Radnik ima pravo na plaćeno odsustvo. Prema Zakonu o radu, plaćeno odsustvo predstavlja korišćenje plaćenih slobodnih dana ili pravo na odsustvo sa posla uz naknadu zarade.
U nastavku sledi više o tome koja su prava zaposlenih za vreme korišćenja plaćenog odsustva, kada radnik ima prava na plaćeno odsustvo, kao i koliku naknadu može dobiti za vreme odsustva sa rada.
1. U kojim slučajevima zaposleni ima prava na plaćeno odsustvo?
Prema Zakonu o radu, svaki zaposleni ima pravo da iskoristi plaćeno odsustvo u sledećim situacijama:
- u slučaju sklapanja braka,
- u slučaju porođaja supruge,
- u slučaju teže bolesti člana uže porodice (zbog brige i nege).
Ovo su situacije kada je poslodavac u obavezi da zaposlenima omogući korišćenje plaćenih slobodnih dana. Vreme trajanja plaćenog odsustva precizira se opštim aktom i ugovorom o radu za zaposlenim.
Radnik može da iskoristi pravo odsustva sa rada uz nadoknadu zarade i u sledećim slučajevima:
- smrt člana uže porodice;
- ostale okolnosti definisane opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu (elementarna nepogoda, ukoliko neka druga nesreća značajno ošteti dom…),
- za dobrovoljno davanje krvi.
U praksi se plaćeno odsustvo često koristi po drugim osnovama, a to su ostale okolnosti samo ukoliko poslodavac zaposlenom omogući da ih koristi kao plaćen slobodni dan. U tom slučaju se sva dodatna prava utvrđuju opštim aktom ili ugovorom o radu. Npr. dan zbog selidbe, zbog polaska deteta u školu, jedan dan odmora zbog velikog obima posla ukoliko je radnik bio preopterećen, stručno usavršavanje, povod nekog od užih članova porodice – porođaj deteta, venčanje deteta, rođendan deteta…
2. Vreme trajanja plaćenog odsustva
Pravo na plaćeno odsustvo zaposlenom može biti odobreno na maksimalno 5 radnih dana tokom godine, za svaki pojedinačni slučaj odsustva. Odnosno, odsustvo sa posla uz naknadu zarade se može dobiti u ukupnom trajanju do najviše pet radnih dana u toku jedne kalendarske godine za svaki navedeni slučaj. To je zakonska obaveza poslodavca. Međutim, koliko će se dana dobiti zavisi od njegove odluke, jer Zakon o radu ostavlja mogućnost poslodavcu da to sam utvrdi opštim aktom ili ugovorom o radu.
Firma ima obavezu da omogući korišćenje plaćenog odsustva najmanje 1, a najviše 5 radnih dana, ali i pravo da samostalno odluči koliko će dana zaposleni dobiti. Može odrediti da plaćeno odsustvo traje manje od 5 radnih dana, ali isto tako i definisati da traje duže od trajanja koliko je zakonski propisano (maksimalno 5 radnih dana u toku kalendarske godine).
Za dobrovoljno davanje krvi dobijaju se dva uzastopna slobodna dana.
3. Pravo na plaćeno odsustvo zbog užeg člana porodice
Kada je u pitanju plaćeno odsustvo zbog učeg člana porodice, zaposleni ima pravo da koristi kada je razlog smrt užeg člana porodice. U tom slučaju, plaćeno odsustvo ne može trajati kraće od 5 radnih dana. Za svaki pojedinačni slučaj po ovom osnovu zaposleni može da koristi po 5 dana plaćenog odsustva. Zatim, za slučaj smrti nekog od užih članova porodice firma radniku može da omogući korišćenje više plaćenih dana, ali ne manje od 5.
Član uže porodice, po osnovu koga zaposleni može ostvariti prava na plaćeno odsustvo sa posla, smatra se:
- bračni partner, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelji;
- članovi porodice, ostali srodnici ili druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim, ukoliko je to predviđeno rešenjem poslodavca i u trajanju koliko je odredio poslodavac.
4. Plaćeno odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi
Svaki zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo sa posla i u slučaju dobrovoljnog davanja krvi. Po ovom osnovu radnik koji dobrovoljno daje krv može dobiti maksimalno dva spojena slobodna dana.
Zakonom je određeno da slobodni dani koji se dobijaju prilikom doborovoljnog davanja krvi moraju biti uzastopni. To su dan davanja krvi i sledeći dan – kao prvi slobodan dan se računa datum davanja krvi, a drugi slobodni dan je odmah sledeći datum.
Po ovom osnovu je veoma važno istaći da se plaćeno odsustvo ne vezuje za radne dane, već za dva uzastopna dana, bez obzira da li je radni ili neradni dan, ali i bez obzira na to da li se zaposlenom pada vikend kao radni dan. Slobodan dan ne može da se prenese na prvi sledeći radni dan, jer se vezuje za dva uzastopna dana (npr. petak i subota).
5. Da li se plaćeno odsustvo može koristiti u nekom drugom periodu?
Zaposleni može da koristi plaćeno ostustvo samo u momentu i periodu kada nastupi situacija po osnovu koje ostvaruje to pravo (u momentu sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti, ostalih zakonskih slučajeva i ostalih okolnosti koje utvrdi poslodavac).
Pravo na plaćeno odsustvo ne može da se koristi u nekom drugom periodu, kao ni za vreme godišnjeg odmora. Zakon ne dozvoljava da se dani po osnovu plaćenog odsustva sabiraju ili spajaju sa nekim drugom odsustvom. Ukoliko se desi da zaposleni stekne pravo na plaćeno odsustvo tokom korišćenja godišnjeg odmora, on se prekida za toliko dana koliko zaposleni koristi odsustvo sa posla uz naknadu zarade. Razlog je taj što se ne može odsustvovati sa rada po više osnova.
Sa druge strane, ukoliko zaposleni ostvari pravo na plaćeno odsustvo dok je na bolovanju, bolovanje ne može da se prekine kako bi se koristilo plaćeno odsustvo. Razlog je taj što lekarska komisija određuje datum početka i završetka bolovanja, kao i privremene sprečenosti za rad, u skladu sa zakonom.
Slobodni dani za plaćeno odsustvo ne moraju da se koriste uzastopno, niti odjednom (osim za dobrovoljno davanje krvi). Takođe, zakonom nije zabranjeno ni da se u toku jedne kalendarske godine ponovi korišćenje plaćenog odsustva po istom osnovu.
6. Koliko a je visina naknade zarade za vreme plaćenog odsustva?
Tokom plaćenog odsustva zaposleni ima pravo na isplatu naknade zarade. Visina naknade koju prima je u visini njegove prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, a koja je u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Prosečnu zaradu za prethodnih 12 meseci čine sva primanja koja spadaju u zaradu (osnovna zarada, bonusi, nagrade, kao i druga isplaćena primanja zaposlenom po osnovu radnog odnosa).
Takođe, zaposleni ima pravo i na plaćeno odsustvo zbog prekida rada. Za vreme prekida rada, tj. smanjenja obima posla do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini, zaposleni ima pravo da koristi plaćeno odsustvo. U ovom slučaju, kada je zaposleni upućen na plaćeno odsustvo, firma je u obavezi da mu isplaćuje naknadu zarade u visini 60% prosečne zarade koju su imali u prethodnih 12 meseci.
7. Kako se odobrava plaćeno odsustvo?
Zakonom nije definisan propisan način odobravanja korišćenja plaćenog odsustva. Ali, da bi zaposleni koristili plaćeno odsustvo, poslodavac mora da ga odobri kao i da donese rešenje o korišćenju. Iz tog razloga, plaćeno odsustvo se ne može koristiti bez prethodno podnetog zahteva, kao ni ukoliko se naknadno podnese zahtev.
Radi ažurnosti i evidencija zaposleni treba da podnese zahtev za odobravanje korišćenja plaćenog odsustva, u pisanoj formi. Pored zahteva, prilaže se i odgovarajuća dokumentacija ili dokazi o postojanju pravnog osnova za korišćenje plaćenog odsustva. Nakon toga, poslodavac odobrava korišćenje i donosi rešenje o korišćenju.
HLB TM DOO je profesionalna računovodstvena agencija koja pruža usluge obračuna zarade i naknada zarada. Ukoliko vam je potreban pouzdan poslovni partner za obračun plata, savetnik u vezi radnih odnosa ili eksterni knjigovođa, kontaktirajte nas.
