Skrolujte za još

Transferne cene – pitanja i odgovori

sep 29, 2019

hero
HBL > Vesti > Clanak > Transferne cene – pitanja i odgovori

U današnjem tekstu spremili smo najčešća pitanja i odgovore vezana za izradu studije o transfernim cenama. Obaveza podnošenja studije transfernih cena u Republici Srbiji postoji više od pet godina, ali se zbog specifičnosti izrade javljaju brojne nedoumice i pitanja.

U nastavku prvog dela teksta su neka od najviše postavljenih pitanja: koja dokumentacija se podnosi, za koju vrednost transakcija se podnosi izveštaj, šta sve sadrži elaborat, da li postoji rok za predaju izveštaja o transfernim cenama i mnoga druga.

U nastavku pročitajte sve odgovore, a ukoliko imate dodatnih pitanja budite slobodni da kontaktirate naše stručne konsultante.

 

1. Ko ima zakonsku obavezu da pripremi dokumentaciju o transfernim cenama?

 

Sve kompanije rezidenti Republike Srbije koje obavljaju transakcije sa povezanim licima su u zakonskoj obavezi da pripremaju dokumentaciju o transfernim cenama. Dokumentacija koja se priprema zove se izveštaj o transfernim cenama (studija ili elaborat).

Kompanije koje su deo grupe i koje obavljaju poslovne transakcije sa poslovnim subjektima, pravnim licima iste grupe, takođe imaju obavezu da pripremaju dokumentaciju o transfernim cenama.

PROČITAJTE JOŠ: POVEZANA LICA – PREGLED KRITERIJUMA ZA TRANSFERNE CENE >>

Ovu obavezu imaju i rezidenti Republike Srbije koji obavljaju transakcije sa pravnim licima iz jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom. Za sve transakcije zaključene sa entitetom (kompanijom) iz “zemalja poreskog raja” takođe se obavezno priprema dokumentacija i izveštaj o transfernim cenama. Prema Pravilniku o listi jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom izdatom od strane Ministarstva finansija, lista obuhvata 52 zemlje.

 

2. Koji zakoni i pravilnici regulišu obaveze po transfernim cenama?

 

Izrada studija o transfernim cenama vrši se u skladu sa važećim propisima Republike Srbije i zakonskim okvirima. To su:

  • Pravilnik o transfernim cenama i metodama koje se po principu “van dohvata ruke” primenjuju kod utvrđivanja cena transakcija između povezanih lica,
  • Zakon o porezu na dobit pravnih lica u Republici Srbiji,
  • Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji,
  • smernice OECD-a za primenu pravila o transfernim cenama za kompanije koje posluju sa domaćim i međunarodnim povezanim licima,
  • Pravilnik o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom “van dohvata ruke”,
  • Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica.

 

3. Za koji period se podnosi izveštaj o transfernim cenama?

 

Poreski obveznici koji su obavljali transakcije sa povezanim licima imaju obavezu da u tekućoj godini pripreme i dostave izveštaj o transfernim cenama za prethodnu godinu. Studija se predaje Poreskoj upravi zajedno sa finansijskim izveštajem. Elaborat se dostavlja za svaku prethodnu godinu u kojoj su postojale transakcije između dva povezana subjekta.

Ukoliko je firma imala transakcije sa povezanim licima i u prethodnim godinama, a nisu u roku dostavljene Studije, potrebno je pripremiti i dostaviti ih, kako bi se izbegla samostalna procena od strane poreskih vlasti. Poreski organi imaju pravo da sprovedu kontrolu transakcija povezanih lica i izvrše procenu transfernih cena, kako bi se utvrdilo da su transferne cene formirane po principu “van dohvata ruke”.

Ako se u Studiji transfernih cena u postupku poreske kontrole utvrdi da je poreska osnovica manja i da nije u skladu sa načelom “van dohvata ruke”, potrebno je izvršiti korekciju poreske osnovice. U tom slučaju, poreska osnovica se uvećava kako bi se transferne cene uskladile sa tržišnim i bile usklađene sa principom “van dohvata ruke”.

Poreski organi imaju pravo da pristupe reviziji Finansijskih izveštaja i da izvrše kontrolu Studije poreskih obveznika unazad pet godina.

 

4. Da li se studija o transfernim cenama izrađuje na godišnjem nivou?

 

Prema Pravilniku o transfernim cenama i Zakonu o porezu na dobit pravnih lica poreski obveznici Republike Srbije, odnosno domaći rezidenti, koji obavljaju aktivnosti priliva i odliva u transakcijama sa povezanim licima, dužni su da svake godine podnose dokumentaciju o transfernim cenama. Imaju obavezu da svake godine predaju kompletan odnosno potpuni izveštaj, zajedno sa iznosima transakcija, opisima, analizama, obrazloženjima, Benchmarking analizom i slično.

Elaborat o transfernim cenama podnosi se zajedno sa poreskim bilansom u roku od 180 dana, nakon isteka poslovne godine za koju se podnosi dokumentacija.

 

5. Za koje transakcije se priprema i podnosi izveštaj o transfernim cenama?

 

Prema aktuelnim lokalnim zakonima, Izveštaj o transfernim cenama priprema se i podnosi za sve povezane transakcije koje preduzeće ima sa povezanim pravnim ili fizičkim licima. Takođe, elaborat se podnosi za transakcije sa povezanim nerezidentnim kompanijama (stranim firmama), kao i poreskim obveznicima iz nadležnosti preferencijalnog poreskog sistema.

Studija se sastavlja kao:

  • izveštaj o transfernim cenama skraćenog oblika,
  • izveštaj o transfernim cenama u punom obliku.

Izveštaj o transfernim cenama u skraćenom obliku podnosi se za transakcije manjeg ekonomskog značaja i to su:

  • jednokratne transakcije sa povezanim licima u prethodnoj godini u iznosu ne većem od 8.000.000 dinara,
  • za transakcije čija je ukupna vrednost u prethodnoj godini bila manja od 8.000.000 dinara (takođe sa povezanim licima).

 

PROČITAJTE JOŠ: STUDIJA O TRANSFERNIM CENAMA U SKRAĆENOM OBLIKU – MOGUĆNOSTI I OBAVEZE >>

Skraćeni izveštaj ne podnosi se samo za zajmove, kredite i pozamice. U svim ostalim slučajevima za povezane transakcije entiteta (aktivnosti i plaćanja između povezanih lica) podnosi se Izveštaj o transfernim cenama u punom obliku, uključujući zajmove, pozajmice i kredite.

 

6. Šta sadrži izveštaj o transfernim cenama?

 

Izveštaj o transfernim cenama sadrži obavezne elemente definisane Pravilnikom o transfernim cenama. Elaborat nema pravnu formu i ne predstavlja obrazac. Izgled i relevantnost studije navedeni su u Pravilniku koji propisuje informacije i elemente koje svaki izveštaj mora sadržati.

Elementi koje izveštaj o transfernim cenama sadrži su:

  • pregled grupe i poreskih obveznika – analiza grupe povezanih lica kojoj pripada obveznik,
  • analiza delatnosti,
  • funkcionalna analiza,
  • izbor metoda za proveru transfernih cena (provera usklađenosti transfernih cena sa cenama po principu “van dohvata ruke”,)
  • zaključak elaborata radi korekcije poreske osnovice,
  • ostali prilozi o korišćenim podacima za izradu studije.

Analiza grupe povezanih lica sadrži opšte informacije o grupi i konkretne podatke o povezanom licu. Odnosi se na prikupljanje podataka, kao i osnovnih informacija o grupi i povezanim subjektima.

Element analiza delatnosti obuhvata analizu i opis svih delatnosti u koje je obveznik uključen, kao i delatnosti koje poreski obveznik obavlja – i kao registrovanu pretežnu delatnost i kao sporedne.

PROČITAJTE JOŠ: ŠTA TREBA DA SADRŽI IZVEŠTAJ O TRANSFERNIM CENAMA – DETALJAN VODIČ >>

Funkcionalna analiza odnosi se detaljan opis transakcija između kompanije i povezanih lica. Prilikom izvođenja funkcionalne analize uključeno je navođenje svih informacija – vrsta, obim transakcija, ugovori i uslovi, aktivnosti, rizici, imovina i drugi pokazatelji ekonomskog položaja poreskog obveznika.

Ekonomska analiza odnosi se na analizu metoda za proveru transfernih cena. U sastavu ove analize vrši se izbor i primena najpogodnije metode transfernih cena za utvrđivanje povezanosti i usklađenosti sa cenama po principu “van dohvata ruke”. Ekonomska analiza u izradi studija često koristi specijalizovane komercijalne baze podataka radi uporedne analize.

Zaključak sadrži informacije koje pokazuju da li je potrebno izvršiti korekciju poreske osnovice. U zaključku poreski obveznik razlaže i objašnjava da li su cene korišćene u skladu sa tržišnim načelom “van dohvara ruke” i da li postoji potreba za dodatnim korekcijama.

Dodaci i ostali prilozi su poslednji element izveštaja. To su podaci i izvori korišćeni za izradu studije.

 

7. Koje metode se koriste za proveru transfernih cena

 

Prilikom izbora metode za proveru transfernih cena utvrđuje se da li su one u skladu sa principom “van dohvata ruke”. Prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije i smernicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, u našoj zemlji postoje sledeće metode za proveru usklađenosti:

  • metod uporedive cene na tržištu,
  • metod cene koštanja uvećane za uobičajenu zaradu,
  • metod preprodajne cene,
  • metod transakcione neto marže,
  • metod podele dobiti,
  • bilo koja druga metoda za utvrđivanje transfernih cena ili kombinacija više metoda.

 

PROČITAJTE JOŠ: KAKO IZABRATI METODU ZA PROVERU TRANSFERNIH CENA? >>

U Izveštaju je potrebno navesti razloge za odabir određene metode ili kombinacije metoda, kao i razloge zbog kojih ostale metode nisu primenjene.

 

8. Koje su ostale administrativne obaveze prilikom podnošenja izveštaja o transfernim cenama?

 

Spomenuli smo da je najvažnija (administrativna) obaveza prilikom podnošenja Izveštaja to da se predaje zajedno sa godišnjim Poreskim bilansom (Bilans uspeha). Jedna poreska godina u Srbiji traje 12 meseci, počinje 01.01 i završava se 31.12. tekuće godine, te je propisan rok za podnošenje Izveštaja 180 dana od završetka poreske godine.

 

9. Da li su beskamatne pozajmice predmet transfernih cena?

Kompanija koja je sa povezanim licem zaključila ugovor o beskamatnoj pozajmici, za koju ne postoji obaveza obračuna niti plaćanja kamate, a zatim primila tu pozajmicu nema obavezu da za tu transakciju izradi i podnese elaborat. Obavezu izrade studije ima kompanija koja je dala pozajmicu.

 

10. Da li se studija o transfernim cena priprema kao grupni izveštaj za ceo poreski period ili se priprema kao pojedinačni izveštaj za svaku prethodnu godinu

 

U praksi se obadva načina mogu primenjivati prilikom pripreme izveštaja o transfernim cenama. Kako će biti formulisan zavisi od poreskog obveznika koji donosi odluku. Zato u praksi obadva izbora mogu biti prihvatljiva poreskim vlastima.

Objedinjen Izveštaj o transfernim cenama može biti pripremljen u slučajevima kada poreski obveznik obavlja iste vrste transakcija sa povezanim subjektima i gde se metode za proveru transfernih cena, analiza delatnosti i funkcionalna analiza nisu menjale iz godine u godinu. Pojedinačna dokumentacija (samostalni izveštaj o transfernim cenama za različite transakcije) priprema se kada se vrste transakcija između povezanih lica razlikuju svake godine, kao i metode za utvrđivanje povezanosti i proveru transfernih cena.

 

11. Da li izveštaj o transfernim cenama grupe može koristiti za lokane potrebe?

 

Izveštaj o transfernim cenama grupe može da se koristi za lokalne potrebe, u cilju ažuriranja lokalnih baza podataka. Sa druge strane, posedovanje izveštaja grupe ne znači da domaće kompanije mogu uvek uspešno iskoristiti te podatke o transfernim cenama. Imajući u vidu specifičnost lokalnog zakonodavstva, smatra se da su najrelevantniji podaci lokalnih baza samo prethodno uredno obrađeni, provereni i uneti od strane lokalnih poreskih organa.

Datoteke i dokumentacija koja se priprema u izradi izveštaja trebalo bi da se priprema na srpskom jeziku. Preporuka je da se piše ćiriličnim pismom, ali nadležni poreski organi prihvataju i latinicu.

 

12. Da li se od poreske uprave može dobiti potvrda kako će se zaračunavati marža u transakciji sa povezanim licem

 

Prema aktuelnim zakonima Republike Srbije nije moguće dobiti potvrdu od Poreske uprave o tome kako će poreski organi tretirati transakcije sa povezanim licima. Iako su organi poreskih vlasti upoznati sa informacijama, zakonska regulativa ne dozvoljava da poreski obveznici koji podnose izveštaj dobiju potvrdu kako će biti zaračunata marža u transakciji sa povezanim licem i da li će biti u skladu sa tržišnim principom “van dohvata ruke”.

 

13. Koliko je potrebno vremena za pripremu izveštaja o transfernim cenama?

 

Za pripremu izveštaja o transfernim cenama potrebno je u proseku između dve nedelje i tri meseca. Vreme potrebno za izradu izveštaja zavisi od više faktora, koji u značajnoj meri utiču na brzinu i period pripreme.

 

Tu spadaju sledeći ključni faktori:

  • broj dokumentovanih i obavljenih transakcija,
  • period prethodnih godina za koje se priprema Izveštaj o transfernim cenama,
  • broj uporednih studija – Benchmarkinga, koje treba pripremiti i izvršiti uporednu analizu,
  • broj transakcija sa povezanim poslovnim subjektima,
  • dostupnost dokumentacije za celu grupu koja se koristi kao polazna osnova za pripremu Izveštaja, kao i ostale dokumentacije,
  • složenost poslovanja grupe i kompanije za koju se priprema Izveštaj,
  • izbor metoda za proveru transfernih cena koje se koriste za svaku kategoriju transakcija sa povezanim subjektom.

 

14. Koje su greške u pripremi studije o transfernim cenama?

 

Najčešće greške koje se javljaju u pripremi Studija o transfernim cenama dešavaju se kao posledica nepoznavanja materije, zakonskih propisa ili nerazumevanja postojećeg zakonodavstva. Takođe, neretko se greške dešavaju zbog neiskustva zaposlenih u kompaniji da odrade ovaj posao ili zbog nedovoljno iskusnih spoljnih konsultanata angažovanih za potrebe pripreme Elaborata o transfernim cenama.

PROČITAJTE JOŠ: IZVEŠTAJ O TRANSERNIM CENAMA – NAJBITNIJA PITANJA I ODGOVORI >>

Zato za izradu Izveštaja o transfernim cenama treba angažovati stručnu i pouzdanu agenciju za konsalting, te posao prepustiti iskusnim i stručnim savetnicima.

 

Najčešće greške su:

  • nisu upisane sve informacije u izveštaju,
  • studija ne sadrži sve elemente propisane Pravilnikom o transfernim cenama,
  • ne uočavanje razlika između različitih metoda za proveru transfernih cena,
  • pogrešan odabir i primena pogrešne metode za proveru usklađenosti transfernih cena za povezane transakcije,
  • pogrešno odrađena analiza delatnosti ili funkcionalna analiza – nerazumevanje opisa transakcija, profila preduzeća, rizika i ostalo,
  • nepoznavanje rada u bazama podataka koje se koriste za pripremu studija uporedivosti, kao i pogrešna priprema Benchmarkinga,
  • nepoznavanje specifičnosti delatnosti kojima se kompanija bavi,
  • unos nepotpunih ili netačnih podataka,
  • neunošenje i nedostatak unosa podataka koji su vezani za transakcije entiteta unutar grupe,
  • neusklađenost sa lokalnim propisima,
  • druge greške.

 

15. Rok za dostavljanje dokumentacije i izveštaja o transfernim cenama?

 

Prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica izveštaj o transfernim cenama podnosi se zajedno sa Poreskom prijavom za godišnji porez na dohodak građana. Odnosno, dostavlja se uz Bilans uspeha. Ispravna dokumentacija podnosi se nadležnim poreskim organima u roku od 180 dana od početka naredne poslovne godine.

U slučaju da poreski obveznik ne dostavi dokumentaciju u propisanom roku ili ukoliko preda nepotpun izveštaj, rok za podnošenje izveštaja ili dopune se u tom slučaju produžava za 30 do 90 dana, počevši od datuma dobijanja obaveštenja. Nadležni poreski organ obaveštava pravno lice. tj. poreskog obveznika o utvrđenom roku za predaju izveštaja o transfernim cenama, odnosno o roku za dopunu nepotpune dokumentacije.

PROČITAJTE JOŠ: ŠTA SU TRANSFERNE CENE I KAKO NASTAJU? >>

Treba imati u vidu da domaće kompanije, poreski obveznici rezidenti Republike Srbije redovni godišnji finansijski izveštaj za prethodnu godinu sastavljaju i predaju Agenciji za privredne registre najkasnije do 28. februara tekuće godine. Kako ne bi došlo do kašnjenja u podnošenju studije o transfernim cenama, preporuka je da firme koje imaju obavezu podnošenja dokumentacije završe analizu pre 28. februara. Finansijski izveštaj sadrži i informacije vezane za godišni porez na dohodak za prethodnu godinu, koji može uticati na nivo transfernih cena.

 

16. Posledice za nepodnošenje dokumentacije i izveštaja o transfernim cenama

 

Poreski obveznici koji su obavljali povezane transakcije sa drugim entitetima imaju obavezu da podnesu izveštaj o transfernim cenama. Ukoliko se dokumentacija ne podnese u roku koji je odredio nadležni poreski organ, obveznik će snositi posledice, što između ostalog uključuje i novčanu kaznu.

Za nepodnošenje dokumentacije i Studije o transfernim cenama novčana kazna za pravna lica kreće se od 100.000 dinara do 2.000.000 dinara. Dodatna kazna ide za odgovorno lice u preduzeću i kreće se od 10.000 do 100.000 dinara. Za preduzetnike su novčane kazne od 50.000 do 500.000 RSD.

Kompanije poreski obveznici koje ne podnesu Studiju ili podnesu nepotpun izveštaj o transfernim cenama rizikuju da poreski organi pristupe samostalno u proceni transfernih cena za povezane transakcije. Poreska kontrola ima pravo da samostalno dopuni nedostajuću dokumentaciju i da samostalno pristupi izradi Izveštaja o transfernim cenama (da utvrdi da li je cena u skladu sa tržišnom i principom “van dohvata ruke)”. Procenu transfernih cena tada sprovode poreski organi, na osnovu poređenja sličnih transakcija.

Zbog toga se poreskim obveznicima savetuje da u propisanom roku izrade izveštaj o transfernim cenama ili da angažuju stručnog konsultanta u analizi i pripremi dokumentacije. Tako će u propisanom roku i pravilno završiti izveštaj, zatim izbeći novčane kazne, kao i suočavanje sa poreskm vlastima tokom kontrole.

 

17. Za koje sve radnje se može dobiti novčana ili neka druga kazna

 

Za bilo koju radnju, nečinjenje ili propust prilikom izrade i podnošenja studije o transfernim cenama se mogu dobiti kazne.
Neki od propusta su:

  • jedan od propusta koji može biti kažnjen od strane poreskih vlasti je ako se vrednost transakcija sa povezanim licima u bilansu uspeha ne iskaže odvojeno;
  • moraju biti priloženi svi dokumenti finansijskog izveštaja (bilans stanja sa ostalom propisanom dokumentacijom), pri čemu se mora iskazati ostvarena dobit;
  • nepodnošenje bilansa uspeha može biti povod za kaznu poreskih vlasti ili neprijavljivanje ostale dodatne dokumentacije;
  • unošenje netačnih podataka u Poreskom bilansu (radi smanjenja poreske osnovice ili radi neosnovanog ostvarivanja prava na poreske olakšice);
  • ukoliko analiza utvrdi da je potrebno izvršiti korekciju poreske osnovice potrebno je platiti dodatni porez;
  • ako se ne predstavi procena prihoda, rahoda i dobiti za poslovnu godinu;
  • ako se u propisanom roku ne izvrši obračun porez na dobit;
  • za neplaćanje mesečnog akontacionog iznosa poreza u propisanom roku;
  • za neplaćanje razlike između obračunatog poreza i iznosa uplaćenog mesečnog akontacionog poreza;
  • ako se ne izvrši plaćanje poreza blagovremeno i u roku, na osnovu odluke nadležnog poreskog organa;
  • kamate za neblagovremeno uplaćene poreze;
  • za nedostavljanje potpunog izveštaja o transfernim cenama.

Ukoliko vam je potrebna izrada studije o transfernim cenama, poreski tim agencije za konsalting HLB T&M Consulting može pomoći da odaberete metodu za proveru, pravilno popunite elaborat i predate u propisanom roku.

 

18. Kako izabrati konsultanta za izradu izveštaja o transfernim cenama?

 

Ukoliko obavljate transakcije sa povezanim licima ili planirate da imate nove transakcije, poželjno je da blagovremeno angažujete konsultanta za pomoć pri izradi srudije. Važno je da uzmete u obzir iskustvo u radu, poznavanje materije i delatnosti kojom se bavite, razumevanje zakonskih propisa, usklađenost sa domaćim zakonima i stručnost zaposlenih konsultanata.

PROČITAJTE JOŠ: USLUGE IZRADE STUDIJE O TRANSFERNIM CENAMA – ROKOVI I OBAVEZE >>

Kompanija za poreski i finansijsko savetovanje HLB T&M Consulting ima veliko iskustvo u radu sa velikim internacionalnim i domaćim kompanijama, vezano za izradu elaborata, analize i savetovanje u oblasti transfernih cena. Ukoliko vam je potrebna podrška oko transfernih cena kontaktirajte naše konsultante.

Kontakt