Volonterski rad i stručno osposobljavanje ili usavršavanje se u praksi značajno razlikuju. U nastavku slede specifičnosti koje prave razliku, a koje se odnose na ugovore, naknadu, zasnivanje radnog odnosa, kao i na poreski tretman.
Volontiranje i volonterski rad uređeni su Zakonom o volontiranju. Rad po osnovu ugovora o stručnom osposobljavanju i ugovora o stručnom usavršavanju definisani su Zakonom o radu.
1.1. Šta je volonterski rad?
Volonterski rad je organizovano i dobrovoljno pružanje usluge ili obavljanje aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro drugog lica, koje se obavlja bez isplate novčane naknade ili bez potraživanja druge imovinske koristi.
Osnovne karakteristike volonterskog rada su:
- da se radi o organizovanom i dobrovoljnom pružanju usluga ili organizovanom i dobrovoljnom obavljanju aktivnosti;
- da je prilikom pružanja usluge ili obavljanja aktivnosti zastupljen javni interes ili interes drugog lica, odnosno da su pružane usluge ili obavljane aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro drugog lica;
- volonterima se ne isplaćuje novčana naknada, niti imaju pravo na potraživanja u vidu druge imovinske koristi.
Volontiranjem i volonterskim radom ne smatra se (prema Zakonu o volontiranju):
- vreme provedeno na stručnom osposobljavanju i usavršavanju ili na praktičnom radu bez zasnivanja radnog odnosa;
- rad van radnog odnosa;
- obavljanje usluga ili aktivnosti koje je jedno lice dužno da pruži drugom licu;
- izvršavanje sudskih, prekršajnih i drugih odluka nadležnih organa;
- obavljanje usluga ili aktivnosti koje su uobičajene u porodičnim, prijateljskim ili susedskim odnosima;
- obavljanje poslova Crvenog krsta Srbije koji su vezani za ostvarivanje ciljeva i zadataka, u skladu sa zakonom i drugim propisom;
- obavljanje poslova i aktivnosti u političkim strankama, sindikatima i udruženjima, koji su vezani za ostvarivanje ciljeva i zadataka tih organizacija ili udruženja od strane njihovih članova;
- obavljanje “ad hoc” aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro trećeg lica (koje ne traju duže od 10 časova nedeljno, a najduže 30 dana bez prekida ili sa prekidima u toku jedne kalendarske godine).
1.2. Vrste volonterskog rada
Postoji dugoročno i kratkoročno volontiranje.
Dugoročno volontiranje je volonterski rad koji traje duže od 10 časova nedeljno i najmanje 3 meseca bez prekida. Kada je u pitanju kratkoročno volontiranje, ne postoji definicija prema Zakonu. Međutim, smatra se da je kratkoročni volonterski rad svako drugo volontersko angažovanje koje se ne smatra dugoročnim.
1.3 Ko može biti volonter?
Volonter može biti svako domaće ili strano fizičko lice, ako ima najmanje 15 godina. Volonteri mlađi od 18 godina mogu volontirati uz pismenu saglasnost roditelja ili staratelja.
1.4. Ko može biti organizator volontiranja?
Organizator volonterskog rada može biti:
- pravno lice čiji osnovni cilj nije sticanje dobiti;
- privredno društvo i javno preduzeće;
- državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave i organ mesne zajednice.
Organizovanje volontiranja u cilju sticanja dobiti je zakonski zabranjeno. Takođe, zabranjeno je volontiranje kojim se zamenjuje rad.
1.5. Ko je korisnik volontiranja?
Korisnik volontiranja je treće lice za koje se volontira. Može biti:
- fizičko lice ili pravno lice, čiji osnovni cilj nije sticanje dobiti;
- organizator volontiranja čiji osnovni cilj takođe nije sticanje dobiti.
2.1. Ugovor o volontiranju – pojam
Volontiranje se obavlja po osnovu ugovora o volonterskom angažovanju. Ugovor o volontiranju zaključuju ugovorne strane – organizator volontiranja i volonter.
Ugovorom se definišu prava i obaveze ugovornih strana, a on sadrži:
- podatke o volonteru (ime i prezime, mesto prebivališta ili boravišta);
- naziv i sedište organizatora volontiranja;
- podatke o korisniku volontiranja;
- podatke o mestu i trajanju volontiranja;
- opis volonterskih usluga ili aktivnosti;
- podatke o osposobljavanju za volontiranje;
- troškove volontiranja i način njihove naknade;
- visinu i način isplate džeparca, ako se radi o dugoročnom volontiranju;
- druga prava i obaveze volontera, organizatora volontiranja ili korisnika volontiranja.
2.2. Naknada troškova volontiranja i plaćanje poreza i doprinosa
Volonter nema pravo na novčanu naknadu, na isplatu zarade, niti na drugu imovinsku korist, ali ima pravo na naknadu troškova volontoranja. Oni se utvrđuju ugovorom o volontiranju.
Troškovi volontiranja nisu novčana nadoknada, kao ni imovinska korist. Tu spadaju:
- radna odeća, sredstva i oprema za ličnu zaštitu volontera;
- putovanja, smeštaj, ishrana volontera i drugi troškovi koji nastanu tokom pružanja volonterskih usluga i volonterskih aktivnosti;
- lekarski pregledi za potrebe volontiranja;
- obuke za obavljanje volonterskih usluga i aktivnosti;
- premije osiguranja isplaćene za slučaj povrede ili profesionalne bolesti tokom volontiranja, odnosno novčane naknade;
- džeparac, ukoliko je u pitanju dugoročno volontiranje.
Mesečni iznos džeparca ne može biti veći od 30% od neto iznosa minimalne mesečne zarade za puno radno vreme.
Troškovi volontiranja se ne oporezuju (ako ne prelaze iznos viši od predviđenog). U tom slučaju, ne plaća se porez na dohodak građana na primanja koja volonteri ostvare po osnovu naknada troškova volontiranja.
Poslodavac ima obavezu da volonterima uplaćuje sledeće doprinose:
- za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti (stopa 4%);
- za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti (stopa 2%).
Ukoliko je naknada troškova koja se isplaćuje volonteru viša od iznosa predviđenog džeparca za dugoročno volontiranje, razlika se oporezuje. Plaća se porez na dohodak građana, doprinos za zdravstveno osiguranje i doprinos za PIO za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja za povrede na radu i profesionalne bolesti.
3.1. Stručno osposobljavanje i usavršavanje
Stručno osposobljavanje i usavršavanje vrši se radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno radi polaganja stručnog ispita.
Za osposobljavanje ili usavršavanje potpisuje se ugovor o stručnom ospobljavanju i usavršavanju. Ugovor se može zaključiti radi:
- osposobljavanja za samostalni rad u struci – za obavljanje pripravničkog staža ili polaganje stručnog ispita za samostalan rad u struci;
- obavljanja stručnog usavršavanja i sticanja posebnih znanja i sposobnosti za rad u struci, kao i za obavljanje specijalizacije, u skladu sa posebnim propisom.
Poslodavac nije u obavezi da licu koje je na stručnom osposobljavanju ili usavršavanju obezbedi novčanu naknadu, kao ni druga prava. Međutim, ukoliko želi može im isplaćivati. Treba istaći da novčana naknada koja se isplati nema karakter zarade.
Poslodavac je u obavezi da obezbedi poseban plan i program stručnog ospobljavanja i usavršavanja. Programom se utvrđuju vrsta, način obavljanja, vreme trajanja stručnog usavršavanja (ili specijalizacije), kao i provera stečenog znanja.
3.2. Pripravnički staž – ugovor o osposobljavanju za samostalni rad u struci
Kada se ugovor o stručnom osposobljavanju zaključuje radi obavljanja pripravničkog staža ili radi polaganja stručnog ispita, onda se to predviđa kao poseban uslov. Preciznije rečeno, zakonom ili drugim pravilnikom se pripravnički staž ili stručni ispit predviđa kao poseban uslov za samostalan rad u struci.
U cilju obavljanja pripravničkog staža poslodavac i zaposleni zasnivaju radni odnos u svojstvu pripravnika. Pripravnički staž traje najduže godinu dana. Za to vreme, pripravnik ostvaruje pravo na zaradu, najmanje u visini 80% osnovne zarade. Takođe on ima pravo na naknadu troškova, druga primanja, kao i druga prava koja mu sleduju iz radnog odnosa.
U nekim specifičnim delatnostima pripravnički staž može da se stekne i ugovorom o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, što se odnosi na obavljanje poslova bez naknade.
3.3. Ugovor o stručnom usavršavanju, sticanju posebnih znanja i specijalizacije
Ugovor o stručnom usavršavanju i osposobljavanju predstavlja rad van radnog odnosa. Zaključuje se radi stručnog usavršavanja ili radi sticanja posebnih znanja i sposobnosti za rad u struci, u skladu sa posebnim propisom. Ovaj ugovor ne može da se zaključi ukoliko to nije predviđeno i uređeno posebnim propisom.
Stručno usavršavanje, sticanje posebnih znanja i specijalizacija sprovode se samo za određene delatnosti, kao i za specifična radna mesta. Ne moraju se primenjivati u svim oblastima i svim delatnostima.
Poslovi za koje je potrebno stručno usavršavanje mogu obavljati lica koja su već u radnom odnosu, kao i nezaposlena. Ukoliko se radi o zaposlenom licu, to može biti radnik koji je već zaposlen kod jednog poslodavca, a koji kod njega nema mogućnost za stručnim usavršavanjem ili osposobljavanjem. Zbog toga je u drugoj firmi angažovan po osnovu ugovora o stručnom osposobljavanju.
Ugovor o delu, kao i ugovor o privremeno-povremenim poslovima (o kojima smo zasebno pisali) su takođe ugovori o radnom angažovanju van radnog odnosa.
3.4. Obračun doprinosa po osnovu ugovora o stručnom usavršavanju i osposobljavanju
Za lica na stručnom usavršavanju ili osposobljavanju koja ne primaju naknadu za rad, poslodavac ima obavezu da uplati sledeće doprinose:
- doprinos za PIO za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja koja su prouzorkovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću (stopa od 4%);
- doprinos za zdravstveno osiguranje za povrede na radu i profesionalne bolesti (stopa od 2%).
Sa druge strane, za lica koja ostvaruju naknadu za rad, a koja su angažovana po ugovoru o stručnom osposobljavanju, poslodavac je u obavezi da plati porez i doprinose:
I) na teret primaoca prihoda:
- porez na druge prihode;
- doprinos za zdravstveno osiguranje;
II) na teret isplatioca prihoda:
- doprinos za PIO za invalidnost i telesno oštećenje za povrede na radu ili profesionalne bolesti;
III) na teret fizičkog lica – obračunava se porez na dohodak i doprinos za zdravstveno osiguranje.
Agencija za knjigovodstvo HLB T&M Consulting pruža knjigovodstvene usluge i konsultacije vezane za radno pravo i radno angažovanje lica. Kontaktirajte nas za stručnu pomoć u vezi obračunom zarada, kao i za podršku u vezi prava i obaveza po osnovu rada i angažovanja lica.
