U nekim slučajevima, zaposleni mogu ostvariti pravo na naknadu zarade za period u kome nisu radili, odnosno za period u kome nisu bili radno angažovani. U nastavku sledi više o ovoj temi – kada se dobija naknada zarade i u kom iznosu.
Zaposleni koji je radno agnažovan kod poslodavca za period u kome je odsustvovao sa posla, ima pravo na isplatu naknade zarade za taj period. Firma je u obavezi da mu iz sopstvenih sredstava plati odgovarajući iznos naknade zarade.
Radnik ima pravo na isplatu naknade zarade u sledećim slučajevima:
Iznos naknade zarade mora biti visini prosečne zarade kolika je bila i za prethodnih 12 meseci.
Zakonom o radu definisano je da se zaposlenom koji odsustvuje sa posla zbog neradnog dana koji se priznaje kao praznik, taj dan računa kao plaćen (plaćeno odsustvo). Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji propisuje da se za vreme određenih državnih i verskih praznika ne radi.
Državni praznici su:
Verski praznici su:
Ovi praznici spadaju u neradne dane i za to vreme zaposleni ostvaruju pravo na pun iznos naknade zarade. Sa druge strane, ukoliko rade za vreme praznika imaju pravo na uvećan iznos zarade za taj dan.
Svaki zaposleni ima pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini. Pravo na godišnji stiče već posle mesec dana neprekidnog rada, počevši od datuma zasnivanja radnog odnosa. S’ tim u vezi, zaposleni tokom korišćenja godišnjeg odmora ima pravo i na obračun i naknadu zarade.
Zakonski minimum trajanja godišnjeg odmora je 20 radnih dana, a dužina trajanja se može uvećati u zavisnosti od kriterijuma utvrđenih opštim aktim poslodavca, kolektivnim ugovorom, ugovorom o radu ili drugim opštim pravnim aktom. Takođe, ima pravo da koristi i srazmerni deo godišnjeg odmora, tj. dvanaestinu godišnjeg odmora za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu isti prestaje.
Godišnji može da se iskoristi u punom trajanju, ali i prema srazmernom broju dana, a to dalje zavisi od perioda kada je radni odnos zasnovan i period kada će iskoristiti odmor. U oba navedena slučaja, zaposleni za vreme tog odsustva ostvaruje pravo na isplatu naknade zarade. O ovoj temi smo detaljno pisali – obračun i naknada za godišnji odmor.
Zaposleni kome je odobreno plaćeno odsustvo može da ostvari pravo na naknadu zarade. To pravo naziva se još i odsustvo sa rada uz naknadu zarade.
Firma je u obavezi za radniku omogući korišćenje plaćenog odsustva za:
Trajanje plaćenog odsustva može biti maksimalno do 5 slobodnih radnih dana u toku kalendarske godine, za svaki pojedinačni slučaj. Korišćenje može zaposlenima da se odobri i po drugim osnovama:
Pisali smo detaljno kako se odobrava plaćeno odsustvo i kolika je naknada zarade za to vreme u tekstu – prava zaposlenih za vreme plaćenog odsustva.
Zaposleni koji je dobio poziv od državnog organa za vojnu vežbu ili neki drugi poziv na koji je u obavezi da se odazove, ima pravo na odsustvovanje sa rada. Firma je u obavezi da mu odobri odsustvo, ali isto tako i isplati pun iznos naknade zarade iz sopstvenih sredstava za to vreme odsustva. Olakšavajuća okolnost za poslodavce je što imaju pravo na refundaciju isplaćene naknade zarade po ovom osnovu.
Treba samo napraviti razliku između prava zaposlenih za vreme vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa i prava za vreme odlaska na odsluženje vojnog roka, odnosno dosluženje vojnog roka:
Zaposleni ima pravo da prima naknadu zarade ukoliko odsustvuje sa posla zbog privremene sprečenosti za rad. Privremena sprečenost može biti bolest, odnosno njegovo zdravstveno stanje, ali i bolest članova uže porodice zbog čega je privremeno sprečen za rad.
U skaldu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju, firma mora da isplati zaposlenom naknadu zarade kada nastupi privremena sprečenost za rad u sledećim situacijama:
Iznos naknade zarade koji poslodavac mora da mu isplati je:
U navednim slučajevima privremene sprečenosti i bolovanja, naknada pada na teret poslodavca, odnosno plaća je za prvih 30 dana. Nakon toga (od 31. dana) naknadu zarade isplaćuje RFZO. Izuzeci od ovog pravila su bolovanje zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, kao i bolovanje zbog nege bolesnog deteta mlađeg od 3 godine, kada se naknada zarade od prvog dana isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
U navedenom slučaju, kada je do prekida ili smanjenog obima posla došlo bez krivice radnika, a koji može trajati najduže do 45 radnih dana u kalendarskoj godini, zaposleni ima pravo da primi naknadu zarade. Poslodavac je mora isplatiti iz svojih sredstava. Za prekid ili smanjeni obim posla gde se zahteva da zaposleni budu odsutni sa posla duže od 45 radnih dana i da za to vreme primaju naknadu zarade, potrebna je prethodna saglasnost ministra.
Visina naknade zarade iznosi najmanje 60% prosečne zarade za prethodnih 12 meseci. Za to vreme dok je trajao privremeni prekid, zarada ne može biti manja od minimalne.
Za vreme trajanja prekida rada, do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, radnici imaju pravo na određenu naknadu zarade. Visinu samostalno određuje poslodavac, a zatim utvrđuje opštim pravnim aktom ili ugovorom o radu.
Agencija za knjigovodstvene usluge HLB TM DOO Beograd može ponuditi konsultacije u oblasti radnih odnosa, odnosno individualne savete o pitanjima koja se odnose na zarade, troškove i sve ostale naknade vezane za rad. U sklopu svog poslovanja, pružamo uslge obračuna zarade, uključujući i obračun naknada zarada. Kontaktirajte nas.