Kako testirati transferne cene za usluge koje dodaju malu vrednost?

Obveznici poreza na dobit u Republici Srbiji su, u skladu sa članom 60. Zakona o porezu na dobit pravnih lica i članom 2. Pravilnika o transfernim cenama, u obavezi da svake godine Poreskoj upravi Republike Srbije dostavljaju dokumentaciju o transfernim cenama u formi izveštaja. Pravilnikom o transfernim cenama propisana je forma, struktura i izgled ovog izveštaja.

Ukoliko poslujete sa povezanim licima i imate obavezu da sastavite i dostavite izveštaj, kompanija HLB T&M Consulting može vam pružiti usluge i pomoći oko izrade studije o transfernim cenama.

U poslednjih nekoliko decenija sektor usluga u privredama razvijenih zemalja i zemalja u razvoju je u ekspanziji. Pojavljuju se nove vrste usluga, a postojeće pružaju u sve većem obimu. Ovi trendovi prisutni su i u poslovnim odnosima između povezanih lica što dovodi do potrebe izrade studija o transfernim cenama. Iz tog razloga, usluge koje jedno lice pruža svom povezanom licu predmet su analize usklađenosti transfernih cena sa principom „van dohvata ruke“.

Prilikom testiranja usluga između povezanih lica, kod izrade izveštaja o transfernim cenama, postavljaju se pitanja da li je usluga zaista pružena i da li je postojala potreba za njom, kao i da li je tržišna cena usluge ispravno utvrđena, zato što je kod primljenih usluga od povezanih lica potrebno nadležnim poreskim organima dokazati da je usluga stvarno pružena, da je u poslovne svrhe i da je praćena odgovarajućom dokumentacijom. U suprotnom bi poreski organi neke od tih usluga mogli tretirati kao nedokumentovane troškove ili kao usluge koje nisu nastale u svrhe obavljanja delatnosti primaoca usluge i koje ne bi bile priznate kao rashod u njegovom poreskom bilansu.

1. Usluge između povezanih pravnih lica dodaju malu vrednost

Usluge koje jedna članica grupe povezanih lica može pružati drugoj se sa aspekta načina testiranja usklađenosti usluga sa principom „van dohvata ruke“, mogu podeliti u dve kategorije:

1. Usluge koje dodaju malu vrednost
2. Sve ostale usluge.

Pretpostavke koje moraju biti ispunjene da bi se neka usluga smatrala onom koja dodaje malu vrednost su:

• da ne predstavlja suštinsku delatnost grupe povezanih pravnih lica,
• da se radi o usluzi koja ima karakter podrške poslovanju,
• da se prilikom njenog vršenja ne koristi vredna i jedinstvena nematerijalna imovina i da ne dovodi do stvaranja vredne i jedinstvene nematerijalne imovine,
• da ne zahteva izlaganje velikom riziku
• da nema interno uporedivih podataka.

Kako bi se izradila studija o transfernim cenama, smernicama OECD-a je obveznicima data mogućnost izbora pojednostavljenog postupka testiranja usklađenosti usluga koje dodaju malu vrednost sa principom „van dohvata ruke“. Oni mogu da odluče da ne iskoriste ovu mogućnost i da ove usluge testiraju u redovnom postupku.

Najčešće usluge koje bi se mogle smatrati onima koje je moguće testirati pojednostavljenim postupkom (pod pretpostavkom da nema interno uporedivih nepovezanih podataka i da nisu suštinska delatnost grupe povezanih lica) su:

1. računovodstvene usluge i usluge računovodstvene kontrole,
2. razne usluge poreskog savetovanja,
3. pravne usluge,
4. IT usluge,
5. usluge upravljanja potraživanjima od kupaca i obavezama prema dobavljačima,
6. usluge odnosa sa javnošću i dr.

Usluge koje nije moguće testirati pojednostavljenim postupkom su:

1. usluge koje predstavljaju osnovnu delatnost grupe povezanih pravnih lica,
2. usluge istraživanja i razvoja,
3. usluge proizvodnje,
4. usluge nabavke materijala za potrebe proizvodnje,
5. finansijske usluge,
6. usluge osiguranja i reosiguranja,
7. usluge prodaje, marketinga i distribucije itd.

Pojednostavljeni postupak testiranja usklađenosti usluga (između povezanih lica) koje dodaju malu vrednost sa principom „van dohvata ruke“ ima četiri faze:

1. Utvrđuju se troškovi onoga ko pruža usluge koji se odnose na usluge koje su pružene povezanim licima;
2. Alociraju se troškovi pomoću adekvatnih ključeva za raspodelu, kako bi se utvrdile osnovice za obračun marži;
3. Na utvrđenu osnovicu primenjuje se marža od 5%, kako bi se utvrdile tržišne cene;
4. Porede se trasferne i tržišne cene sa utvrđivanjem korekcija, ako ih ima.

2. Utvrđivanje troškovne osnovice za pružene usluge povezanom licu

Za utvrđivanje troškovne osnovice kod izveštaja o transfernim cenama,  potrebno je identifikovati sve troškove koji su posledica pruženih usluga koje dodaju malu vrednost povezanim licima. Ti troškovi mogu biti direktni i indirektni.

Indirektni troškovi se u osnovicu za obračun naknade povezanom licu uključuju preko relevantnih ključeva za raspodelu. Međutim, može se javiti problem kod raspodele direktnih troškova u situacijama kada nije moguće utvrditi tačan iznos tih troškova koji se odnosi na uslugu pruženu povezanom licu. Problem se javlja i kada se povezanom licu fakturišu zajedno brojne usluge koje su mu pružene, gde su one koje dodaju malu vrednost samo neke od njih i kada fakturna cena sadrži naknadu za sve te usluge.

PROČITAJTE JOŠ: ŠTA TREBA DA SADRŽI IZVEŠTAJ O TRANSFERNIM CENAMA – DETALJAN VODIČ >>

Prilikom izbora ključeva za raspodelu treba koristiti one koji su u skladu sa prirodom pruženih usluga. To mogu biti:

1. Za računovodstvene usluge – ukupni prihodi, veličina aktive;
2. Za usluge savetovanja – broj ljudi, broj sati;
3. Za IT usluge – broj radnih sati, broj računara;
4. Za kadrovske usluge – broj radnih sati, broj ljudi;
5. Za usluge obezbeđenja i čuvanja – broj ljudi, broj sati;
6. Za naknade za pristup bazama podataka i korišćenje softvera – broj upita, broj licenci, broj sati korišćenja.

Ukoliko jedno povezano lice pruža različite vrste usluga koje dodaju malu vrednost svojim povezanim licima, možda će biti potrebno da koristi različite ključeve za alokaciju troškova, ali nikako ne sme da primenjuje različite ključeve za alokaciju troškova prilikom pružanja istovrsnih usluga različitim povezanim licima jer bi na taj način bila narušena pouzdanost obračuna.

Kod primene ključeva za alokaciju troškova kojima se dobija osnovica za utvrđivanje naknade kod pružaoca usluga važno je da primalac usluge, koji je povezano lice sa pružaocem, može tu naknadu da dovede u vezu sa uslugom koja mu je pružena da ne bi došlo do dvostrukog oporezivanja, kroz nepriznavanje dela troškova, kao što su npr. nedokumentovani troškovi ili oni koji nisu nastali u poslovne svrhe. Kako bi se ovo izbeglo potrebno je imati odgovarajuću dokumentaciju na osnovu koje se može svaki trošak povezati sa uslugom, a svaka usluga sa koristima za njihovog primaoca.

2.1. Tretman prefakturisanih troškova iz aspekta transfernih cena

Ukoliko je pružalac usluge nastupao isključivo kao zastupnik ili posrednik u pružanju usluga, troškovnu osnovicu kod izrade studije o transfernim cenama mogu da čine samo troškovi obavljanja posredničkih aktivnosti, a ne celokupne usluge, zato što povezano lice (posrednik) nije pružilo celokupnu uslugu. Uslugu je pružilo drugo lice, a povezano lice je samo posredovalo.

3. Utvrđivanje tržišne marže i eventualnih korekcija

Prilikom izrade izveštaja o transfernim cenama, nakon utvrđivanja i adekvatnog alociranja svih troškova nastalih u vezi sa pruženim uslugama koje dodaju malu vrednost, potrebno je na troškovnu osnovicu dodati određenu tržišnu maržu i uvećati taj iznos za prefakturisane troškove, a zatim tu sumu uporediti sa iznosom koji je fakturisan povezanom licu po osnovu pruženih usluga, radi utvrđivanja eventualnih korekcija transfernih cena.

PROČITAJTE JOŠ: STUDIJA O TRANSFERNIM CENAMA U SKRAĆENOM OBLIKU – MOGUĆNOSTI I OBAVEZE >>

Za pružene usluge koje dodaju malu vrednost i koje se testiraju pojednostavljenim postupkom, smernicama OECD-a predviđena je primena marže od 5% na troškovnu osnovicu. Ovu maržu nije moguće primeniti kod usluga koje se ne testiraju pojednostavljenim postupkom, bez prethodno sprovedenih svih faza procesa analize uporedivosti redovnog postupka testiranja transfernih cena.

Smernicama OECD-a je takođe predviđeno da se na nivou cele grupe kod studije o transfernim cenama povezanih lica odlučuje da li će se sve vrste usluga koje dodaju malu vrednost testirati pojednostavljenim postupkom. Ukoliko se donese odluka o testiranju svih tih usluga na ovaj način, smernicama je navedeno da sva povezana lica koja pružaju takve vrste usluga imaju obavezu da ih testiraju pojednostavljenim pristupom, ako je to praktično moguće. Nije predviđena mogućnost da neke od njih budu testirane pojednostavljenim postupkom, a ostale redovnom procedurom (osim u slučaju praktičnih problema u primeni pojednostavljenog postupka). Međutim, ovim smernicama predviđena je i mogućnost da ne mora cela grupa povezanih lica usvojiti pojednostavljeni pristup testiranja usluga koje dodaju malu vrednost, već to može učiniti podgrupa koju čini ćerka kompanija sa svojim ćerkama kompanijama.

4. Značaj pojednostavljenog pristupa testiranja usluga koje dodaju malu vrednost

S obzirom da se radi o uslugama podržavajućeg karaktera, kod kojih nema velikih izloženosti riziku i koje ne zahtevaju angažovanje značajnih sredstava, smatra se ispravnim da tržišna cena ovih usluga bude približna troškovima koji su u vezi sa njima, tj. da marža za ove usluge ne može biti visoka. Cilj ovog pristupa je da skrati vreme i administrativne troškove koji bi nastali ako bi se svaka od ovih usluga detaljno testirala pojedinačno, po svakom od pružaoca usluga. Suština pojednostavljenja je u tome što se primena načela „van dohvata ruke“ svodi na proveru da li je marža 5% adekvatno utvrđene troškovne osnovice ili nije, umesto detaljnog testiranja sprovođenjem svih faza procesa analize uporedivosti. Ovo je takođe značajno i za poreske organe, jer se na taj način oslobađa njihovo vreme koje može biti utrošeno za testiranje drugih složenijih kontrolisanih transakcija.

PROČITAJTE JOŠ: POVEZANA LICA – PREGLED KRITERIJUMA ZA TRANSFERNE CENE >>

Mogućnost primene ovog metoda testiranja, kod izrade studije o transfernim cenama, usluge koje dodadju malu vrednost ne znači da te usluge mogu biti nedokumentovane ili da nisu nastale u poslovne svrhe. Potrebno je obezbediti adekvatnu dokumentaciju koja će sadržati podatke o opisu ovih usluga, licu koje ih je pružilo i licu koje je njihov korisnik, razlozima zašto se one tretiraju kao usluge koje dodaju malu vrednost, ključevima za alokaciju troškova i načinu obračuna troškovnih osnovica i sl.

5. Zaključak analize transfernih cena za usluge koje dodaju malu vrednost

Sektor usluga će i dalje biti u ekspanziji, zato što je sve više vrsta usluga koje se pružaju u svetu i sve je veći obim njihovog pružanja. To će svakako predstavljati izazov prilikom njihovog testiranja iz aspekta transfernih cena zato što se u obzir moraju uzeti sve okolnosti konkretnog slučaja. Usluge koje dodaju malu vrednost su usluge podržavajućeg karaktera, ne zahtevaju angažovanje značajnih sredstava i kod kojih nema većih izloženosti riziku, pa se smatra da ni marža za takve usluge ne može biti visoka. Primenom marže od 5% na utvrđenu troškovnu osnovicu skraćuje se vreme i administrativni troškovi koji bi se javili kada bi se svaka od ovih usluga detaljno testirala. Da bi ovakav pristup testiranja ulivao poverenje obveznicima u utvrđene rezultate analiza potrebno će biti njegovo odobravanje od strane poreskih vlasti što većeg broja zemalja u svetu. U našoj zemlji zakonski osnov za primenu ovog postupka testiranja je Zakon o porezu na dobit pravnih lica. Dozvoljena je primena bilo koje druge metode kojom se može utvrditi cena transakcije po principu „van dohvata ruke“ ukoliko je ta metoda primerenija okolnostima slučaja od ostalih zakonski mogućih metoda. Smernicama OECD-a predviđen je i odobren pojednostavljeni postupak testiranja usluga koje dodaju malu vrednost.

Sve nedoumice i pitanja oko izrade Studije o transfernim cenama možete rešiti uz pomoć poreskog tima kompanije HLB T&M Consulting. Možemo vam pomoći oko obračuna transfernih cena, ali i pružiti podršku prilikom utvrđivanja povezanosti, pripreme dokumentacije i analize transakcija.