Odsustvo sa posla može biti i neplaćeno. U kojim slučajevima, pod kojim uslovima, kako i kome sve može biti odobreno neplaćeno odsustvo sledi u nastavku.
Pored plaćenog odsustva o kome smo detaljno pisali, poslodavac može radnicima da odobri i odsustvo sa rada bez nadoknade zarade. To se naziva neplaćeno odsustvo jer zaposleni odsustvuju sa posla i ne primaju platu.
Uslovi i slučajevi u kojima se može odobriti korišćenje neplaćenog odsustva se definišu posebnim aktom poslodavca, a pojedini razlozi zbog kojih se odobrava su utvrđeni i Zakonom o radu. U nastavku sledi više informacija o ovoj temi.
Odsustvo sa rada bez naknade zarade se može odobriti zaposlenima koji su u radnom odnosu kod poslodavca. Međutim, ovo nije precizirano Zakonom o radu, pa tako poslodavac može i ima mogućnost da svojim aktom tačno odrediti kome (bez obzira na vrstu ugovora i radnog angažovanja koji ima sa radnicima), kao i kada se sve može odobriti neplaćeno odsustvo.
Kada se zaposlenima odobri odsustvo sa posla bez primanja naknade zarade, to predstavlja neplaćeno odsustvo.
Za to vreme zaposlenima miruju prava i obaveze iz radnog odnosa. Ne ostvaruju novčanu naknadu za rad, nemaju obaveze iz radnog odnosa, a ne ostvaruju ni ostala prava na koja bi imala kao lica u radnom odnosu – ne obračunavaju se i ne uplaćuju se doprinosi/staž, za to vreme nemaju socijalno osiguranje, ne uplaćuje se PIO, nemaju godišnji odmor).
Zaposleni mogu imati samo pojedina prava ili obaveze ukoliko ista poslodavac definiše opštim aktom, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu.
Odsustvo sa rada bez naknade može biti:
Mirovanje prava i obaveza znači mirovanje radnog odnosa. Prema Zakonu, postoje situacije po osnovu kojih je poslodavac u obavezi da odobri radnicima odsustvo i mirovanje radnog odnosa.
Zaposlenima koji su u radnom odnosu miruju sva prava i obaveze ukoliko odsustvuju sa posla iz sledećih 5 razloga:
U ovim situacijama, neplaćeno odsustvo i mirovanje radnog odnosa za zaposlenog koji ga koristi je obavezno. Poslodavac je dužan da to omogući.
Kod mirovanja radnog odnosa u navedenim slučajevima, zaposleni ima pravo da se u roku od 15 dana od isteka datuma mirovanja vrati na posao. U suprotnom, može dobiti otkaz.
Dakle, ukoliko se zaposleni na posao ne vrati u roku od 15 dana, počevši od dana isteka roka, poslodavac ima pravo da otpusti otpusti.
Poseban slučaj kada zaposleni može koristiti neplaćeno odsustvo je da jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da ostvari odsustvo sa rada bez naknade dok dete ne navrši 3 godine života. U ovom slučaju, firma kao poslodavac je u obavezi da omogući korišćenje neplaćenog odsustva ukoliko zaposleni to traži.
Za vreme tog perioda i odsustva za posla, sva prava i obaveze miruju. Ne plaća se naknada zarade, ne obračunavaju se i ne plaćaju doprinosi/staž, ali je poslodavac u obavezi da obračunava i plaća zdravstveno osiguranje.
Kada je u pitanju prvi obavezan oblik mirovanja radnog odnosa i neplaćenog odsustva, firma nezavisno od svoje volje mora da odobri radniku neplaćeno odsustvo. Zakonom je definisano mirovanje radnog odnosa tokom neplaćenog odsustva, kao i razlozi zbog kojih je poslodavac u obavezi da zaposlenog pošalje na neplaćeno odsustvo.
Sa druge strane, zakon ne propisuje ostale slučave zbog kojih radniku može biti odobreno neplaćeno odsustvo. Drugim rečima – firma samostalno može odlučiti u kojim situacijama zaposleni mogu koristiti odsustvo sa rada bez naknade zarade, zatim dužinu trajanja, ali i na koji način će to rešavati, pod uslovom da se ne remeti proces poslovanja ili kompletna organizacija rada kolektiva. Za odobravanje ovakvog oblika neplaćenog odsustva neophodan je pismeni zahtev zaposlenog.
U praksi se javljaju brojne situacije kada se zaposleni upućuju na neplaćeno odsustvo. A kao što smo spomenuli, to je moguće samo ukoliko poslodavac samostalno utvrdi to opštim aktom (npr. za školovanje, za polaganje ispita, za specijalizaciju, za stručno usavršavanje, za obavljanje ličnih poslova, za posetu članova uže porodice u inostranstvu, za negu bolesnih članova porodice i slično). Nije u obavezi, ali može opštim aktom firme, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu da utvrdi ili precizira i druge razloge kada zaposlenima može da se odobri neplaćeno odsustvo.
Za ostvarivanje prava na odsustvo bez naknade neophodno je odobrenje. Poslodavac zaposlenom prethodno mora odobriti zahtev. Odobravanje zahteva je obavezno.
Zaposleni podnosi pisani zahtev za odobravanje odsustva sa rada bez naknade zarade sa obrazloženjem (tj. razlogom odsustva), period do kada će biti odsutan, kao i odgovarajuću prateću dokumentaciju koja predstvalja dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje neplaćenog odsustva.
Poslodavac tada samoinicijativno ima pravo da odluči da li će zahtev odobriti ili ga neće odobriti. Odluku može doneti u skladu sa procenom o opravdanosti zahteva, kao i sa procenom da li će odsustvo radnika uticati na rad, poslovanje i kolektiv.
Ukoliko odobri donosi se rešenje, u kome se navodi da je zaposleni ostvario pravo na korišćenje neplaćenog odsustva po odgovarajućem osnovu, kao i dužina trajanja. Zatim, za taj period na koji je odsustvo odobreno u obavezi je da odjavi zaposlenog sa osiguranja u bazi CROSO. Po isteku perioda na koji je odobreno neplaćeno odsustvo, radnik ima obavezu da se vrati na posao, a poslodavac da ga ponovo prijavi na osiguranje.
Budite slobodni da nas kontaktirate oko konsultacija, dodatnih pitanja ili nedoumica u vezi sa radnim odnosima. Knjigovodstvena agencija HLB TM DOO Beograd pruža usluge vezane za obračun zarada, kao i sve usluge vezane za prijavu/odjavu radnika.