Sve Obaveze Poslodavca prema Zaposlenima

Radni odnos kao složen pravni odnos između radnika i poslodavca iziskuje određena prava i obaveze, a to se odnosi kako na zaposlene tako i na poslodavce.

Detaljno smo pisali o svim temama koje se tiču prava i obaveza iz radnog odnosa. Sa jedne strane, kada se on sklapa, zaposleni stiče određena zakonom zagarantovana prava, a to dalje stvara obavezu poslodavcu zbog koje je u zakonkoj obavezi da sve to ispoštuje.

U nastavku se bavimo detaljno ovom tematikom koja je vezana za obaveze poslodavca nakon prijema zaposlenog u radni odnos.

1. Obaveza poslodavca da potpiše ugovor o radu sa zaposlenima

1.1. Obaveza 1 – potpisivanje ugovora o radu

Firma ima obavezu da sa licem koje namerava da zaposli prethodno potpiše ugovor o prijemu u radni odnos (potpisuje pre datuma stupanja u rad).

Drugim rečima, ne sme da primi na posao radnika koji nema potpisan ugovor o radnom angažovanju. Ukoluko se inspekcijskom proverom utvrdi da radnik nije u radnom odnosu, firma ima ovabezu da ga odmah zaposli na neodređeno vreme.

1.2. Obaveza 2 – prijava na socijalno osiguranje

Prijava radnika na socijalno osiguranje je obavezna za sve firme. Prijave se više ne mogu vršiti retroaktivno, odnosno unazad datumski, već samo sa datumom unapred ili sa datumom kada se zasniva radni odnos.

Prijave za socijalno osiguranje se mogu vršiti lično podnošenjem u filijalu RFZO, kao i preko portala Centralnog registra socijalnog osiguranja.

Ugovor o radu se potpisuje u 3 primerka – jedan ostaje kod radnika, a druga dva idu poslodavcu. Ugovor se obavezno čuva u sedištu firme ili u poslovnoj prostoriji gde zaposleni radi.

1.3. Obaveza 3 – obaveza da se ne umanjuju prava zaposlenog

U skladu sa ugovorom, firma ima obavezu da se pridžava svih pravila i obaveza u vezi sa radnim odnosom. Međusobna prava i obaveze između poslodavca i zaposlenog se utvrđuju pravilnikom ili oštim aktom poslodavca, a to pored ugovora o radu mogu biti i drugi pravni akti – pravilnik o radu firme ili kolektivni ugovor. Njima mobu biti definisani kako stupanje u radni odnos, tako i prava i obaveze prilikom prekida radnog odnosa.

Poslodavac strogo mora da vodi računa da opšti akt kojim se uređuju međusobni odnosi ne sadrži odredbe koje umanjuju prava radnika, kao i da ne sadrži odredbe koje definišu nepovoljnije uslove rada ili druga prava, u odnosu na to šta je sve definisano zakonom.

2. Obaveze poslodavca nakon zasnivanja radnog odnosa

U nastavku ćemo pobrojati sve obaveze poslodavca koje praktično stupaju na snagu odmah nakon što radnik počne da radi, a tiču se svakako onih prava i obaveza za zaposlene koja su u vezi sa zasnivanjem radnog odnosa.

To su:

• da se zaposlenom isplaćuje zarada, tj. plata (neto, porez i doprinosi, do kraja tekućeg za prethodni mesec);
• da se zaposlenom obezbede uslovi za rad, da se organizuje na radnom mestu bezbednost, zaštita života i zdravlja na radu, kao i da se preduzmu sve mere da ne dođe do povrede ovog prava;
• da se obaveste zaposleni o uslovima rada, organizaciji rada, pravilima poslovanja u firmi, kao i o pravima i obavezama koja proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu (poželjno sve pisanim putem);
• da se obezbedi obavljanje odgovarajućih poslova za koje je zaposleni u skladu sa svojim ugovorom i zaposlen;
• da se potraži mišljenje sindikata u vezi važnih pitanja, a ukoliko u firmi ne postoji formiran sindikat onda je u obavezi da potraži mišljenje od predstavnika koga odrede zaposleni.

3. Obaveza poslodavca o poštovanju radnog vremena

Poslodavac je u obavezi da poštuje ograničenja koja se tiču radnog vremena. Ne može da zahteva od radnika da prekovremeno radi više od maksimalno određenog radnog vremena, a koje je utvrđeno u skladu sa zakonom. Puno radno vreme je 40 časova nedeljno.

Postoji nekoliko izuzetnih sutuacija kada radnik mora da radi prekovremeno i duže nego što je puno radno vreme, a to su sledeće:

• viša sila;
• iznenadno povećanje obima posla;
• drugi slučajevi kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.

Prekovremeni rad ne može da traje više od osam časova nedeljno. Radnik ne može da ima radno vreme duže od 12 časova dnevno, što uključuje i prekovremeni rad. Prekovremeni rad se plaća više i to najmanje 26% u odnosu na osnovnu zaradu.

Kada je reč o poštovanju radnog vremena treba istaći da raspored utvrđuje poslodavac. On može da promeni raspored zaposlenog, na to ima prava,  ali treba istaći da ima i obavezu da ga obavesti o tom novom rasporedu, odnosno promeni. U obavezi je da mu javi najmanje pet dana unapred. Kada je reč o prekovremenom radu, u obavezi je da radnika obavesti o promenama najmanje 48 sati ranije.

4. Obaveza poslodavca da obezbedi odmor za zaposlene

Poslodavac ima obavezu da zaposlenima obezbedi odmor. Odnosi se na:

• dnevni odmor – u toku rada;
• odmor između dva radna dana;
• odmor na nedeljnom nivou;
• godišnji odmor.

Dnevni odmor

Dnevni odmor u toku radnog vremena traje 30 minuta i to je pravo zaposlenog da ode na pauzu. Odnosi se na radno vreme koje traje najmanje 6 sati dnevno.

Zaposleni čije je radno vreme najmanje 4 sati dnevno, a manje od šest, ima pravo na odmor u toku dana od 15 minuta.

Radnik čije je radno vreme duže od 10 sati dnevno, ima pravo na dnevni odmor od 45 minuta.

Odmor između dva radna dana

Zaposleni ima pravo na odmor između dva radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno, u okviru 24 časa. Kada se pravi raspored, pogotovo ukoliko se radi po smenama, mora se ispoštovati obaveza da postoji 12 sati odmora između dva radna dana.

Nedeljni odmor

Na nedeljnom nivou radnik ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno (to je nezavisno od odmora između dva radna dana, jer se on dodaje). S tim u vezi, poslodavac je obavezan da omogući jedan neradan dan u nedelji za svakog zaposlenog, a to ne mora nužno biti nedelja, odnosno vikend.

Godišnji odmor

Zaposleni ima pravo i na godišnji odmor najmanje 20 radnih dana. Ovo pravo se ostvaruje za rad tokom cele kalendarske godine. Ako radi kraće od jedne godine, za godišnji odmor se dobija srazmeran deo tog prava. To je dvanaestina odmora za svakih mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovan radni odnos ili u kojoj radni odnos prestaje.

5. Obaveza poslodavca da omogući zaposlenom plaćeno i neplaćeno odsustvo

Tokom radnog odnosa zaposleni imaju pravo na plaćena i na neplaćena odsustva sa rada.

Kada su u pitanju odsustva uz nadoknadu, to su sledeći slučajevi:

• najviše do 5 radnih dana u toku kalendarske godine zbog sklapanja braka, porođaja supruge i teže bolesti člana uže porodice;
• plaćeno odsustvo 5 radnih dana zbog smrti člana uže porodice;
• 2 uzastopna dana kada je u pitanju dobrovoljno davanje krvi, a računa se i taj datum davanja krvi.

Pisali smo detaljno o ovoj temi – plaćeno odsustvo sa posla.

Takođe, odobrava se i pravo na neplaćeno odsustvo, a u tom slučaju miruju sva prava i obaveze koja proizilaze iz radnog odnosa. Neplaćeno odsustvo sa posla se koristi u sledećim slučajevima:

• zbog služenja vojnog roka;
• zbog upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca;
• zbog privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca;
• zbog izbora ili imenovanja na javnu funkciju čije vršenje zahteva da se privremeno prestane sa radom kod poslodavca;
• zbog izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.

Pisali smo detaljno i o neplaćenom odsustvu – neplaćeno odsustvo sa posla.

6. Obaveza poslodavca da obezbedi naknadu zarade zaposlenom za vreme odsustva

Pored redovne zarade koja se ostvaruje tokom rada, zaposleni ima pravo i na nadoknadu zarade tokom odsustvovanja sa posla. To se odnosi na sledeće:

• naknada za vreme odsustvovanja sa posla na dan praznika koji je propisan kao neradni dan;
• naknada za vreme godišnjeg odmora;
• naknada za vreme plaćenog odsustva;
• naknada za vreme vojne vežbe ili kada je potrebno da se zaposleni odazove na poziv državnog organa;
• naknada za vreme bolovanja (odsustvovanje sa rada zbog privremene sprečenosti za rad).

Pisali smo detaljno o ovoj temi – pravo zaposlenog na naknadu zarade.

7. Obaveza poslodavca na isplatu naknade troškova i drugih primanja

Radni odnos zaposlenom garantuje prava koja se tiču i nadoknade pojedinih troškova, što sa druge strane i to postaje obaveza poslodavca koju mora da ispuni. Tu spadaju:

• naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju,
• naknada troškova tokom službenog putovanja – dnevnice u zemlji i inostranstvu;
• naknada troškova za smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu, ukoliko se ne donese odluka da ove troškove snosi firma;
• naknada za topli obrok – za ishranu u toku rada;
• naknada za regres – za korišćenje godišnjeg odmora:
• naknada za otpremninu kada radnik odlazi u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade;
• naknadu zbog otkaza ukoliko je radnik otpušten kao tehnološki višak, najmanje u visini trećine zarade za svaku godunu rada u toj firmi;
• naknadu troškova za pogrebne usluge u slučaju smrti člana uže porodice i obrnuto, članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;
• naknada štete zbog nastale povrede na radu ili u slučaju profesionalnog oboljenja.

Ukoliko imate nedoumice ili bilo kakvih pitanja, možete nas kontaktirati. Stručni tim knjigovodstvene agencije HLB TM DOO može vam pružiti podršku i pomoći oko upitnih informacija u vezi sa radnim pravim, kao i u vezi usluga koje se odnose na obračun zarade.