Porez na dobit pravnih lica u Srbiji – kompletan vodič
11.05.2026 (Tekst ažuriran: 11.05.2026)
11.05.2026 (Tekst ažuriran: 11.05.2026)
Stopa od 15%. Jedna cifra, jednostavno — zar ne?
U teoriji, jeste. Srbija primenjuje jedinstvenu stopu poreza na dobit od 15%, što je čini jednom od konkurentnijih destinacija u regionu. Ali ako vodite firmu u Srbiji — ili planirate da je pokrenete — brzo ćete otkriti da iza te jedne cifre stoji čitav sistem pravila koji određuje koliko ćete zaista platiti.
Razlog je sledeći: oporeziva dobit skoro nikada nije jednaka računovodstvenoj dobiti. Između vašeg bilansa uspeha i poreskog bilansa stoji niz usklađivanja — nepriznati rashodi, neoporezivi prihodi, transferne cene, kapitalni dobici, poreska amortizacija. Svako od ovih pravila može značajno uticati na vaš konačni poreski račun.
U ovom vodiču prolazim kroz sve što treba da znate: ko plaća porez na dobit, kako se utvrđuje osnovica, koji su rokovi, i koje podsticaje možete iskoristiti. Ako ste direktor, finansijski menadžer ili osnivač kompanije u Srbiji — ovo je članak koji vredi pročitati do kraja.
Sadržaj:
Prvo osnovno pitanje. Porez na dobit plaćaju pravna lica koja obavljaju delatnost radi sticanja dobiti. U praksi, to znači:
Važno razlikovanje: preduzetnici nisu obveznici poreza na dobit. Oni se oporezuju po Zakonu o porezu na dohodak građana, što je drugačiji režim. Ako ste preduzetnik i razmišljate o prelasku na DOO, ili tek planirate osnivanje preduzeća u Srbiji, razlike u oporezivanju su jedan od ključnih faktora o kojima treba razgovarati sa poreskim savetnikom.
Stopa poreza na dobit u Srbiji iznosi 15% — proporcionalna je i jednoobrazna, bez obzira na veličinu firme ili iznos dobiti.
Ali ono što zaista određuje vaš poreski račun nije stopa, već poreska osnovica. I tu počinje posao.
Obveznik sam vrši samooporezivanje — to znači da samostalno usklađuje računovodstvenu dobit iz bilansa uspeha sa poreskim propisima. Rezultat tog usklađivanja je oporeziva dobit prikazana u poreskom bilansu, i ona može biti veća, manja ili jednaka dobiti iz bilansa uspeha.
Zamislite to ovako: vaš računovođa vodi knjige po MSFI ili drugom standardu i na kraju godine dobije cifru — recimo, 10 miliona dinara dobiti. Ali poreski zakon kaže: „Neke od troškova koje ste prikazali mi ne priznajemo. A neke prihode ne oporezujemo.” Kada sve to uskladite, vaša oporeziva dobit može biti, na primer, 12 miliona — ili 8 miliona. Zavisi od strukture vaših prihoda i rashoda.
Ovo je oblast gde firme najčešće prave greške, a posledice se uglavnom otkrivaju tek na poreskoj kontroli. Zakon o porezu na dobit jasno definiše koje rashode ne priznaje — ili ih ograničava.
Rashodi koji se uopšte ne priznaju:
Rashodi koji se priznaju samo do određenog iznosa:
Posebna pravila za kamate — tanka kapitalizacija:
Ako uzimate zajam od povezanog pravnog lica, kamata se priznaje samo ako dug ne prelazi četvorostruku vrednost sopstvenog kapitala vaše firme (odnos 4:1). Za banke je ovaj prag 10:1. Kamata na deo duga iznad ovog praga — ne priznaje se kao rashod u poreskom bilansu.
Ova pravila postoje da bi sprečila preterano zaduživanje kod povezanih lica kao način za smanjenje poreske osnovice. I to je oblast gde dokumentacija o transfernim cenama postaje kritična.
Ako vaša firma posluje sa povezanim licima — matičnom kompanijom, sestrinskim firmama, akcionarima koji imaju 25% ili više učešća — sve te transakcije moraju biti po cenama usklađenim sa principom „van dohvata ruke”. To znači: po cenama po kojima bi se te transakcije obavile i između potpuno nepovezanih firmi.
Razlika između transferne cene i tržišne cene uključuje se u oporezivu dobit.
Ovo nije teorijska obaveza. Poreski obveznici koji imaju transakcije sa povezanim licima moraju svake godine da pripreme i dostave Izveštaj o transfernim cenama (studiju ili elaborat) zajedno sa poreskim bilansom. Rok za predaju je isti kao za PDP prijavu — 180 dana od isteka poreskog perioda.
Kazne za nedostavljanje su konkretne: od 100.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice i od 10.000 do 100.000 dinara za odgovorno lice.
Ovo je tema koja zaslužuje posebnu pažnju, i HLB TM ima detaljne članke o tome — od utvrđivanja povezanosti između lica do metoda za proveru transfernih cena.
Porez na dobit obuhvata i kapitalne dobitke — dobit koju ostvarite prodajom određenih vrsta imovine po ceni višoj od nabavne. Imovina koja podleže ovom režimu uključuje:
Kapitalni dobitak se utvrđuje kao razlika između prodajne i nabavne cene, usklađene u skladu sa zakonom. Za rezidentna pravna lica, kapitalni dobitak ulazi u poresku osnovicu i oporezuje se po standardnoj stopi od 15%.
Za nerezidentna pravna lica važi drugačiji režim — porez po odbitku od 20% na kapitalne dobitke ostvarene u Srbiji. Ova stopa se može umanjiti ili eliminisati na osnovu ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, ako postoji.
Jedna važna pogodnost: poreski gubici (osim kapitalnih) mogu se prenositi na račun dobiti u budućim periodima, ali ne duže od pet godina. Ovo može biti značajno za firme koje imaju početne godine bez dobiti ili prolaze kroz periode restrukturiranja.
Poreska amortizacija se razlikuje od računovodstvene i direktno utiče na poresku osnovicu. Zakon razvrstava sredstva koja se amortizuju u pet grupa, sa različitim stopama:
I grupa — Zgrade i građevinski objekti: stopa 2,5%, primenjuje se pravolinijski metod. Ovo je jedina grupa koja koristi pravolinijsku amortizaciju.
II grupa — Oprema za proizvodnju i procesni uređaji: stopa od 10%, degresivni metod.
III grupa — Većina poslovne opreme: stopa od 15%, degresivni metod. U ovu grupu spada najveći deo opreme kojom firme raspolažu.
IV grupa — Motorna vozila i specifična oprema: stopa od 20%, degresivni metod.
V grupa — Računari, IT oprema, bilbordi: stopa od 30%, degresivni metod.
Zašto je ovo važno? Zato što se poreska amortizacija obračunava po ovim pravilima bez obzira na to kako amortizujete sredstva u svojim poslovnim knjigama. Razlika između računovodstvene i poreske amortizacije može značajno uticati na vašu oporezivu dobit — pozitivno ili negativno, zavisno od perioda.
Zakon o porezu na dobit nudi nekoliko vrsta poreskih podsticaja koje vredi poznavati.
Ako investirate u osnovna sredstva, možete umanjiti obračunati porez za određeni procenat investicije:
Ovaj kredit se ne koristi jednokratno — preostali iznos se prenosi u naredne periode dok se ne iskoristi u potpunosti.
Ovo je najznačajniji podsticaj za velike investitore. Firma koja uloži više od približno 9 miliona EUR u osnovna sredstva i zaposli najmanje 100 novih radnika na neodređeno vreme, oslobađa se plaćanja poreza na dobit na period od 10 godina, počev od prve godine u kojoj prijavi oporezivi dobitak.
Važno upozorenje: ako tokom perioda korišćenja oslobođenja smanjite broj zaposlenih ispod nivoa iz perioda kada ste stekli pravo — gubite oslobođenje za ceo period i morate platiti porez koji bi bio obračunat da niste koristili podsticaj, valorizovan indeksom potrošačkih cena.
Poreski gubici se mogu prenositi na račun buduće dobiti, ali ne duže od pet godina. Ovo nije formalni „podsticaj” u klasičnom smislu, ali u praksi omogućava firmama da smanje poresku obavezu u godinama kada ostvare dobit nakon perioda gubitaka.
Ako vaša firma isplaćuje određene vrste prihoda nerezidentnim pravnim licima, dužni ste da obračunate i uplatite porez po odbitku po stopi od 20%. Ovo se odnosi na:
Postoje dva važna izuzetka. Prvo, porez po odbitku se ne primenjuje na isplate dividendi između srpskih pravnih lica. Drugo, stopa od 20% se može umanjiti ili eliminisati na osnovu ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (UIDO). Srbija ima zaključene UIDO sa više od 50 zemalja, uključujući Nemačku, Francusku, Kipar, Kinu, Rusiju i mnoge druge.
Da bi se primenila povoljnija stopa iz UIDO, nerezident mora biti stvarni vlasnik prihoda i mora dostaviti potvrdu o rezidentnosti na propisanom obrascu.
Ovo je oblast gde se međunarodno poresko planiranje i poznavanje UIDO direktno isplate — i gde stručno poresko savetovanje može napraviti značajnu razliku.
Evo praktičnog dela — šta morate podneti i kada.
Poreski period je poslovna godina, koja se u većini slučajeva poklapa sa kalendarskom godinom (1. januar – 31. decembar). Izuzetak postoji za firme kojima je rešenjem Poreske uprave odobrena poslovna godina koja se razlikuje od kalendarske.
Poreska prijava za porez na dobit (Obrazac PDP) podnosi se elektronski preko portala ePorezi Poreske uprave. Uz prijavu se podnosi poreski bilans i prateća dokumentacija (uključujući dokumentaciju o transfernim cenama, ako postoji obaveza).
Rok za podnošenje PDP prijave i poreskog bilansa je 180 dana od dana isteka poreskog perioda. Za firme kojima je poslovna godina kalendarska, to znači najkasnije do kraja juna naredne godine.
Tokom godine, obveznik plaća mesečne akontacije poreza na dobit. Mesečna akontacija se utvrđuje na osnovu poreske obaveze iz prethodne godine, podeljene sa 12. Uplata se vrši do 15. u mesecu za prethodni mesec.
Po podnošenju konačne PDP prijave:
Kada odlučite da isplatite dobit vlasnicima (dividendu), na taj iznos se plaća dodatni porez na dividendu. Ovo je posebna obaveza koja nastaje u trenutku isplate, ne u trenutku obračuna dobiti.
Poreski propisi u Srbiji se redovno menjaju — stope, pragovi i uslovi za podsticaje mogu biti usklađeni izmenama zakona ili podzakonskih akata. Brojke navedene u ovom članku odražavaju stanje prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica sa poslednjim izmenama (Sl. glasnik RS, br. 94/2024).
Pre donošenja bilo kakvih poslovnih odluka, preporučujemo da uvek proverite aktuelne podatke! .
Možete početi sa ovim izvorima:
Ovaj članak služi kao opšti vodič i ne zamenjuje stručno poresko savetovanje prilagođeno vašoj konkretnoj situaciji.
Stopa poreza na dobit pravnih lica u Srbiji iznosi 15%. To je proporcionalna i jednoobrazna stopa — primenjuje se jednako na sva pravna lica bez obzira na veličinu ili iznos dobiti.
Ne. Preduzetnici su obveznici poreza na dohodak građana, što je drugačiji poreski režim. Porez na dobit se odnosi na pravna lica — privredna društva, zadruge, ogranke stranih kompanija i nedobitne organizacije koje ostvaruju tržišne prihode.
Poreska prijava (Obrazac PDP) podnosi se elektronski u roku od 180 dana od isteka poreskog perioda. Za firme sa kalendarskom poslovnom godinom, krajnji rok je obično krajem juna naredne godine.
To su troškovi koje ste evidentirali u poslovnim knjigama, ali ih poreski zakon ne priznaje pri utvrđivanju poreske osnovice — potpuno ili delimično. Najčešći primeri su nedokumentovani troškovi, donacije iznad 5% prihoda i kamate iznad praga tanke kapitalizacije. Nepriznati rashodi povećavaju vašu oporezivu dobit, a time i poreski račun.
Da. Ogranak strane kompanije (stalna poslovna jedinica) je obveznik poreza na dobit u Srbiji — ali samo na dobit ostvarenu u Srbiji, ne na globalnu dobit matične kompanije.
Da. Poreski gubici se mogu preneti na račun dobiti u budućim obračunskim periodima, ali ne duže od pet godina. Kapitalni gubici se mogu koristiti samo za poravnanje sa kapitalnim dobicima.
Porez na dobit od 15% zaista jeste jedna od prednosti poslovanja u Srbiji. Ali da biste tu prednost maksimalno iskoristili — a ne platili više nego što morate — potrebno je razumeti pravila igre: od ispravnog sastavljanja poreskog bilansa, preko dokumentacije o transfernim cenama, do korišćenja poreskih podsticaja na koje imate pravo.
U HLB TM, naš poreski tim pomaže kompanijama u Srbiji da se kreću kroz ovaj sistem sa sigurnošću. Bilo da vam je potrebna pomoć sa godišnjim poreskim bilansom, savetovanje oko transakcija sa povezanim licima, ili strateško poresko planiranje — javite nam se i razgovaraćemo o tome kako možemo pomoći.
Svi Troškovi Poslodavca za Zaposlene – tumačenje 
Priprema za završni račun: šta firma treba da pripremi, a šta radi agencija 
Transferne cene – pitanja i odgovori 
