Nova pravila za oporezivanje frilensera počela su sa primenim od 1. januara 2023. a odnose se na izmene i dopune načina oporezivanja prihoda fizičkih lica, koja ostvaruju u svojstvu građana (frilensera).
Izmenjena pravila za novi način oporezivanja frilensera odnose se na obavezu prijave i plaćanja poreza na prihode ostvarene za rad ili usluge. Izmene uključuju:
- utvrđivanje obaveze samooporezivanjem,
- frilenser je u obavezi da sam obračuna, podnese poresku prijavu i plati porez,
- poreska prijava podnosi se u roku od 30 dana od isteka kvartala u kojem su ti prihodi ostvareni,
- frilenseri mogu birati između dve opcije oporezivanja (između dva različita načina oporezivanja ostvarenih prihoda).
Izmenjena pravila za samooporezivanje frilensera i utvrđivanje poreske obaveze važi isključivo za oporezivanje prihoda fizičkih lica, koje ostvaruju u svojstvu građana. U vezi sa navedenim, 1. jula 2023. zvanično je startovan portal za frilensere https://frilenseri.purs.gov.rs/, preko koga će moći da podnose poreske prijave i prijavljuju svoje prihode.
Pravila se ne odnose na fizička lica koja su registrovana u svojstvu preduzetnika, bez obzira da li se radi o preduzetniku paušalcu ili preduzetniku koji vodi poslovne knjige.
1.1. Frilenseri u Srbiji – pojam
Frilenseri su fizička lica koja nisu registrovana za obavljanje delatnosti, ali koja ostvaruju prihode na osnovu usluga koje pružaju ili drugog rada.
Treba istaći da pojam “frilenseri” nije zakonski definisan termin, te se ne može naći u zakonskim i drugim propisima. Međutim, u praksi se koristi najčešće za sledeće kategorije fizičkih lica:
- domaće fizičko lice – rezident Republike Srbije, koji ostvaruje prihod radeći u zemlji, pri čemu je isplatioc prihoda inostrano pravno lice, inostrano fizičko lice, domaće fizičko lice ili drugo lice koje ne plaća porez po odbitku;
- domaće fizičko lice – rezident Republike Srbije, koji ostvaruje prihod radeći u inostranstvu, pri čemu je isplatioc prihoda inostrano pravno lice, inostrano fizičko lice ili drugo lice koje ne plaća porez po odbitku;
- strano fizičko lice – stranci kao nerezidenti Srbije, za deo prihod koji ostvaruju radeći Republici Srbiji.
U Srbiji su frilenseri najčešće jutjuberi, influenseri, IT inženjeri, veb dizajneri, ostali radnici na internetu, virtuelni asistenti, onlajn predavači, konsultanati, prevodioci, predavači stranih jezika, kao i mnogi drugi. Porez za frilensere plaća se za prihod koji su ostvarili kao građani, a ne svojstvu preduzetnika imaju firmu. Oporezuju se prihodi fizičkih lica u zemlji, kao i prihodi iz inostranstva koji ostvaruju fizička lica.
Poreski tretman frilensera uključuje prihode od autorskih i srodnih prava ili prihode za izvršeni rad, koji se isplaćuju od isplatilaca u zemlji i inostranstvu i koji prilikom isplate nema obavezu obračuna i plaćanja poreza po odbitku. Detaljnije sledi u narednim redovima.
1.2. Poreski tretman frilensera – prihodi koji se oporezuju
Frilenseri se smatraju poreskim obveznicima jer zarada koju ostvaruju podleže nekoj vrsti poreza. Porez se plaća za:
- prihode ostvarene po osnovu ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava,
- prihode ostvarene po osnovu ugovorene naknade za izvršeni rad.
Druge vrste prihoda, kao što su prihodi od dividendi iz inostranstva, prihod od izdavanja sostvenih nepokretnosti fizičkim licima, zarada upućenih lica iz inostranstva na privremeni rad u Srbiju itd., a koji su ostvareni od isplatilaca koji nemaju obavezu plaćanja poreza po odbitku, poreska obaveza se utvrđuje samooporezivanjem u skladu sa propisima koji su od ranije u primeni i koji nisu promenjeni.
1.3. Za koje prihode se ne primenjuju nova pravila?
Izmenjena pravila za oporezivanje frilensera ne primenjuju se za prihode fizičkih lica koja su registrovana za obavljanje delatnosti.
Ne primenjuju se na obveznike prihoda od prava industrijske svojine, jer se oni oporezuju prema starim neizmenjenim propisima.
Zatim, nova pravila oporezivanja ne primenjuju se na frilensere sa statusom samostalnih umetnika. Prema definiciji, samostalni umetnik je fizičko lice koje samostalno obavlja umetničku delatnost i kome je reprezentativno udruženje u kulturi utvrdilo status lica koje samostalno obavlja umetničku delatnost u oblasti kulture. Spadaju u poreske obveznike, ali se oporezuju prema postojećim propisima koji nisu izmenjeni.
1.4. Prihodi frilensera za koje se plaća porez samooporezivanjem
U skladu sa ZPDG, propisano je da se samooporezivanjem utvrđuju se i plaćaju oni porezi na prihode fizičkih lica isplaćeni od isplatioca koji nije pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac.
Spomenili smo o kojim vrstama prihoda je reč:
- prihodi od ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava,
- prihodi od ugovorene naknade za izvršeni rad.
Sa druge strane, kada frilenseru prihodi dolaze od firme kao isplatioca (odnosno, od rezidentnih pravnih lica), onda obavezu obračuna i plaćanja poreza i doprinosa po odbitku ima isplatilac prihoda. U tom slučaju, pravna lica se često odlučuju na saradnju sa registrovanim firmama. Frilenseri koji žele da nastave pružanje usluga takvim klijentima mogu osnovati svoju kompaniju.
1.5. Ko može biti isplatilac prihoda frilenseru?
Nalogodavac, odnosno isplatioc prihoda frilenseru može biti:
- inostrano pravno lice,
- inostrani preduzetnik,
- fizičko lice iz inostranstva,
- domaće fizičko lice,
- drugo domaće lice koje prilikom isplate tih prihoda ne obračunava i ne plaća porez po odbitku u Republici Srbiji.
2.1. Poreski tretman frilensera u Srbiji – načini samooporezivanja frilensera
Za prihod koji se oporezuje podnosi se poreska prijava i to posebno za svaki kvartal u godini. Porez prijavljuje obveznik poreza, odnosno frilenser – fizičko lice koje je ostvarilo prihod. Poresku prijavu može podneti samostalno, a može potrežiti i pomoć stručnog lica.
Kvartal je kalendarski tromesečni period u godini:
- januar – mart je prvi,
- april – jun je drugi,
- jul – septembar je treći,
- oktobar – decembar je četvrti.
Zbir koji se dobije naziva se bruto prihod ostvren u kvartalu. Tom prilikom, opredeljuje se za jednu od dve ponuđene poreske osnovice, koja se određuje u zavisnosti od iznosa normiranih troškova koji se priznaju (tj. iznosa normiranih troškova za koji se umanjuje bruto prihod).
Oporeziv prihod na koji se plaća porez samooporezivanjem se određuje na sledeći način:
- bruto prihod ostvaren u kvartalu umanjuje se za normirane troškove u dinarskom iznosu.
Dakle, prihod frilensera koji se ostvaruje kao prihod od autorskih i srodnih prava i prihod po osnovu naknade za izvršeni rad, na koji se porez plaća samooporezivanjem, umenjuje se za iznos normiranih troškova.
Normirani troškovi se priznaju (umanjuju):
- u fiksnom iznosu, u visini od 96.000 dinara u kvartalu (iznos je nezavisan od visine ukupnih prihoda);
- u visini od 57.900 dinara, a zatim za još 34% od ukupno ostvarenih prihoda u kvartalu.
2.2. Način utvrđivanja poreske osnovice
Način utvrđivanja poreske osnovice zavisi od izabranog modela samooporezivanja – tj. za koji model plaćanja poreza se frilenser opredeli. Postoje dva modela:
- da se bruto prihod u kvartalu umanji za fiksni iznos normiranih troškova koji iznosi 96.000 dinara;
- da se bruto prihod u kvartalu umanji za zbir apsolutnog iznosa normiranih troškova od 57.900 dinara i relativnog iznosa koji iznosi 34% od bruto prihoda ostvarenog u kvartalu.
2.3. Prvi način oporezivanja prihoda frilensera
Kada je u pitanju prvi način oporezivanja frilensera u Srbiji, poreska osnovica predstavlja razliku između bruto prihoda koji je ostvaren u kvartalu i normiranih troškova u visini od 96.000 dinara.
Poresku osnovicu čini ukupan prihod frilensera ostvaren u kvartalu umanjen za normirane troškove od 96.000 dinara. Na ovako dobijenu poreku osnovicu obračunava se i plaća porez po stopi od 20%.
Ukoliko frilenser u kvartalu ima prihod do 96.000 dinara, nema obavezu plaćanja poreza na dohodak građana. Prva opcija oporezivanja je povoljnija za frilensere koji ostvaruju niže prihode.
2.4. Druga opcija oporezivanja prihoda frilensera
U odnosu na prethodni način oporezivanja, kod drugog se razlikuje visina normiranih troškova. Kao i u prvom slučaju, ukupan prihod ostvaren u kvartalu umanjuje se za iznos normiranih troškova.
U normirane troškove spadaju fiksni iznos od 57.900 dinara za kvartal i promenljiv iznos. Promenljiv, odnosno relatvan iznos zavisi od visine ukupnih prihoda i iznosi 34% od ostvarenih prihoda u kvartalu.
Poreska osnovica određuje se kada se bruto prihod kvartala umanji za zbir apsolutnog i relativnog iznosa normiranih troškova (zbir 57.900 dinara i promenljivog iznosa). Na ovako dobijenu poreku osnovicu plaća se porez na dohodak građana po stopi od 10%.
Kod drugog modela, frilenseri čiji je prihod niži od 87.727,27 dinara u kvartalu nemaju obavzu da utvrđuju oporeziv prihod, pa samim tim ni obavezu plaćanja poreza na dohodak građana. Drugi model je povoljniji za frilensere sa višim prihodima.
2.5. Oporezivanje frilansera – da li postoji mogućnost menjanja modela oporezivanja?
Frilenser bira model oporezivanja po slobodnom izboru, a u praksi se odabir najčešće vrši prema visini ostvarenih prihoda za posmatrani kvartal, samim tim i prema povoljnijoj poreskoj obavezi za taj konkretan poreski period.
Ne postoji obaveza da se odabrani model samooporezivanja frilensera primenjuje u kontinuitetu, već se za naredni poreski period može opredeliti za drugi način oporezivanja.
2.6. Normirani troškovi kada frilenser u istom kvartalu ostvari obe vrste prihoda
Ukoliko se u istom poreskom periodu ostvare obe vrste prihoda – i od autorskih i srodnih prava i za izvršeni rad, normirani troškovi se priznaju u propisanoj visini, a u zavisnosti modela oporezivanja za koji se obveznik opredeli.
Drugim rečima, normirani troškovi se ne menjaju. Zavise od načina oporezivanja, nezavisno od toga da li je frilenser u posmatranom kvartalu ostvario obe vrste prihoda ili samo po jednom osnovu.
3.1. Doprinosi za socijalno osiguranje – PIO i zdravstveno osiguranje frilensera
Frilenseri imaju obavezu da obračunavaju i plate doprinose za socijalno osiguranje. Za doprinose se podnosi posebna poreska prijava. Ona je nezavisna od prijave na portalu za frilensere.
Važno je napomenuti da se pravila za utvrđivanje doprinosa razlikuju jer zavise od opcija oporezivanja za koji se frilenseri opredele. Kada je u pitanju zdravstveno osiguranje, zavise i od toga da li je frilenser osiguran još po nekom drugom osnovu.
Ako frilenser nema elektronski sertifikat ili nije u mogućnosti da obračuna i podnese poresku prijavu elektronskim putem može angažovati agenciju za knjigovodstvene usluge.
3.2. Pravila za utvrđivanje PIO doprinosa za frilensere
Kolika će biti osnovica doprinosa za PIO zavisi od odabranog modela samooporezivanja:
- Prvi model – za frilensere koji su se opredelili za prvi model (poreska osnovica je razlika ostvarenog bruto prihoda u kvartalu i fiksnih normiranih troškova) – osnovica doprinosa za PIO za kvartal je dobijen oporeziv prihod frilensera ostvaren u posmatranom kvartalu. U ovom slučaju, kada je prihod manji od 96.000 dinra, nema obaveze plaćanja doprinosa za PIO.
- Drugi model – za frilensere koji su se opredelili za drugi način (poreska osnovica se utvrđuje kao razlika ostvarenog bruto prihoda u kvartalu i zbira fiksnih i promenljivih normiranih troškova) – isto kao kod prve opcije, utvrđena osnovica doprinosa za PIO za kvartal je dobijen oporeziv prihod ostvaren u posmatranom kvartalu. Međutim, u ovom slučaju postoji ograničenje i tada se primenjuje posebno pravilo, a to je da minimalna osnovica za PIO ne može biti manja od trostrukog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa.
U drugom slučaju, doprinosi za PIO se uvek plaćaju:
- kada je oporeziv prihod viši od utvrđene osnovice doprinosa, osnovica za PIO je oporeziv prihod,
- kada je oporeziv prihod niži od utvrđene osnovice doprinosa, osnovica za PIO je najmanje trostruki iznos najniže mesečne osnovice za plaćanje doprinosa.
Najniža mesečna osnovica doprinosa važi za period od 01.01.-31.12.2023. i iznosi 35.025 dinara. Trostruki iznos najniže mesečne osnovice doprinosa za 2023. godinu je 105.075 dinara. Ovaj iznos se svake godine menja i usklađuje. Stopa doprinosa za PIO iznosi 24%.
3.3. Doprinosi za zdravstveno osiguranje za frilensere
Frilenseri koji su imaju zdravstveno osiguranje po nekom osnovu (preduzetnici su, osnivači DOO, zaposleni, penzioneri…) nemaju obavezu plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje.
U slučaju kada frilenseri nisu zdravstveno osigurani, imaju obavezu plaćanja doprinosa po stopi od 10,3%. Osnovica za obračun doprinosa takođe se računa na jedan od načina:
- na oporeziv prihod, u zavisnosti od opcije oporezivanja za posmatrani kvartal,
- na najmanji trostruki iznos osnovice, koji iznosi 15% prosečne mesečne zarade u Srbiji u prethodnoj godini. Osnovica doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje 2022. godine iznosila je 13.618 dinara, a trostruki iznos je 40.854 dinara.
Frilenseri koji nisu osigurani po drugom osnovu uvek imaju obavezu da plate doprinose za zdravstveno osiguranje:
- kada je oporeziv prihod viši od utvrđene osnovice doprinosa – osnovica za zdravstveno osiguranje je oporeziv prihod,
- kada je oporeziv prihod niži od utvrđene osnovice – osnovica za doprinose je najmanje trostruki iznos osnovice.
I u ovom slučaju, frilenseri mogu sami obračunati i podneti poresku prijavu, a mogu i angažovati knjigovodstvenu agenciju koja će im pružiti usluge obračuna.
4. Rok za podnošenje poreske prijave i rok za plaćanje poreza za frilensere
Poreska obaveza se utvrđuje na kvartalnom nivou. Praktično, obračunava se porez na prihod koji je frilenser ostvario u kvartalu. Rok za podnošenje poreske prijave je 30 dana od isteka perioda u kome su prihodi nastali:
- za prvi kvartal – 30. april;
- za drugi kvartal – 30. jul;
- za treći kvartal – 30. oktobar;
- za četvrti kvartal – 30. januar.
Rok za plaćanje poreza je najkasnije do datuma isteka roka za podnošenje poreske prijave za posmatrani kvartal.
Ukoliko vam je potrebna pomoć oko obračuna, prijave i plaćanja poreza za frilensere, agencija za knjigovodstvene usluge HLB T&M Consulting pruža usluge obračuna poreza i zarada. Kontaktirajte nas.
