Izbor metode za proveru transfernim cena

U procesu usklađivanja transfernih cena i transakcija koje se odvijaju između povezanih lica, jedna od najvažnijih aktivnosti je izbor ili promena metode za proveru usklađenosti transfernih cena.

Na osnovu izabrane metode utvrđuju se cene i vrednost transakcija u skladu sa principom “van dohvata ruke”. One se porede sa iskazanim poslovnim rezultatima (prihodima, rashodima i rezultatima poslovanja), a zatim se utvrđuje razlika za koju se koriguje poreska osnovica. Načelo “van dohvata ruke” je način utvrđivanja transfernih cena koji nalaže da se transferne cene između povezanih lica formiraju na isti način kao što bi se formirale u poslovnim odnosima između nepovezanih lica.

PROČITAJTE JOŠ: IZRADA STUDIJE O TRANSFERNIM CENAMA – ROKOVI I USLUGE >>

 

Prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije, dozvoljeno je ukupno šest metoda za proveru transfernih cena. Do 2013. godine bilo je dozvoljeno samo tri, ali se broj dozvoljenih metoda za utvrđivanje transfernih cena povećao. To su:

• metoda uporedive cene na tržištu,
• metoda cene koštanja uvećane za uobičajenu zaradu (metoda troškova uvećanih za bruto maržu),
• metoda preprodajne cene,
• metoda transakcione neto marže,
• metoda podele dobiti,
• bilo koja druga metoda za utvrđivanje transfernih cena po principu “van dohvata ruke”.

 

Osnovne grupe metoda za proveru transfernih cena

 

Prema smernicama OECD metode za proveru transfernih cena dele se na dve osnovne. To su:

• standardne metode,
• metode zasnovane na dobitku.

Standardne metode nazivaju se još i transakcione metode za proveru transfernih cena. Polaze od pojedinačnih transakcija sa povezanim licima (koje su i predmet posmatranja), zatim oblikovanja ili opredmećenja u poreskom bilansu (kroz prihode ili rashode po transfernim cenama) radi utvrđivanja njihovog tržišnog nivoa.

 

U standardne metode provere spadaju:

• metoda uporedive cene na tržištu,
• metoda cene koštanja uvećane za uobičajenu zaradu,
• metoda preprodajne cene.

 

Metode zasnovane na dobiti ispituju rezultat transakcija između povezanih lica, odnosno ispituju nastalu dobit kao rezultat transakcija. Predmet posmatranja je rezultat poslovanja sa povezanim licima, koji se može iskazati kao dobit ili kao gubitak.

 

U metode zasnovane na dobiti spadaju:

• metoda transakcione neto marže,
• metoda podele dobiti.

 

Obveznicima je data mogućnost da koriste i poslednju metodu, samo ukoliko nije moguće formirati transfernu cenu nijednom drugom metodom. Bilo koja druga metoda koristi se u sledećim slučajevima:

• samo ukoliko se ni jednom prethodno navedenom metodom ne može utvrditi transferna cena u skladu sa principom “van dohvata ruke”,
• ako se proceni da bi ta metoda utvrđivanja transfernih cena dala pouzdanije i odgovarajuće rezultate.

 

Ravnopravnost metoda pri izradi studije o tranfernim cenama

 

Do kraja 2012-te godine metoda uporedive cene imala je formalnu i hijerarhijsku prednost u odnosu na ostale metode utvrđivanja transfernih cena. Ostale metode mogle su se koristiti samo ako prva, odnosno ako metoda upoređivanja cena nije bila moguća.

Međutim, 2013. godine uvedena je hijerarhijska ravnopravnost svih metoda za proveru usklađenosti transfernih cena. Ukinuta je formalna prednost metode uporedive cene, pa su sve metode postale ravnopravne i jednake.

PROČITAJTE JOŠ: IZVEŠTAJ O TRANSERNIM CENAMA – NAJČEŠĆA PITANJA I ODGOVORI >>

Propisano je da se prilikom usklađivanja cena po principu “van dohvata ruke” koristi metoda koja najviše odgovara okolnostima pod kojima se transakcija izvršila. Odnosno, mora biti izabrana najprimerenija metoda utvrđivanja transfernih cena koja odgovara analizi i okolnostima konkretnog slučaja. Takođe, omogućeno je i kombinovanje više metoda.

Obveznik slobodno i samostalno može izabrati koju će metodu formiranja cena transakcija koristiti. Prema Pravilniku o transfernim cenama, dužan je jedino da izabere metodu koja najviše odgovara okolnostima za transakcije sa povezanim licima. Ukoliko je bilo više transakcija, metodu provere usklađenosti transferne cene bira za svaki konkretan slučaj.

 

Kako izabrati metodu o transfernim cenama?

 

Izbor metoda za analizu transfernih cena zasniva na analizi činjenica. Pritom sagledavaju se:

• priroda transakcija koje su predmet analize,
• dostupnost i pouzdanost podataka za analizu,
• stepen uporedivosti između transakcija obavljenih po transfernim cenama sa transakcijama koje se obavljaju sa ili između nepovezanih lica,
• primerenost korišćenja finansijskih podataka nepovezanih lica za analizu usklađenosti transfernih cena po pojedinim vrstama transakcija koje obveznik obavlja sa povezanim licima,
• priroda i pouzdanost pretpostavki.

 

Metode na nivou vrste transakcije

 

Metode za proveru usklađenosti transfernih cena primenjuju se na nivou vrste transakcije, a u pojedinim slučajevima može se kombinovati više metoda. Važno je da svaka metoda bude primenljiva, odnosno da odgovara okolnostima konkretnog slučaja i da je krajnji rezultat u skladu sa načelom “van dohvata ruke”.

U zavisnisti od broja, vrste, složenosti i međusobne povezanosti transakcija obveznik sam donosi odluku da li će primeniti metodu na svaku transakciju posebno ili će objediniti više srodnih transakcija. Firma sama donosi odluku da li će utvrđivati vrednost transakcije po principu “van dohvata ruke” posebno (za svaku vrstu transakcija sa povezanim licem) ili će objediniti više srodnih transakcija u jednu.

 

Objedinjen i razložen pristup

 

Transakcije se mogu posmatrati pojedinačno, kao razložene, a mogu biti i objedinjene za veći broj pojedinačnih transakcija. Primena objedinjenog odnosno razloženog pristupa dozvoljena je kada utvrđivanje vrednosti odgovara okolnostima slučaja.

Objedinjen pristup dozvoljen je za veći broj pojedinačnih transakcija. Razložen pristup primenjuje se kada su transakcije složene i u jednoj je obuhvaćen veći broj pojedinačnih transakcija.

PROČITAJTE JOŠ: ŠTA TREBA DA SADRŽI IZVEŠTAJ O TRANSFERNIM CENAMA – DETALJAN VODIČ >>

U delu izveštaja o transfernim cenama moraju biti navedeni i obrazloženi razlozi zbog kojih je izabran objedinjen ili razložen pristup. Takođe, mora biti navedeno i da li postoji mogućnost da se svaka transakcija posmatra pojedinačno.

 

Obrazlaganje izabrane metode u izveštaju o transfernim cenama

 

Obveznik koji podnosi dokumentaciju poreskom organu mora u studiji koju dostavlja da obrazloži koja metoda za proveru usklađenosti transfernih cena je izabrana da se koristi i zašto. Potrebno je da se iznese zaključak zbog čega izabrana metoda u najvećoj meri odgovara okolnostima pod kojima su transakcije izvršene.

Preporučljivo je da u izveštaju budu obrazloženi i razlozi zbog kojih su ostale metode odbačene, odnosno zašto sve druge metode provere nisu korišćene. Takođe, u studiji je potrebno navesti sve okolnosti koje su obveznika primorale da postupi u skladu sa svojom odlukom (takođe i zašto su odbačene sve druge metode).

Prema smernicama OECD metoda uporedive cene na tržištu i dalje ima blagu neformalnu prednost u poređenju sa ostalim metodama, nezavisno od činjenice da su sve hijerarhijski ravnopravne. Zbog toga je u izveštaju o transfernim cenama potrebno navesti i zašto nije mogla biti primenjena metoda uporedive cene na tržištu.

 

Raspon marži na tržištu

 

Obveznici mogu da koriste mogućnost utrđivanja transfernih cena po principu “van dohvata ruke” putem raspona. Raspon se koristi kod sledećih metoda:

• metoda cene koštanja uvećana za uobičajenu bruto maržu,
• metoda preprodajne cene,
• metoda transakcione neto marže kada se koriste podaci o eksternim bruto maržama drugih privrednih društava koja se mogu uporediti a bave se istom delatnošću, kao i kada se marža ostvarena u kontrolisanoj transakciji poredi sa rasponom bruto prosečnih ponderisanih marži uporedivih privrednih društava u periodu od 3 do 5 godina.

 

Raspon je moguce koristiti kada se pri analizi koriste podaci o eksternim/operativnim maržama drugih uporedivih društava koja se prezežno bave istom delatnošću i kada se obveznikova marža ostvarena u kontrolisanoj transakciji poredi sa rasponom uporedivih uprosečenih marži koje ostvaruju uporediva društva na tržištu u periodu od 3 do 5 godina (nalaze se između 1. I 3. kvartila).

PROČITAJTE JOŠ: KADA JE MOGUĆE PREDATI IZVEŠTAJ O TRANSFERNIM CENAMA U SKRAĆENOM OBLIKU >>

Kada se kod određivanja cena transakcija po principu “van dohvata ruke” utvrdi raspon marži na tržištu, smatra se da se transferna cena određene transakcije ne razlikuje od njene cene po principu “van dohvata ruke” samo ukoliko se vrednost nalazi u okviru interkvartilnog raspona koji ostvaruju uporedive firme na tržištu. Ako je vrednost transakcije izvan raspona, onda je cena po principu “van dohvata ruke” jednaka srednjoj vrednosti utvrđenog raspona.

 

Pregled metoda o transfernim cenama

 

Metoda uporedive cene na tržištu

 

Metoda uporedive cene na tržištu se primenjuje za sledeću vrstu transakcija:

• za promet dobara i usluga,
• za zajmove i kredite,
• za nematerijalnu imovinu.

 

Navedena metoda primenjuje se kada se pruža usluga ili prodaje proizvod (ili kada se prima usluga ili kupuje proizvod) u sličnim količinama, na sličnim tržištima i po sličnim uslovima povezanim i nepovezanim licima.

 

Metoda preprodajne cene

 

Metoda preprodajne cene primenjuje se za transakcije kada trgovac dodaje relativno malu vrednost proizvodima (preprodaja).

Primenjuje se za:

• trgovinu – promet robe koja je kupljena od povezanog dobavljača,
• podlicence

 

Metoda cene koštanja uvećana za uobičajenu zaradu

 

Kod metode cene koštanja uvećane za uobičajenu zaradu vrste transakcija za koje se proverava usklađenost su:

• promet poluproizvoda,
• proizvodnja na bazi dugoročnih ugovora,
• uslužna proizvodnja,
• trgovina robom kupljenom of nepovezanog dobavljača, a koja se prodaje povezanom licu
• usluge,
• zajedničko korišćenje opreme i dobara.

 

Metoda transakcione neto marže

 

Vrste transakcija za koje se proveravaju cene transakcija putem metode transakcione neto marže su:

• usluge,
• prodaja gotovih proizvoda kod kojih nije moguće korišćenje metode preprodajnih cena,
• prodaja poluproizvoda kod kojih nije moguće korišćenje metode cene koštanja uvećane za uobičajenu zaradu.

 

Uslovi u kojima se primenjuje su nabavka i prodaja povezanim licima. Ne primenjuje se kada svako od povezanih lica daje jedinstveni i vredan doprinos.

 

Metoda podele dobiti

 

Kod metode podele dobiti proverava se usklađenost transfernih cena za

• transakcije sa učešćem više povezanih lica,
• nematerijalnu imovinu,
• nemogućnost nalaženja uporedivih transakcija.

 

Metoda se promenjuje kod vertikalno povezanih preduzeća, gde svako daje doprinos finalnom proizvodu putem svoje jedinstvene funkcije ili poseduje jedinstvenu i vrednu imovinu, neophodnu za poslovanje.

PROČITAJTE JOŠ: ŠTA SU TRANSFERNE CENE I KAKO NASTAJU? >>

Poreski tim kompanije HLB T&M Consulting stoji vam na raspolaganju u vezi podrške i konsultacija u formiranju izveštaja o transfernim cenama. Ukoliko imate pitanja ili vam je potrebno tumačenje zakonskih propisa u vezi sa ovom aktuelnom temom, kontaktirajte naše savetnike.