Skrolujte za još

Utvrđivanje transfernih cena po principu “van dohvata ruke”

nov 01, 2018

HBL > Transferne cene > Utvrđivanje transfernih cena po principu “van dohvata ruke”

Poreski propisi postavili su granice poznatije pod nazivom princip “van dohvata ruke”. On zahteva da transferne cene između međusobno povezanih lica budu definisane tako kao da se radi o nepovezanim licima i to za poreske svrhe. Odnosno, kada se transferne cene uspostavljaju radi poreskih svrha i interesa one moraju biti u potpunosti tržišne. To znači da trebaju biti iste kao realne tržišne cene, ne niže ali ni više od tržišnih.

 

Šta je princip „van dohvata ruke“

 

Princip „van dohvata ruke“ je način utvrđivanja transferne cene koji nalaže se da se one formiraju na isti način kao da se poslovni odnosi odvijaju između međusobno nepovezanih lica.

Na principima “van dohvata ruke” bazirane su Smernice OECD (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj). Model konvencije OECD je osnova za bilateralne ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između država članica OECD, ali i zemalja koje nisu članice. On predstavlja međunarodni model za koji su se države članice sporazumele da treba da se koristi kako bi se primenila pravila o transfernim cenama, kada je svrha porez.

OECD Smernice: “Kada se utvrđeni ili nametnuti uslovi između dva povezana preduzeća razlikuju u njihovim komercijalnim ili finansijskim odnosima od onih koji bi postojali između nezavisnih preduzeća, onda će bilo koja dobit koju bi, u odsustvu pomenutih uslova, ostvarilo jedno od preduzeća, ali koja zbog tih pomenutih uslova nije ostvarena, može biti uključena u dobit tog preduzeća i oporezovana na odgovarajući način.”

Dobit koja bi bila ostvarena da su povezana preduzeća poslovala kao nezavisna, odnosno nepovezane ili zasebne firme (po transfernim cenama koje se ne razlikuju od tržišnih) naziva se izmakla dobit. Ona se uključuje u osnovicu za oporezivanje, bez obzira da li je nastala kod povezanog lica prikazivanjem nižih prihoda ili je nastala na strani drugog povezanog lica i to prikazivanjem viših rashoda.

U ovom slučaju postavlja se i pitanje kako bi odnosi između povezanih pravnih lica bili uspostavljeni da firme posluju kao nezavisna preduzeća.

OECD Smernice:  “Upotreba principa “van dohvara ruke” je zasnovana na poređenju uslova u kontrolisanoj transakciji sa uslovima u transakciji između nepovezanih lica. Da bi takvo poređenje bilo korisno, ekonomski relevantne karakteristike situacija koje se porede moraju biti dovoljno uporedive. Biti uporediv znači da nijedna od razlika (ako uopšte postoji) između situacija koje se porede ne može bitno da utiče na poslove koje ispitujemo u metodologiji (npr. cena ili marža) ili da je moguće razumno preciznim podešavanjima eliminisati efekat takvih razlika.”

Princip “van dohvata ruke” poredi uslove kontrolisanih transakcija sa uslovima nekontrolisanih transakcija (nepovezanih lica). To znači da obezbeđuje jednak poreski tretman svih poreskih obveznika, bilo da se transakcije obavljaju između povezanih ili nepovezanih lica. Ovaj princip predviđen je odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica kao i odredbama zakona koji su mu prethodili.

Srbija je smernice OECD usvojila u ugradila u odredbe Zakona o porezu na dobit pravnih lica, a zatim i u Pravilnik o transfernim cenama. Izmenama pomenutog Zakona o porezu na dobit desile su se brojne izmene povezane sa načinom utvrđivanja transfernih cena:

  • promenjeni su kriterijumi za stvaranje povezanosti preduzeća (proširio se krug lica koja mogu biti povezana),
  • propisana je obaveza da se vodi evidencija i nadležnom poreskom organu prilaže dokumentacija – studija o transfernim cenama (važi za sve obveznike koji su poslovali kao povezana lica),
  • postoji sada mnogo više metoda koje se primenjuju za proveru i utvrđivanje transfernih cena po principu “van dohvata ruke”, kada su u pitanju povezane firme.

 

Kontrola i dokazivanje ispravnosti transfernih cena

 

Princip “van dohvata ruke” je jedan od načina da se zaštiti država, odnosno da se zaštite državni poreski prihodi, zbog čega se cene proveravaju. Kontrola se sprovodi tako što se porede transferne cene sa cenom utvrđenom po principu “van dohvata ruke”, u skladu sa Zakonom.

U našoj zemlji dokazivanje ispravnosti transfernih cena pada na teret obveznika – na povezana lica. U većini drugih poreskih jurisdikcija Poreska uprava snosi teret dokazivanja ispravnosti utvrđenih transfernih cena. Izuzetak je jedino ako Poreska uprava dokaže da cena nije u skladu sa principom “van dohvata ruke” , pa su obveznici u obavezi da dokazuju ispravnost.

Naši Zakoni propisuju obavezu prikazivanja prometa (svi prihodi i rashodi) ostvarenog kroz transakcije sa povezanim licima i po transfernim cenama. Takođe, moraju se prikazati svi prihodi i rashodi koji bi se ostvarili da su se transakcije bile po tržišnim cenama (kao da su se obavljale po tržišnim uslovima između nepovezanih preduzeća), – po principu “van dohvata ruke”. Pored toga, sve ovo mora se prikazati zasebno i odvojeno od ostalih prihoda i rashoda koji su ostvareni tokom redovnog poslovanja.

Da bi država zašitila svoj budžet ona nalaže ovavezu da se razlika između cene utvrđene po ovom principu i već primenjene transferne cene računa u osnovicu za oporezivanje.

 

Izveštaj o transfernim cenama

 

Posebno prikazivanje rezultata ostvarenih iz transakcija po transfernim cenama i rezultata po cenama principa “van dohvata ruke”, kao i njihovo međusobno poređenje prikazuje se kroz dokumentaciju o transfernim cenama (izveštaj ili studija o transfernim cenama). Zatim se sve evidentirane korekcije unose u godišnji Poreski bilans, da bi se izvršila korekcija poreske osnovice.

Firme koje tokom poslovanja obavljaju transakcije sa povezanim licima u obavezi su da Poreskoj upravi podnesu Poreski bilans i poresku prijavu za utvrđivanje poreza na dobit (ili na neto prihod preduzetnika), a uz sve to mora se dostaviti i dokumentacija o transfernim cenama. Za nepodnošenje izveštaja o transfernim cenama mogu se platiti kazne i snositi zakonske posledice.

 

Normativni okvir o transfernim cenama

 

Pravila o transfernim cenama definisana su Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, podzakonskim aktima, Pravilnikom o transfernim cenama, zatim Pravilnikom o poreskom bilansu, Pravilnikom o kamatnim stopama i Pravilnikom o listi jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom.

Transferne cene preduzetnika definisane su Zakonom o porezu na dohodak građana,podzakonskim aktima, zatim Pravilnikom o poreskom bilansu, kao i Pravilnikom o transfernim cenama.Poseban značaj za transferne cene i prekogranične transakcije između povezanih lica ima Međunarodni Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, koji je Republika Srbija izaključila sa drugim državama.

Pravila o transfernim cenama definisama su i Smernicama OECD, koja pružaju jasna uputstva za primenu pravila oko utvrđivanja transfernih cena po principu “van dohvata ruke”. Imaju za cilj da izjednače poreske tretmane i stvore povoljne uslove za kontrolu transfernih cena ne samo u Srbiji, već i na međunarodnom nivou.Utvrđivanje računovodstvene dobiti takođe prati obavezna primena Zakona o Računovodstvu, kao i primena pravnih i podzakonskih akata.

Kontakt