Skrolujte za još

Prava i Obaveze Zaposlenog Prilikom Zapošljavanja

19.02.2024

Prava i Obaveze Zaposlenog Prilikom Zapošljavanja
HLB > Vesti > Članak > Prava i Obaveze Zaposlenog Prilikom Zapošljavanja

Radni odnos između poslodavca i zaposlenog počinje potpisivanjem ugovora o  radu. Tada formalno počinje obavljanje posla, ali isto tako nastaju prava i obaveze zaposlenog prilikom zapošljavanja, koje proizilaze iz radnog odnosa. U nastavku sledi više informacija.

 

Prema Zakonu o radu, radni odnos predstavlja regulisan pravni sporazum između pravnih subjekata. Pravni subjekti čine konkretno privredno društvo (to je poslodavac) i njegov zaposleni, koji međusobno potpisuju ugovor o radu.

Ugovor o radu predstavlja pojedinačni pravni akt po osnovu koga se zasniva radni odnos i kojim se regulišu konkrena prava, obaveze i odgovonosti iz radnog odnosa kako zaposlenih, tako i firme. Smatra se da je ugovor zaključen tek onda kada ga potpišu i poslodavac i zaposleni. Isti mora da sadrži sve obavezne elemente koji su regulsani Zakonom o radu. Međutim, početak radnog odnosa nekada može zavisiti i od drugih faktora.

Iz tog razloga ćemo više o ovoj temi, kao i o ostvarivanju prava i obaveza zaposlenog prilikom zapošljavanja napisati u ostatku teksta.

 

1. Zasnivanje radnog odnosa između poslodavca i zaposlenog

 

Zasnivanje radnog odnosa počinje potpisivanjem ugovora o radu. Po pravilu, on se potpisuje pre nego što lice koje će poslodavac angažovati počne da radi. Zatim, prava i obavezu stupaju na snagu tek onda kada se zasnuje radni odnos.

Ugovor se obavezno zaključuje u pisanoj formi, a pravi se najmanje u tri primerka. Jedan primerak zadržava radnik, a dva zadržava poslodavac. On ima obavezu da čuva ugovor u sedištu firme, odnosno u nekoj drugoj poslovnoj prostoriji ili drugom mestu gde zaposleni obavlja posao.

 

2. Prava i obaveze zaposlenog prilikom zapošljavanja – početak ostvarivanja

 

Spomenuli smo da početak ostvarivanja prava i obaveza zaposlenog počinju zapošljavanjem. To praktično znači da važe od dana kada zaposleni stupi na rad.

Sa druge strane, ukoliko on ne počne da radi od datuma koji je definisan ugovorom o radu, može se smatrati da nije ni zasnovan radni odnos. U tom slučaju, neće postojati ni prava i obaveze.

Navedeno pravilo neće važiti u izuzetnim situacijama:

  • ukoliko su razlozi opravdani zbog čega je radnik sprečen za startuje danom potpisivanja, ili
  • ukoliko se zaposleni sa poslodavcem drugačije dogovori.

U oba navedena slučaja, momenat stupanja u rad je osnov za ostvarivanje prava i obaveza iz radnog odnosa, te on ima veći značaj u odnosu na ugovor o radu koji je pojedinačni akt.

 

3. Koje su obaveze poslodavca pre zasnivanja radnog odnosa sa zaposlenim?

 

Poslodavac mora da ispuni određene obaveze prema licu koje angažuje pre samog početka rada, odnosno pre stupanja na rad zaposlenog. O svim obavezama može ga obavestiti putem ugovora o radu prilikom potpisivanja, što je u praksi i najčešći slučaj.

Zapravo, uvek je preporuka da se sva obaveštenja zaposlenima dostavljaju u pisanoj formi. To bi u navedenom slučaju bio ujedno i dokaz da je firma ispunila svoju obavezu da obavesti zaposlenog o pravima i obavezama pre stupanja na rad. Kako bi proces bio kompletan, kada zaposleni potpiše taj ugovor on svojim potpisom potvrđuje da je obavešten od strane poslodavca, kao i da je upoznat sa sadržinom dokumenta.

Spomenućemo da zaposleni po zasnivanju radnog odnosa ima pravo na zaradu, a obračun i isplata zarada je ujedno obaveza poslodavca. Takođe, radni odnos garantuje radnicima i druga prava. Neka od njih su naknada zarade, pravo na plaćeno odsustvo, odobravanje neplaćenog odsustva, godišnji odmor i druga prava. Sve navedeno su takođe i obaveze poslodavca.

 

# Obaveze pre početka rada zaposlenog (pre nego što stupi u rad):

 

  • Da sa licem koje radno angažuje zaključi ugovor u pisanom obliku, pre nego što počne da radi (ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme, sa punim, nepunim, skraćenim radnim vremenom, ili drugi ugovor van radnog odnosa – ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, ugovor o dopunskom radu, ugovor o pravima i obavezama direktora bez zasnivanja radnog odnosa ili neki drugi).
  • Da podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje za zaposlenog u zakonski propisanom roku.
  • Da ga obavesti o svim uslovima i pravilima rada, zatim o organizaciji rada, kao i o obavezi da poštuje ugovorne odredbe – odnosi se na pravila ponašanja koje je poslodavac propisao kao obaveze iz radnog odnosa, a za koja se očekuje od zaposlenih da se poštuju;
  • Da upozna zaposlene o pravima i obavezama iz oblasti bezbednosti, zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlja na radu);
  • Da pismenim putem pruži obaveštenje o zabrani vršenja zlostavljanja, kao i pravima, obavezama i odgovornostima kako zaposlenog, tako i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja. Odnosi se na zabranu zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, iz razloga što je poslodavac dužan da zaštiti svoje radnike od svake vrste zlostavljanja. U skladu sa Zakonom o sprečavanja zlostavljanja na radu ima obavezu da prepozna, deluje preventivno kako bi se sprečilo zlostavljanje, ali isto tako i prepoznalo ponašanje koje ukazuje na bilo koji oblik zlostavljanja.
  • Da dostavi pismeno obaveštenje o pravima i obavezama koje proizilaze iz Zakona o zaštiti uzbunjivača . Uzbunjivač je zaposleni kod poslodavca koji vrši uzbunjivanje, odnosno otkriva informacije koje se odnose na kršenje propisa, kršenje ljudskih prava, vršenje poverenog javnog ovlašćenja, kao i drugih informacija koje se odnose na opasnost po zdravlje, život, bezbednost, zaštitu životne sredine i slično.
  • Da obavesti o meri zabrane pušenja u svakom zatvorenom radnom i javnom prostoru, kao i u prostoru koji se ne smatra zatvorenim javnim prostorom, a koji je funkcionalni deo prostora u kome se obavljaju određene delatnosti. Npr. zdravstvena zaštita, vaspitanje i obrazovanje, društvena briga o deci, socijalna zaštita, u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu.
  • Da upozna zaposlene o ostalim pravilima ponašanja i uslovma rada, za koje smatra da su važni za obavljanje posla, jer ima pravo da ih samostalno definiše pravinikom o radu ili drugim opštim pravnim aktom;
  • Da vodi računa na koji način prikuplja i obrađuje podatke o svim licima koje radno angažuje, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

 

4. Prijava zaposlenog na obavezno socijalno osiguranje

 

Pre nego što radnik stupi u rad, firma ima obavezu da ga prijavi na obavezno socijalno osiguranje. Jedinstvena prijava se podnosi elektronskim putem preko portala Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO). Ovaj postupak, kao i poslove obračuna zarade najbolje je poveriti ovlašćenom knjigovođi.

Jedinstvena prijava sadrži sledeće podatke:

  • opšte podatke o osiguraniku i osiguranom licu;
  • podatke o osiguranju;
  • podatke o obvezniku plaćanja doprinosa.

CROSO je jedinstvena baza podataka koja sadrži informacije o obveznicima doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, osiguranicima i osiguranim licima. Tu spadaju podaci o osiguraniku, osiguranom licu, kao i obvezniku plaćanja doprinosa (poslodavcu). U obavezno socijalno osiguranje spada zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Prijavu na CROSO nije moguće podneti pre datuma potpisivanja ugovora o radu. Tj. nije moguća prijava unazad sa ranijim datumom, ali jeste moguće da bude podneta sa budućim datumom početka osiguranja, tj. pre stupanja na rad zaposlenog. Prijava se vrši najranije u momentu zaključenja ugovora (najranije onog datuma kada je potpisan ugovor o radu i određen momenat početka rada zaposlenog), a najkasnije pre stupanja na rad.

Jedinstvena prijava se podnosi u elektronskom obliku, odnosno direktno u aplikaciji Centralnog registra, na formi propisanog obrasca – Obrazac M.

 

5. Stupanje na rad bez potpisanog ugovora o radu

 

Ukoliko zaposleni radi u firmi bez potpisanog ugovora (na crno) ili ako počne da radi pre nego što zaključi ugovor o radu, smatra se da je to lice angažovano i da je radni odnos zasnovan danom stupanja na rad. Ujedno, smatra se i da je poslodavac načinio prekršaj. Ovo tumačenje je u skladu sa Zakonom o radu, u cilju zloupotrebe poslodavaca o radu na crno i zapošljavanju bez prijave.

U navedenom slučaju, firma je u obavezi da tog radnika zaposli na neodređeno vreme, bez obzira što u prethodnom periodu sa njim nije imala potpisan ugovor o radu.

 

Knjigovodstvena agencija HLB TM DOO Beograd pruža usluge u vezi sa radnim odnosima, ugovorima o radu i drugim vrstama radnog angažovanja, prijavama/odjavama zaposlenih. Takođe, pruža i usluge eksternog obračuna zarada. Kontaktirajte nas za sve dodatne informacije ili pošaljite upit.

Kontakt