • naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice (ili članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog);
  • naknada štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

Ugovorom o radu ili opštim aktom firma samostalno može da odredi isplate drugih primanja, kao što su:

  • deci zaposlenih poklon za Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa;
  • premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje,
  • kolektivno osiguranje od posledica nezgoda;
  • kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija;
  • jubilarna nagradu i solidarna pomoć.

 

5. Ostala primanja zaposlenih koja spadaju u zaradu

 

Pored odgovarajuće zarade koja se radniku isplaćuje za rad, u zaradu spadaju sva primanja koja ostvaruje po osnovu radnog odnosa, odnosno sve isplate sa karakterom zarade:

  • naknada zarade za vreme odsustvovanja sa rada, u skladu sa Zakonom, kao što je godišnji odmor;
  • naknada za ishranu u toku rada – topli obrok;
  • regres za godišnji odmor;
  • uvećana zarada;
  • naknada za prevoz u javnom saobraćaju preko cene prevozne karte;
  • terenski dodatak (dnevna naknada za povećane troškove rada na terenu);
  • drugi slučajevi u kojima poslodavac utvrdi pravo zaposlenog na uvećanu zaradu (posebni uslovi rada, rad nedeljom, rad u drugoj smeni i slično);
  • naknada za korišćenje službenog automobila za privatne potrebe zaposlenih;
  • ostale isplate sa karakterom zarade (dodatak i naknada za odvojeni život, davanja u robi ili novcu za 8. mart i druge praznike, stimulativna otpremnina pri sporazumnom raskidu radnog odnosa, sva druga primanja koja nisu izuzeta iz zarade);
  • isplate zaposlenima za poklon deci povodom Božića i Nove godine preko neoporezivog iznosa.

 

6. Zakonski rok za isplatu zarade

 

Zarada mora biti isplaćena jednom mesečno. Način isplate i rok kada će se isplatiti poslodavac može samostalno da odredi svojim pravnim aktom ili kroz ugovor o radu, ali je zakonski rok za isplatu najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec (zadnji radni dan). Pored zarade, do tog roka je u obavezi da obračuna i uplati socijalne doprinose i na teret zaposlenog i na teret poslodavca.

U cilju pravilnog obračuna i evidencija, firma je dužna da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade za svakog zaposlenog.

 

7. Neto i bruto zarada

 

Poslodavac ima zakosnku obavezu da svakog meseca zaposlenima isplati zarade u bruto iznosu. O ovim pojmovima smo detaljno pisali – razlika između neto i bruto zarade, ali ćemo u kratkim crtama pojasniti.

U ukupan iznos zarade ulaze neto iznos zarade, porez na zaradu, kao i doprinosi iz zarade (doprinosi koji se plaćaju na teret zaposlenog, iz osnovice). Do kraja meseca, firma za svakog radnika treba da obračuna i plati neto, porez, doprinose iz zarade (na teret zaposlenog), kao i socijalne doprinose koji se plaćaju na osnovicu (na teret poslodavca).

Bruto iznos predstavlja zbir neto zarade i socijalnih doprinosa. Međutim, kako bi koncept bruto zarade bolje razumeli, treba napomenuti da postoje bruto 1 i bruto 2:

  1. neto zarada – prihod zaposlenog, odnosno iznos naknade bez poreza i doprinosa;
  2. pojam “bruto 1” – neto zarada na koju se isplaćuju porez i doprinosi na teret zaposlenog (porez i doprinosi iz zarade zaposlenog);
  3. pojam “bruto 2” – bruto 1 i socijalni doprinosi koji se isplaćuju na teret poslodavca (porez i doprinosi koji se plaćaju na zaradu zaposlenog).

 

8. Minimalna zarada

 

Minimalna zarada (minimalac) je najmanji iznos zarade koja se isplaćuje radniku za vreme koje provede na poslu i izvršen rad. Ona se određuje na osnovu minimalno utvrđene cene rada po radnom času, vremena provedenog na radu, kao i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade. Minimalna cena rada po kojoj se obračunava zarada važi za svaki pojedinačni mesec za koji se vrši isplata.

O ovoj temi smo takođe detaljno pisali – šta je minimalac i od čega se sastoji.

 

Agencija za knjigovodstvene usluge HLB T&M Consulting Beograd pored računovodstvenih i knjigovodstvenih usluga, robnog i materijalnog knjigovodstva, pruža kadrovske usluge u koje spada i obračun zarada. Naš tim specijalizovanih stručnjaka upoznat je sa svim promenama, ako i novinama u oblasti zakonodavstva. Kontaktirajte nas za sve dodatne informacije.

Kontakt