Radni odnos između poslodavca i zaposlenog počinje potpisivanjem ugovora o radu. Tada formalno počinje obavljanje posla, ali isto tako nastaju prava i obaveze zaposlenog prilikom zapošljavanja, koje proizilaze iz radnog odnosa. U nastavku sledi više informacija.
Prema Zakonu o radu, radni odnos predstavlja regulisan pravni sporazum između pravnih subjekata. Pravni subjekti čine konkretno privredno društvo (to je poslodavac) i njegov zaposleni, koji međusobno potpisuju ugovor o radu.
Ugovor o radu predstavlja pojedinačni pravni akt po osnovu koga se zasniva radni odnos i kojim se regulišu konkrena prava, obaveze i odgovonosti iz radnog odnosa kako zaposlenih, tako i firme. Smatra se da je ugovor zaključen tek onda kada ga potpišu i poslodavac i zaposleni. Isti mora da sadrži sve obavezne elemente koji su regulsani Zakonom o radu. Međutim, početak radnog odnosa nekada može zavisiti i od drugih faktora.
Iz tog razloga ćemo više o ovoj temi, kao i o ostvarivanju prava i obaveza zaposlenog prilikom zapošljavanja napisati u ostatku teksta.
Zasnivanje radnog odnosa počinje potpisivanjem ugovora o radu. Po pravilu, on se potpisuje pre nego što lice koje će poslodavac angažovati počne da radi. Zatim, prava i obavezu stupaju na snagu tek onda kada se zasnuje radni odnos.
Ugovor se obavezno zaključuje u pisanoj formi, a pravi se najmanje u tri primerka. Jedan primerak zadržava radnik, a dva zadržava poslodavac. On ima obavezu da čuva ugovor u sedištu firme, odnosno u nekoj drugoj poslovnoj prostoriji ili drugom mestu gde zaposleni obavlja posao.
Spomenuli smo da početak ostvarivanja prava i obaveza zaposlenog počinju zapošljavanjem. To praktično znači da važe od dana kada zaposleni stupi na rad.
Sa druge strane, ukoliko on ne počne da radi od datuma koji je definisan ugovorom o radu, može se smatrati da nije ni zasnovan radni odnos. U tom slučaju, neće postojati ni prava i obaveze.
Navedeno pravilo neće važiti u izuzetnim situacijama:
U oba navedena slučaja, momenat stupanja u rad je osnov za ostvarivanje prava i obaveza iz radnog odnosa, te on ima veći značaj u odnosu na ugovor o radu koji je pojedinačni akt.
Poslodavac mora da ispuni određene obaveze prema licu koje angažuje pre samog početka rada, odnosno pre stupanja na rad zaposlenog. O svim obavezama može ga obavestiti putem ugovora o radu prilikom potpisivanja, što je u praksi i najčešći slučaj.
Zapravo, uvek je preporuka da se sva obaveštenja zaposlenima dostavljaju u pisanoj formi. To bi u navedenom slučaju bio ujedno i dokaz da je firma ispunila svoju obavezu da obavesti zaposlenog o pravima i obavezama pre stupanja na rad. Kako bi proces bio kompletan, kada zaposleni potpiše taj ugovor on svojim potpisom potvrđuje da je obavešten od strane poslodavca, kao i da je upoznat sa sadržinom dokumenta.
Spomenućemo da zaposleni po zasnivanju radnog odnosa ima pravo na zaradu, a obračun i isplata zarada je ujedno obaveza poslodavca. Takođe, radni odnos garantuje radnicima i druga prava. Neka od njih su naknada zarade, pravo na plaćeno odsustvo, odobravanje neplaćenog odsustva, godišnji odmor i druga prava. Sve navedeno su takođe i obaveze poslodavca.
Pre nego što radnik stupi u rad, firma ima obavezu da ga prijavi na obavezno socijalno osiguranje. Jedinstvena prijava se podnosi elektronskim putem preko portala Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO). Ovaj postupak, kao i poslove obračuna zarade najbolje je poveriti ovlašćenom knjigovođi.
Jedinstvena prijava sadrži sledeće podatke:
CROSO je jedinstvena baza podataka koja sadrži informacije o obveznicima doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, osiguranicima i osiguranim licima. Tu spadaju podaci o osiguraniku, osiguranom licu, kao i obvezniku plaćanja doprinosa (poslodavcu). U obavezno socijalno osiguranje spada zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Prijavu na CROSO nije moguće podneti pre datuma potpisivanja ugovora o radu. Tj. nije moguća prijava unazad sa ranijim datumom, ali jeste moguće da bude podneta sa budućim datumom početka osiguranja, tj. pre stupanja na rad zaposlenog. Prijava se vrši najranije u momentu zaključenja ugovora (najranije onog datuma kada je potpisan ugovor o radu i određen momenat početka rada zaposlenog), a najkasnije pre stupanja na rad.
Jedinstvena prijava se podnosi u elektronskom obliku, odnosno direktno u aplikaciji Centralnog registra, na formi propisanog obrasca – Obrazac M.
Ukoliko zaposleni radi u firmi bez potpisanog ugovora (na crno) ili ako počne da radi pre nego što zaključi ugovor o radu, smatra se da je to lice angažovano i da je radni odnos zasnovan danom stupanja na rad. Ujedno, smatra se i da je poslodavac načinio prekršaj. Ovo tumačenje je u skladu sa Zakonom o radu, u cilju zloupotrebe poslodavaca o radu na crno i zapošljavanju bez prijave.
U navedenom slučaju, firma je u obavezi da tog radnika zaposli na neodređeno vreme, bez obzira što u prethodnom periodu sa njim nije imala potpisan ugovor o radu.
Knjigovodstvena agencija HLB TM DOO Beograd pruža usluge u vezi sa radnim odnosima, ugovorima o radu i drugim vrstama radnog angažovanja, prijavama/odjavama zaposlenih. Takođe, pruža i usluge eksternog obračuna zarada. Kontaktirajte nas za sve dodatne informacije ili pošaljite upit.