Poreska uprava objavila je uputstvo o primeni testa samostalnosti, sa detaljnim opisom kriterijuma, odgovorima na pitanja i smernicama koje će se primenjivati u postupku poreske kontrole. Krajem 2019. najavljena je reforma Zakona o porezu na dohodak građana, a jedna od predloženih izmena bila je Test samostalnosti za preduzetnike. Primena propisa je zvanično počela 01. marta 2020. godine.
Pravila po kojima se utvrđuje primena Testa samostalnosti uključuje 9 propisanih kriterijuma, na osnovu kojih se analizira odnos između nalogodavca i preduzetnika. Kriterijumi sadržani u Testu samostalnosti predstavljaju pokazatelje samostalnosti ili nesamostalnosti preduzetnika u odnosu na nalogodavca koji ga je angažovao.
Prilikom postupka poreske kontrole i analize Testa samostalnsti poreski inspektori imaju obavezu da utvrde sve činjenice u poslovnom odnosu između nalogodavca i preduzetnika. Na osnovu raspoloživih dokaza i informacija moraju se dokumentovati i zaključiti sve činjenice, kako bi se mogla dokazati ispunjenost uslova Testa samostalnosti.
Na koga se primenjuje Test samostalnosti
Na osnovu kriterijuma iz Testa samostalnosti poreski inspektor testira odnos između jednog preduzenika i jednog nalogodavca (odnosno povezanog lica nalogodavca), kako bi se utvrdilo da li je odnos između njih samostalan.
Test samostalnosti i propisani kriterijumi primenjivaće se na:
- preduzetnika (smatra se preduzetnik koji plaća porez na oporezivu dobit ili preduzetnik paušalac),
- njihovih nalogodavaca (ili pravnih lica koja se smatraju povezanim licem nalogodavca).
Preduzetnik koji se proverava da li je samostalan je preduzetnik obveznik poreza na dohodak građana na prihode od samostalnih delatnosti. Nalogodavac može biti bilo koja kompanija koja direktno ili indirektno angažuje preduzetnika – domaće ili strano pravno lice, kao i domaći i strani preduzetnik.
Smatraće se da je test samostalnosti ispunjen, odnosno da preduzetnik nije samostalan ukoliko je najmanje 5 od 9 kriterijuma ispunjeno (minimalno 5 ispunjeno, a 4 nije). U suprotnom, kada svi ili većina kriterijuma nije ispunjena smatra se da je preduzetnik samostalan. Preduzetnici koji ne prođu test samostalnosi imaće mogućnost da se zaposle kod svog “pređašnjeg” klijenta i iskoriste olakšice za zapošljavanje kvalifikovanih novozaposlenih lica.
1. Radno vreme ili godišnji odmor i odsustvo sa posla
Prvi kriterijum se odnosi na radno vreme i odmor, kada nalogodavac ili povezano lice sa nalogodavcem preduzetniku određuje radno vreme ili odmor i odsustvo sa posla. Smatra se da su preduzetnici i preduzetnici paušalci zavisni od odluke nalogodavca ukoliko radno vreme, odsustvo sa posla i godišnji odmor zavise od nalogodavca, pri čemu se preduzetnicima ne umanjuje naknada za vreme odmora. U ovom slučaju kriterijum je ispunjen kada je bilo koji od dva uslova ispunjen – bilo da se radi o radnom vremenu ili odsustvu i odmoru.
U ugovoru koji potpisuju preduzetnik i nalogodavac se definišu svi uslovi pod kojima se angažuje preduzetnik, njihov odnos i ostale činjenice, koje poreski inspektori uzimaju u razmatranje. U uobičajenom odnosu između dva nezavisna lica sklapa se ugovor o angažovanju, na osnovu kojeg angažovano lice (preduzetnik) ima obavezu i rok da izvrši zadatak, na način koji zahteva nalogodavac (nema definisano radno vreme, niti ograničenja za odmor).
1.1. Radno vreme
Kada je u pitanju radno vreme očekivano je da preduzetnik samostalno raspodeljuje svoje radno vreme kako bi izvršio i isporučio zadatke nalogodavcu (u dogovorenom roku). Kada je odnos nesamostalan preduzetnik nema obavezu da bude na raspolaganju nalogodavcu osam sati dnevno pet dana nedeljno, koliko traje radna nedelja za sve zaposlene. On može raditi i samo par sati dnevno ili nedeljno, a to ide u prilog ne ispunjavanju kriterijuma samostalnosti (da nalogodavac ne određuje preduzetniku tačan broj radnih časova i radno vreme).
Zaposleni, za razliku od preduzetnika, ima radno vreme i raspoređen je na konkretnom radnom mestu. Tokom radnog vremena on mora biti u firmi i obavljati zadatke po nalogu poslodavca (na osnovu kojih ostvaruje zaradu). Takođe, firma u kojoj je zaposlen odobrava kada će se koristiti godišnji odmori ili slobodni dani. Ako kriterijum utvrdi ovakvu situaciju onda je ispunjen (preduzetnk nije samostalan).
1.2 Godišnji odmor i odsustvo sa rada
Prilikom razmatranja samostalnosti preduzetnika uzima se u obzir godišnji odmor, odsustvo sa posla i pravo na naknadu zarade za vreme odsustva (plaćen odmor, plaćeno odsustvo). Ukoliko nalogodavac posebnom odlukom definiše načine i uslove korišćenja odmora preduzetnika, smatraće se da postoji nesamostalnost. U odnosu poslodavac-zaposleni, poslodavac ima pravo da odluči o odsutnosti sa posla ili da odredi plan rada (a da se za vreme odsustva naknada ne umanji).
2. Koje prostorije koristi preduzetnik za rad
Prilikom testiranja samostalnosti preduzetnika uzima se u obzir koje prostrije preduzetnik koristi za obavljanje zadataka. Odnosno, da li za obavljanje poverenih poslova uobičajeno koristi prostorije koje obezbeđuje poslodavac (nalogodavac) ili ne. Kada preduzetnik redovno radi u prostorijama nalogodavca ili drugom mestu za koje nalogodavac obezbedi uslove, potvrđuje se ispunjenost kriterijuma i nesamostalnost preduzetnika.
Preduzetnik koji je samostalan sve poslove obavlja u sopstvenim prostorijama (zakup ili vlasništvo i u mestu koje sam odredi) i samostalno snosi prateće troškove. U poslovne prostorije nalogodavca može doći ili boraviti povremeno i po potrebi posla (radi podnošenja izveštaja, dogovaranja novih angažovanja i sličnih razloga).
3. Stručno usavršavanje i edukacije preduzetnika
Kod ovog kriterijuma smatraće se da je angažovani preduzetnik već obučen i osposobljen za rad, te da je zbog svojih kompetencija i angažovan. Samostalnost preduzetnika u analiziranom odnosu dokazuje sposobnost da on može izvršiti posao bez dodatne edukacije nalogodavca ili stručnog osposobljavanja. Ukoliko poreski inspektor utvrdi da postoji povezanost, u smislu da je nalogodavac slao preduzetnika na edukacije i stručno usavršavanje, da snosi trošak ili obezbeđuje plaćanje iz drugih izvora, smatra se da je kriterijum ispunjen i da preduzetnik nije samostalan.
Kada je preduzetnik samostalan, on sam određuje koje su mu edukacije potrebne a koje ne, samostalno ulaže u svoje znanje, stiče veštine i ide na obuke, a sve radi napredovanja i proširenja posla. Zato, ukoliko kriterijum utvrdi da nalogodavac (poslodavac) obezbeđuje edukacije, stručno osobljavanje i usavršavanje, ocenjuje se nesamostalnost preduzetnika.
Na procenu ovog kriterijuma testa samostalnosti uzimaju se u obzir mnogi faktori. Pored raspoložive dokumentacije, finansiranja obuke i stanja u poslovnim knjigama, gleda se priroda i cilj obuke, kao i da li se radi o osnovnoj edukaciji ili je u pitanju sprecifična.
4. Da li je preduzetnik angažovan nakon što se prijavio na javni oglas
Ukoliko je nalogodavac angažovao preduzetnika jer postoji potreba za radnikom (i oglas je javno objavljen) kriterijum testa je ispunjen. Kod ovog kriterijuma prati se da li je poslodavac zaista imao potrebu da angažuje radnika, pa je pozicija oglašena u sredstvima informisanja. Posmatra se tekst oglasa, uslovi koje fizičko lice mora da ispuni – obrazovanje, iskustvo, poznavanje jezika, opis poslova i slično. Kriterijum se smatra ispunjenim ukoliko je fizičko lice zaista i angažovano (kada je preduzetnik direktno angažovan).
Pronalaženje preduzetnika podrazumeva kako direktno tako i indirektno angažovanje. To se odnosi na davanje zaduženja trećim licima koja se bave pronalaženjem adekvatnih kadrova (specijalnim kadrovskim službama). Ukoliko nalogodavac angažuje treće lice da pronađe odgovarajući kadar i to rezultira angažovanjem fizičkog lica – preduzetnika, ovo utiče na konačnu ocenu kriterijuma Testa samostalnosti. Kriterijum je ispunjen i dokazuje da preduzetnik nije samostalan.
5. Da li nalogodavac obezbeđuje preduzetniku osnovni alat, opremu i sredstva za rad
Ispunjenost kriterijuma zavisi od toga da li poslodavac obezbeđuje osnovni alat, opremu i druga materijalna ili nematerijalna sredstva neophodna preduzetniku za rad, kao i da li poslodavac (ili sa njim povezano lice) rukovodi naručenim poslom – daje naloge, sprovodi kontrolu i vrši nadzor.
5.1 Obezbeđivanje sredstva za rad
Ako preduzetnik poseduje svoje alate i opremu, raspolaže sopstvenim materijalnim i nematerijalnim sredstvima ili ukoliko samostalno finansira nabavku istih, kriterijum nije ispunjen i ocenjuje se samostalnost. Sa druge strane, ukoliko nalogodavac obezbedi nabavku alata, opreme i drugih sredstava za rad, ili finansira nabavku, smatra se da je kriterijum ispunjen – da je odnos preduzetnika i nalogodavca nesamostalan.
Prilikom analize ovog kriterijuma utvrđuje se specifičnost alata, opreme i sredstava kako bi se ocenilo da li je kriterijum ispunjen. Analiziraju se vrsta i specifičnost sredstava, zatim priroda delatnosti i na koji način se oprema koristi za izvršenje posla. Ukoliko preduzetnik poseduje sopstvena osnovna sredstva, opremu, alate i druga sredstva za rad, a nalogodavac obezbeđuje pojedine zbog specifičnosti posla, smatraće se da je preduzetnik samostalan.
5.2 Upravljanje procesima rada
U ovom slučaju poreski inspektori uzimaju u obzir učestalost nadzora, kao i prirodu nadzora nad poslom koji se obavlja. Da bi se kriterijum testa ocenio kao samostalan (da nije ispunjen) očekuje se da nalogodavac daje osnovne naloge u vezi naručenog posla, kao i da sprovodi razumnu kontrolu ili nadzor. Takođe, važno je da se utvrdi da je nadzor vršen nad rezultatima rada ili u ograničenoj meri na obavljanje posla.
Odnos između preduzetnika i nalogodavca nije samostalan ukoliko poslodavac (nalogodavac) određuje mesto za rad, vreme rada, vrši učestali nadzor, raspodeljuje obaveze, obezbeđuje osnovnu opremu i materijale, definiše prioritete i drugo. Ovo je zapravo klasičan odnos između poslodavca i zaposlenog.
6. Preduzetnik ima najmanje 70% ostvarenih prihoda od jednog nalogodavca
Ukoliko je preduzetnik u periodu od 12 meseci ostvario najmanje 70% prihoda od jednog nalogodavca (ili povezanog lica) kriterijum je ispunjen.
Očekuje se da nezavisni preduzetnik obavlja aktivnosti za više nalogodavaca. Što je manje učešće jednog nalogodavca u ukupnom prihodu preduzetnika povećava se šansa da se ovaj kriterijum oceni kao samostalan. Sa druge strane, što je veće učešće jednog nalogodavca u ukupnom prihodu preduzetnika (najmanje 70%) veća je i šansa da je kriterijum testa ispunjen, tj. da preduzetnik nije samostalan.
Prilikom ocene kriterijuma proverava se raspoloživa dokumentacija (izdati računi, izvodi nalogodavca o plaćanju, izvodi preduzetnika o primljenim uplatama). Primljeni prihodi preduzetnika posmatraju se unazad 12 meseci i to za svaku pojedinačnu uplatu (u periodu od 12 meseci za svako plaćanje koje je imao preduzetnik na svom poslovnom računu).
7. Da li preduzetnik preuzima poslovni rizik i odgovornost
Sedmi kriterijum testa samostalnosti odnosi se na preuzimanje poslovnog rizika – da li preduzetnik snosi poslovni rizik za posao koji isporuči svom klijentu. Ugovor o radnom angažovanju trebalo bi da sadrži klauzulu po kojoj je jasno definisano ko preuzima i snosi poslovni rizik. Nedostatak odgovornosti i rizika za isporučen posao, kao i odgovornost prema klijentu ukazuje da je kriiterijum ispunjen, tj. da preduzetnik nije samostalan.
Prilikom angažovanja preduzetnika očekivano je da on snosi poslovni rizik za poslove koje obavlja ili koje isporučuje nalogodavcu. Preduzetnik kao fizičko lice koje samostalno obavlja delatnost ima odgovornost prema klijentu i samostalno snosi rizike (rizik tržišta, naplate, neizvršenje posla, nesaobraznost i drugo). Ukoliko se utvrdi da je tako, odnos između preduzetnika i nalogodavca je samostalan.
8. Da li ugovor sadrži klauzulu o zabrani rada preduzetnika sa drugim pravnim licima
Ukoliko ugovor o angažovanju sadrži klauzulu o zabrani preduzetnika da pruža usluge drugim nalogodavcima (da ne obavlja delatnost sa drugim pravnim licima) smatra se da je kriterijum ispunjen i da nije samostalan. Zabrana preduzetniku može biti potpuna ili delimična (izuzimaju se delimične zabrane koje su u skladu sa Zakonom).
Sa druge strane, ako je preduzetnik angažovan od strane više klijenata i slobodno na tržištu nudi svoje usluge, povećava se šansa da se kriterijumom utvrdi samostalnost (jer se smanjuje rizik da preduzetnik prestane sa radom ako izgubi jednog klijenta). Zbog toga poreski inspektori u postupku kontrole temeljno analiziraju ugovor o angažovanju i proveravaju da li sadrži klauzulu o zabrani rada.
9. Broj radnih dana preduzetnika u toku jedne godine
Ukoliko preduzetnik obavlja aktivnost uz naknadu za nalogodavca neprekidno ili sa prekidima 130 radnih dana ili više, u periodu od 12 meseci, pri čemu je jedan radni dan bilo koje vreme u toku dana smatra se da je kriterijum ispunjen. Odnosno ocenjuje se nesamostalnost preduzetnika.
Smatra se da je jedan radni dan bilo koji period između 00 i 24 časa. Ukoliko preduzetnik provede recimo pola sata ili sat vremena u obavljanju aktivnosti za jednog klijenta, smatraće se kao da je za njega radio ceo radni dan. Pored toga, ukoliko preduzetnik ima više klijenta i za svakog od njih radi izvesno vreme (sat-dva…) takođe će se smatrati da je za svakog od njih obavljao aktivnost jedan radni dan. Dodatno, pojam radni dan odnosi se na bilo koji dan u nedelji jer preduzetnik može bilo kada obavljati aktivnost uz naknadu.
Na nesamostalnost odnosa može ukazivati i kada je ugovor o angažovanju zaključen na duže veme ili na neodređeni vremenski period. Tako u postupku kontrole poreski inspektori uzimaju u obzir sve ugovore (jedan ili više, ukoliko takvi postoje), neformalne dogovore između dve strane, ali i izdate fakture, komunikaciju između njih, izveštaje i ostala poslovna dokumenta ili činjenice.
Detaljna pojašnjenja o kriterijumima i uslovima mogu se videti u uputstvu o primeni testa samostalnosti koje je na svom zvaničnom sajtu objavila Poreska uprava. Ukoliko imate dodatnih pitanja budite slobodni da nas kontaktirate i postavite pitanje. Stručan kadar agencije za računovodstvo HLB T&M Consulting u Beogradu stoji vam na raspologanju.
