U Srbiji su društvo sa ograničenom odgovornošću i preduzetnik paušalac dva najpopularnija načina osnivanja firmi. Ukoliko ste u nedoumici oko odabira forme i kako registrovati firmu – da li kao DOO ili preduzetnik paušalac, slede informacije koje će vam rešiti dilemu.
Treba napomenuti da se DOO firme i paušalci međusobno dosta razlikuju, kao i da oba načina poslovanja imaju svoje prednosti i mane. Kako biste doneli pravu odluku, potrebno je znati razlike između DOO i paušalca, a takođe i koje su njihove prednosti i nedostaci.
U nastavku smo izdvojili ključne razlike, koje će vam pomoći da napravite poređenje i sagledate koja vam pravna forma više odgovara u odnosu na planove budućeg poslovanja. Moći ćete da donesete konačnu odluku, bez obzira da li tek pokrećete biznis ili želite da pređete na DOO sa paušala, što je čest slučaj sa IT firmama u Srbiji.
1.1. Paušalac prednosti
# Jednostavan proces registracije
- registracija preduzetnika u APR je jednostavnija nego za DOO (manja je administracija i manje dokumentacije se podnosi prilikom osnivanja, zbog čega je čest slučaj da se u Srbiji IT firme u početku osnivaju kao paušalci);
- registracija preduzetnika je jeftinija nego taksa za osnivanje DOO;
- DOO ima obavezu da izradi osnivački akt, preduzenik paušalac nema;
- preduzetnik ima registrovano sedište obavljanja delatnosti, s’ tim da može imati i jedno ili više izdvojenih mesta na teritoriji Republike Srbije, koje je u obavezi da registruje;
- ostale naknade APR-a za paušalce su niže nego naknade za DOO (promene, brisanje iz privrednog registra).
# Olakšana administrativna procedura za paušalce
Radi unapređenja paušalnog oporezvanja, uštede troškova i povećane efikasnosti, paušalcima je olakšana administrativna procedura oko poreskih obaveza:
- paušalci više nemaju obavezu da podnose poresku prijavu PPDG-1R, niti zahtev za odobravanje paušalnog oporezivanja;
- prilikom prestanka i prekida obavljanja delatnosti, kao i nastavka obavljanja delatnosti nakon prekida ne podnose poresku prijavu PPDG-1R sa osnovom podnošenja prijave: oznaka 3 (prestanak obavljanja samostalne delatnosti), oznaka 4 (prekid obavljanja samostalne delatnosti), oznaka 16 (nastavak obavljanja samostalne delatnosti nakon prekida).
# Fiksno plaćanje poreza
Paušalci svoje poreske obaveze plaćaju u fiksnom mesečnom iznosu, do kraja kalendarske godine. Praktično, porez i doprinose plaćaju prema paušalno utvrđenom prihodu. Imaju obavezu da plate porez bez obzira na ostvaren mesečni promet.
Iznos je utvrđen rešenjem Poreske uprave, a način utvrđivanja poreza se određuje po određenim kriterijumima, na koji se primenjuju zakonske stope. Stope poreza i doprinosa: porez na prihod 10%, PIO 24%, zdravstveno osiguranje 10,3% i doprinosi za nezaposlenost 0,75%.
# Ovlašćenje
Preduzetnik može pisanim ovlašćenjem da poveri vođenje posla drugom poslovno sposobnom fizičkom licu (poslovođa).
Takođe, može ovlastiti knjigovođu da ima pristup vašim e porezima u poreskom sandučetu na portalu Poreske uprave, za koji je neophodan kvalifikovani elektronski sertifikat. Iako je admistrativna procedura oko poreskih prijava za paušalce pojednostavljena, davanje ovlašćenja stručnom licu može biti dobra odluka, pogotovo ako treba da se podnesu određene poreske prijave ili preuzmu elektronska poreska rešenja.
# Dnevni limit za podizanje gotovine
Paušalci, za razliku od drugih preduzetnika ili DOO, imaju mogućnost da na dnevnom nivou podignu određen iznos gotovine bez pravdanja. To je jedan od razloga zašto se preduzetnici opredeljuju da postanu paušalci. Dnevni limit iznosi 150.000 dinara.
Preduzetnici koji paušalno plaćaju porez mogu svakodnevno da podižu sa računa firme do 150.000 dinara i taj iznos nemaju obavezu da pravdaju računima za troškove. Obaveza ne postoji jer se jednom mesečno plaća paušalno utvrđeni iznos poreza. DOO firme su obavezi da podignuti novac pravdaju gotovinskim računima.
# Kalkulator paušalnog poreza
Na portalu Poreske uprave omogućen je kalkulator za izračunavanje paušalnog poreza. On fizičkim licima, budućim paušalcima, kao i frilenserima koji se samooporezuju pomaže da predvide iznos mesečne poreske obaveze nakon unosa određenih parametara.
Kalkulator paušalnog poreza omogućava da se izračuna porez koji će paušalno oporezovani preduzetnici plaćati nakon osnivanja firme. Iznos se dobija unosom svih elemenata koji su ključni za utvrđivanje poreske obaveze, što svakako zavisi i od šifre delatnosti.
# Mesečno angažovanje knjigovođe
Preduzetnik paušalac nema obavezu da angažuje knjigovođu, jer ne vodi poslovne knjige. iako imaju mogućnost da angažuju knjigovođu dajući mu poresko ovlašćenje, obaveza paušalnih preduzetnika za vođenje poslovnih knjiga ne postoji. Ona se svodi se na to da da vode KPO knjigu, da izdaju račune i u nju upisuju izdate.
1.2. Paušalci mane
# Naziv
Prilikom registracije naziva firme, za preduzetnika naziv sadrži lično ime i prezime, delatnost, pravnu formu (PR), mesto sedišta i skraćen naziv (nije u obavezi, ali u praksi najčešće sadrži). U odnosu na DOO, naziv je dosta dugačak. DOO u nazivu sadrži samo poslovno ime, pravnu formu i mesto sedišta.
# Odgovara ličnom imovinom
Preduzetnik paušalac za sve dospele i neizmirene obaveze koje ima odgovara svojom ličnom imovinom. Ukoliko ne može da izmiri obaveze oko poreza, odgovornost preuzimaju punoletni članovi domaćinstva (odgovara se imovinom članova domaćinstva).
# Limit za promet kod paušalnog oporezivanja
Jedan od uslova za paušalce je limit ostvarenog prometa, koji iznosi 6 miliona dinara. Ova granica se odnosi na ostvaren prihod u toku jedne kalendarske godine (01.01.-31.12.).
Ukoliko se u toku jedne kalendarske godine pređe i ostvari veći promet, gubi se pravo na paušalno oporezivanje. U tom slučaju, Poreska uprava donosi rešenje po kome se nastavlja poslovanje u formi preduzetnika koji vodi poslovne knjige.
Kod DOO firmi nema limita po pitanju visine godišnjeg prometa.
# Test samostalnosti
Test samostalnosti se primenjuje za paušalce od 2020. godine. Predstavlja test koji se sastoji od 9 kriterijuma, a koji se primenjuju kako bi se utvrdilo da li je oporezivani paušalac samostalan/nesamostalan u odnosu na klijenta sa kojim sarađuje.
Kriterijumi testa samostalnosti:
- radno vreme ili godišnji odmor i odsustvo sa posla;
- koje prostorije koristi preduzetnik za rad;
- stručno usavršavanje i edukacije preduzetnika;
- da li je preduzetnik angažovan nakon što se prijavio na javni oglas;
- da li nalogodavac obezbeđuje preduzetniku osnovni alat, opremu i sredstva za rad;
- preduzetnik ima najmanje 70% ostvarenih prihoda od jednog nalogodavca;
- da li preduzetnik preuzima poslovni rizik i odgovornost;
- da li ugovor sadrži klauzulu o zabrani rada preduzetnika sa drugim pravnim licima;
- broj radnih dana preduzetnika u toku jedne godine.
Test samostalnosti se ne primenjuje na DOO i privredna društva. Pisali smo detaljno pojašnjenje vezano za test samostalnosti.
# Ne može biti u sistemu PDV-a
Preduzetnici paušalci ne mogu biti u sistemu PDV-a, zbog načina utvrđivanja poreskih obaveza, kao i limita od 6.000.000. Obveznici poreza na dodatu vrednost su preduzetnici koji vode poslovne knjige i privredna društva (DOO) koja ostvare promet veći od 8 miliona dinara.
Paušalci imaju mogućnost da promene status oporezivanja u narednoj kalendarskoj godini, ukoliko se prijave za ulazak u sistem PDV-a. Ako probiju limit od 6.000.000 dinara obavezni su da vode poslovne knjige. Tada se mogu evidentirati kao obveznici PDV-a, ali nisu obavezni. Međutim, ukoliko pređu limit od 8.000.000 dinara u poslovnoj godini, odmah postaju obveznici PDV-a.
# Godišnji porez na dohodak građana
Paušalci, kao fizička lica registrovana za obavljanje delatnosti, pored paušalnog poreza imaju obavezu plaćanja poreza na dohodak građana u tekućoj godini, ukoliko u toku prethodne kalendarske godine ostvare dohodak veći od iznosa šestostruke prosečne godišnje zarade. Ovaj prihod se oporezuje sa 10%. Za DOO se ne plaća porez na dohodak građana, već druga vrsta poreza – porez na dividendu 15%.
# Često nemaju stručnog savetnika
Za preduzetnike paušalce je preporuka da sa agencijom za knjigovodstvene usluge ostvare saradnju i angažuju je u svojstvu poreskog, pravnog ili knjigovodstvenog savetnika. Zatim, ukoliko imaju zaposlene radnike ili kompleksnije poslovanje, preporuka je da angažuju knjigovođu radi obračuna zarada ili ostalih administrativnih poslova.
# Određene delatnosti ne mogu biti paušalci
U skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana, pravo na paušalno oporezivanje ne priznaje se za određene delatnosti:
- iz oblasti reklamiranja i istraživanja tržišta;
- za oblast trgovine na veliko i trgovine na malo, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama;
- za one u koje ulažu i druga lica.
Kada je u pitanju DOO, ne postoje ograničenja po pitanju delatnosti koje se mogu obavljati. Mogu biti registrovani za obavljanje bilo koje šifre delatnosti.
2.1. Društvo sa ograničenom odgovornošću – prednosti
Svi nedostaci paušala su zapravo prednosti DOO. U nastavku smo izdvojili još neke prednosti i nedostatke koje ima društvo sa ograničenom odgovornošću, a o svim specifičnostima koje bi odgovarale potrebama vašeg poslovanja ili ciljevima firme koju planirate da registrujete, preporučujemo da kontaktirate stručna lica kao što su poreski savetnici ili knjigovođa.
# Vođenje poslovnih knjiga
DOO je u obavezi da vodi poslovne knjige i da imaju knjigovođu. Privredna društva ne mogu biti paušalno oporezovana. Za novoosnovane ili manje firme je najefikasnije rešenje da anažuju knjgovodstvenu agenciju, koja će im pomoći oko vođenja knjiga, evidentiranja svih poslovnih promena ili obračuna zarada svakog meseca. Za zaposlene u DOO se obračunavaju i isplaćuju porez, doprinosi prema utvrđenim stopama, kao i neto zarada.
# Zakonski zastupnik i statusne promene
- DOO se može osnovati elektronskim putem – detaljno smo pisali o osnivanju DOO;
- DOO može imati jednog ili više direktora, kao zakonskih zastupnika;
- direktor može biti i stranac;
- direktor DOO može biti u radnom odnosu u društvu, a može biti zastupnik i bez zasnivanja radnog odnosa;
- DOO može osnovati domaće fizičko lice koje je preduzetnik, stranac kao fizičko lice osnivač, kao i strano pravno lice;
- prilikom registrovanja DOO osnivači unose osnivački ulog (najmanje 100 dinara, a osnovni kapital se može i dodatno povećati);
- odgovornost za obaveze u društvu imaju srazmerno unetom ulogu i ne odgovaraju ličnom imovinom kao preduzetnici;
- kod DOO postoji mogućnost promena vlasničke strukture – direktora, zastupnika firme), dok kod paušalca nije moguće;
- ostale statusne promene (pripajanje jednog društva drugom, spajanje dva ili više društva osnivanjem novog, podela i izdvajanje jednog društva);
- izdvojeno mesto za DOO može biti registrvan ogranak.
# E-fakture
Privredna društva su u obavezi da izdaju elektronske fakture. Takođe, mnoga pravna lica koja su u sistemu elektronskog fakturisanja traže to i od svojih saradnika.
Paušalci nemaju obavezu za e-fakturisanjem, ali ukoliko posluju sa javnim preduzećima imaće obavezu. Ukoliko se prijave kao dobrovoljni korisnici SEF-a, poželjno je da angažuju knjigovođu.
# Isplata dividende
Dividenda predstavlja prihod od kapitala koji se isplaćuje članovima DOO prilikom raspodele dobiti, koja je ostvarena u toku poslovanja. Ova dobit je oporezovana, pa se pri isplati dividende obračunava i plaća porez na dividendu po stopi od 15%. Dividenda se isplaćuje kako bi se raspodelila dobit osnivačima koja je ostvarena poslovanjem u prethodnoj poslovnoj godini. Pisali smo detaljno o poreskim obavezama pri isplati dividendi.
2.2. Društvo sa ograničenom odgovornošću – nedostaci
# Promena pravne forme iz DOO u preduzetnika
Društvo sa ograničenom odgovornošću ne može promeniti pravnu formu iz DOO u preduzetnika, zbog toga što za obaveze odgovara imovinom firme, a članovi do visine udela u društvu. Takođe, postupak gašenja DOO je složen i dugotrajan.
Preduzetnik može da se transformiše u DOO. U tom slučaju, vrši se istovremeno brisanje preduzetnika iz APR-a i osniva novo DOO, koje preuzima sva prava i sve nastale obaveze preduzetnika iz poslovanja.
# Složenija administrativna procedura
Postupak osnivanja DOO je složeniji nego registracija PR:
- više dokumentacije treba prikupiti (elektronska registraciona prijava, pravni akti, osnivački akt, statut, dokaz o identitetu članova…);
- osnivanje traje duže i složenije je;
- sve naknade za DOO su veće nego za osnivanje preduzetnika (osnivanje, promene, brisanje);
- kada DOO ostvari dobit plaća se porez od 15%, plus 15% porez na dividendu prilikom isplate dividende.
# Privremeni prekid
DOO ne može registrovati privremeni prekid obavljanja delatnostii (firma koja je DOO ne može dobiti status mirovanja). Zapravo, za privredna društva ne postoji mogućnost da privremeno prekinu obavljanje delatnosti i da za to vreme poreske obaveze miruju.
Paušalac može privremeno prekinuti obavljanje delatnosti. Vremenski perod mirovanja može biti ograničen i neograničen, a za to vreme miruju poreske obaveze.
# Likvidacija DOO
Likvidacija je postupak gašenja firme, u kome se imovina prodaje ili unovčava za namirenje obaveza, a zatim preostala sredstva raspodeljuju osnivačima. Gašenje DOO je kompleksnije nego brisanje preduzetnika, kako zbog dugog perioda trajanja likvidacionog postupka, tako i obimne administrativne procedre. Ukupno vreme trajanja postupka likvidacije traje najmanje 120 dana (četiri meseca), ali je u praksi taj period često duži.
# Novčane kazne
Novčane kazne za privredne ili poreske prekršaje DOO su više u odnosu na preduzetnike. Odgovornost snosi pravno lice, kao i odgovorno lice te firme. Za paušalce su kazne niže, jer odgovornost snosi preduzetnik.
Nadamo se da smo uspeli da pojasnimo koje su razlike između DOO i paušala, kao i prednosti i mane. Za sva dodatna pitanja budite slobodni da nas kontaktirate. Možemo vam pomoći oko odabira najbolje opcije, jer knjigovodstvena agencija HLB T&M Consulting pruža usluge osnivanja preduzeća, poreskog i poslovnog savetovanja, kao i eksterne usluge obračuna zarade.
