Osnivanje firme
Osnivanje preduzeća u Srbiji i registracija firme u APR je prvi i najvažniji korak ukoliko ste odlučili da pokrenete sopstveni biznis. Pre nego što pokrenete postupak osnivanja preduzeća potrebno je da znate koja će biti pravna forma vašeg privrednog subjekta. Odnosno, procedura zavisi od toga da li ćete pokrenuti postupak osnivanja DOO ili ćete se registrovati u APR-u kao preduzetnik.
Iako je otvaranje firme u našoj zemlji relativno brz postupak, ne postoji uopšten niti brz i jednostavan odgovor na pitanje kako osnovati firmu. Svakako, savet je da se konsultujete sa stručnjacima kako bi izbegli pogrešne korake koji bi kasnije mogli da negativno utiču na Vaše poslovanje. U ovom procesu, podršku Vam može pružiti i knjigovodstvena agencija koja ima iskustva u procesu registracije firmi.
Registraciju pravnog lica prati sled postupaka i aktivnosti koje su uzajamno povezane.
U nastavku teksta pročitajte detaljan vodič kroz postupak osnivanja firme i koje sve aktivnosti je neophodno sprovesti u toku ovog postupka.
Na početku smo spomenuli da je prvo potrebno odabrati pravnu formu za registraciju vašeg preduzeća, odnosno pravnog lica. Pored preduzetnika postoje i pravne forme privrednih društava.
Prema Zakonu o privrednim društvima Republike Srbije postoji nekoliko oblika organizovanja pravnih lica (pravne forme privrednih subjekata). To su:
Kontaktirajte naše pravne i poreske savetnike i dobićete kompletnu podršku već danas. Mi smo spremni da unapredimo Vaše poslovanje, a Vi?
Ostale pravne forme:
Ove forme privrednih društava se međusobno razlikuju, a u nastavku ćemo opisati osnovne karakteristike za sva navedena pravna lica. Ukazaćemo na razlike kako biste osnovali preduzeće koje odgovara vašim poslovnim potrebama.
Napomena: Zakon o privrednim društvima Republike Srbije ne prepoznaje termin „firma“, iako se ovaj opšteprihvaćeni termin svakodnevno koristi. Povremeno ćemo ga i mi koristiti radi jednostavnosti teksta.
Preduzetnik je fizičko lice registrovano u Agenciji za privredne registre radi obavljanja delatnosti. Preduzetnik se registruje kao oblik privrednog društva od strane jednog fizičkog lica, a osniva se kako bi ono obavljalo poslovnu delatnost u cilju sticanja zarade (ili radi sticanja dobiti).
Preduzetnici mogu biti sva nezaposlena lica. Pored toga, kao preduzetnik se može registrovati i osoba koja jeste u radnom odnosu (zaposlena lica). U tom slučaju osniva se kao preduzetnik iz radnog odnosa. Za sve obaveze ili nastalu štetu preduzetnik odgovara ličnom imovinom.
DOO je vrsta privrednog društva koje može imati jednog ili više osnivača i u kome svaki član ima udeo u osnovnom kapitalu tog društva. Osnovni kapital DOO čini zbir unetih uloga osnivača društva (u vidu novčanog i nenovčanog uloga). Visina uloga osnivača i članova u DOO ne mora biti u istom iznosu, već se može razlikovati.
Osnivači DOO su vlasnici udela u osnovnom kapitalu tog društva. To znači da vlasnik udela može biti samo jedan član DOO, ali može postojati i više vlasnika udela u osnovnom kapitalu. Najmanji iznos osnovnog kapitala DOO je 100 dinara.
Članovi DOO su odgovorni za obaveze preduzeća samo do visine svog udela, odnosno do visine uplaćenog ili unetog uloga u društvo. Ne odgovaraju za obaveze firme svojom ličnom imovinom, već snose rizik srazmerno visini svog udela. Pored toga članovi DOO mogu i da ostvare svoja prava u društvu, takođe srazmerno visini svog udela (pravo glasa, raspodela dobiti). Ukoliko dođe do zloupotrebe ili štete nastale krivicom jednog ili više članova društva, onda oni postaju odgovorni.
Više o osnivanju DOO možete da pročitate u našem članku “Kako osnovati DOO u Srbiji”
Ortačko društvo je pravno lice koje osnivaju dva ili više osnivača, a koji se nazivaju ortaci. Ova forma privrednog društva se osniva radi obavljanja određene delatnosti pod jednim imenom u cilju sticanja profita. Ortaci mogu biti fizička ili pravna lica.
Početnu imovinu ortačkog društva čini imovina, koja se formira od uloga ortaka i može biti u novcu, stvarima i pravima. Ortaci, odnosno osnivači ortačkog društva sve poslovne odluke donose zajedno, a za sve obaveze društva odgovaraju svojom imovinom.
Komanditno društvo je oblik privrednog društva koje osnivaju najmanje dva osnivača – (komplementar i komanditor). Osniva se zarad obavljanja delatnosti pod jednim poslovnim imenom u cilju sticanja profita.
Komanditno društvo mora imati najmanje jednog komplementara i najmanje jednog komanditora. Komplementar je osnivač koji za obaveze društva odgovara neograničeno i celokupnom svojom imovinom. Komanditor je drugi osnivač koji je odgovoran za obaveze društva srazmerno visini svog uloga (ne odgovara svojom ličnom imovinom). Pored toga, za sve obaveze društva odgovara i pravno lice svojom celokupnom imovinom.
Akcionarsko društvo je oblik organizovanja privrednog društva, odnosno pravno lice sa osnovnim kapitalom koji se sastoji od akcija. Osnovni kapital akcionarskog društva je utvrđen i podeljen na akcije određene nominalne vrednosti, tako da zbir svih izdatih akcija predstavlja vrednost osnovnog kapitala.
Akcionari su vlasnici akcija društva i oni na osnovu svog udela imaju pravo na isplatu dividende, pravo na učestvovanje u odlučivanju za izbor uprave, kao i pravo na deo likvidacione mase u slučaju likvidacije društva. Pre nego što se registruje AD akcionari koji osnivaju društvo moraju da uplate ili unesu uloge u iznosu od najmanje 25% osnovnog kapitala. Najmanja vrednost osnovnog kapitala akcionarskog društva ne sme da bude niža od 3.000.000 dinara.
Ogranak pravnog lica predstavlja izdvojeni organizacioni deo domaćeg privrednog društva na teritoriji Republike Srbije preko koga ono obavlja svoju delatnost. Ogranak privrednog društva nema svojstvo pravnog lica. Ogranak ne posluje u mestu sedišta pravnog lica, već van i to u cilju obavljanja delatnosti u jednom ili u više drugih mesta (gradova).
U pravnom prometu istupa u ime i za račun pravnog lica koje je osnovalo ogranak. Za sve obaveze ogranka, koje u toku poslovanja nastanu prema trećim licima, odgovara privredno društvo osnivač (preduzeće koje je osnovalo ogranak).
Ogranak stranog pravnog lica je izdvojeni organizacioni deo inostrane kompanije preko koga ono obavlja delatnost u Republici Srbiji, u skladu sa Zakonom. Ono ima svoju registrovanu pretežnu delatnost, ali može da obavlja i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene. Pretežna delatnost ogranka i pretežna delatnost društva osnivača ne moraju biti iste, već se mogu razlikovati.
Ogranak mora imati svog zakonskog zastupnika. Ogranak strane firme u Srbiji nema status pravnog lica, već obavlja radnje i istupa u ime i za račun osnivača. Osnivač ogranka je strano privredno društvo koje je odgovorno i upravlja poslovanjem ogranka. Za sve obaveze koje nastanu u okviru poslovanja ogranka odgovara strana firma, kao osnivač. U poreskom smislu ogranak ima status kao domaći poreski rezident.
Predstavništvo stranog pravnog lica predstavlja izdvojen organizacioni deo te strane kompanije u Srbiji, koji može da obavlja prethodne i pripremne radnje radi zaključenja pravnog posla tog privrednog društva. Predstavništvo nema svojstvo pravnog lica, ne obavlja delatnost osnivača, ali da bi poslovalo u našoj zemlji mora biti registrovano u APR.
Postoje ograničenja u radu predstavništva, a to je da ne može obavljati redovnu delatnost strane firme. Odnosno, ne može da plasira ili prodaje robu, niti da pruža svoje usluge na domaćem tržištu. Predstavništvo može jedino da zaključuje poslove koji su povezani sa njihovim tekućim poslovanjem.
Za registrovanje preduzetnika i za osnivanje DOO u Srbiji postupak nije isti jer se dokumentacija razlikuje. Kada je u pitanju registracija preduzetnika u APR procedura je dosta jednostavna, jer je preduzetnik fizičko lice registrovano da obavlja delatnost. Za otvaranje DOO je složeniji postupak i potrebno je prikupiti više dokumentacije. Pravno lice se dodatno razlikuje i po tome što društvo sa ograničenom odgovornošću može biti jednočlano ili višečlano.
Kada osnivate firmu, uvek registracija firme počinje upisom u privredni registar i podnošenjem registracione prijave na propisanom obrascu APR-a. Rok za odlučivanje da li će prijava biti usvojena ili odbačena je najviše 5 radnih dana, počevši od datuma prijema dokumentacije u Registar. Ako su ispunjeni svi uslovi donosi se Rešenje o osnivanju, odnosno Odluka i Rešenje da se prijava usvaja, a zatim se ista objavljuje na sajtu APR-a.
Ukoliko prijava ima nedostatke ili nije dobro popunjena, APR donosi Rešenje kojim se prijava odbacuje. U tom slučaju nije moguće prilagati dopunu dokumentacije već se postupak mora ponoviti, a to se iznova naplaćuje. HLB T&M Consulting može vam pomoći i izaći u susret da bez poteškoća, bez grešaka i veoma brzo registrujete svoju firmu.
Registrovanje privrednog društva u Srbiji moguće je i za strane državljanine, a to znači da osnivači DOO mogu biti i stranci. HLB T&M Consulting pruža usluge ishodovanja radnih i boravišnih dozvola za strance, kao i kompletne pomoći za proces osnivanje firme u Srbiji za strance.
Pre nego što registrujete firmu, postoje još neke poslovne odluke koje morate doneti koje se tiču direktno vašeg budućeg poslovanja. Važno je da odlučite čime će se vaša firma pretežno baviti, gde ćete registrovati sedište firme, da li ćete biti PDV obveznik, koliko ćete zaposlenih angažovati, kako izabrati knjigovođu i slično.
Svako poslovno ime privrednog društva mora sadržati osnovne elemente. Poslovno ime firme mora da ima naziv firme, pravnu formu privrednog društva i mesto u kome je registrovano sedište firme. Pored toga, poslovno ime može sadržati i ostale elemente u skladu sa Zakonom.
Kada birate poslovno ime za svoju firmu vodite računa da poštujete smernice i sva zakonska pravila i ograničenja. Preporuka je da pre slanja registracione prijave osnivanja proverite na sajtu APR-a da li je željeni naziv za vašu firmu slobodan i ukoliko jeste da unapred izvršite rezervaciju naziva.
Knjigovodstvena agencija HLB T&M Consulting može vam ponuditi širok spektar pravnih usluga i posavetovati oko odabira ispravnog poslovnog imena.
Sva pravna lica i privredni subjekti imaju obavezu da odaberu svoju šifru delatnosti (onu delatnost kojom će se baviti). To podrazumeva obavezu da se prilikom podnošenja prijave za osnivanje preduzeća odredi i navede pretežna delatnost firme, odnosno najvažnija delatnost koju će firma obavljati.
Šifra delatnosti za koju se opredelite naziva se pretežna delatnost (vodeća ili dominantna delatnost). To su oni poslovi koje će firma pretežno i najviše obavljati radi sticanja profita. Postoje još i sporedne delatnosti, a to su ostali poslovi kojima se pravno lice može baviti (ukoliko ne postoje zakonska ograničenja).
Šifra delatnosti je bitna i zbog obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase. Pojedine delatnosti su oslobođene fiskalnih kasa.
Ukoliko sporedna delatnost postane dominantna, ona se mora promeniti u pretežnu delatnost. Za DOO to znači i izmenu osnivačkog akta.
Osnivanje DOO preduzeća u Srbiji počinje donošenjem Osnivačkog akta. Osnovački akt je opšti pravni akt privrednog društva koji sastavlja jedan ili više osnivača tog društva. U aktu su definisana sva pitanja vezana za poslovanje, upravljanje, pitanja iz radnog odnosa i druga značajna pitanja u vezi poslovanja. Osnivački akt DOO obavezno mora biti overen kod javnog beležnika (kod notara).
U zavisnosti od toga da li je DOO jednočlano ili ima više članova osnivača, donosi se Akt o osnivanju u formi odluke ili ugovora o osnivanju. Za jednočlano društvo Osnivački akt je Odluka o osnivanju, a za višečlano DOO Osnivački akt je Ugovor o osnivanju.
Osnivački akt sadrži sledeće podatke:
Ukoliko vam je potrebna stručna pomoć oko izrade i pisanja Osnivačkog akta preporučujemo da se obratite stručnoj knjigovodstvenoj agenciji za pomoć. Mi vam možemo napisati Osnivački akt i pomoći da ubrzate ceo postupak oko osnivanja firme.
Virtuelna kancelarija predstavlja savremen i veoma efikasan koncept poslovanja, koji ostvaruje značajne uštede u pogledu troškova zakupa i pratećih troškova za poslovni prostor.
Umesto zakupa poslovnog prostora moguće je iznajmiti virtuelnu kancelariju i na toj adresi i registrovati sedište firme, bez obzira na mesto obavljanja posla. Ovo je jako povoljan model za manje i novoosnovane kompanije koje pružaju usluge. Povoljnije je da iznajme virtuelnu kancelariju umesto da zakupe poslovni prostor na ekskluzivnoj i skupoj lokaciji.
Virtuelne kancelarije se iznajmljuju ne samo radi registracije sedišta, već i radi prijema pošte, pružanja administrativne podrške firmama, javljanja na telefon i slično. Ovakve kancelarije su jako fleksibilne i dodatno omogućavaju da firme uspešno obavljaju svoju delatnost nezavisno od mesta registrovanja adrese sedišta.
Ukoliko vaše poslovanje nije vezano za određenu lokaciju, a želite da vam sedište firme bude u centru Beograda, agencija HLB T&M Consulting nudi rešenje.
Od 2018. godine na sajtu Agencije za privredne registre postoji mogućnost elektronske registracije preduzetnika. Takođe, omogućeno je i osnivanje DOO online, tj. osnivanje DOO elektronski (elektronsko osnivanje i jednočlanog i višečlanog društva sa ograničenom odgovornošću).
Da bi eRegistracija putem sajta privrednog registra bila uspešna potrebno je da podnosilac zahteva ima:
Elektronsku prijavu osnivanja preduzetnika može da podnese budući preduzetnik ili fizičko lice, kao i lice koje on ovlasti punomoćjem. Elektronsku prijavu za osnivanje DOO može podneti budući član tog društva, fizičko lice, ali i lice ovlašćeno punomoćjem za potpisivanje od strane budućeg člana društva.
Za osnivanje preduzetnika u Agenciji za privredne registre potrebno je da se priloži sledeća dokumentacija:
Nešto komplikovanija procedura odnosi se na osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću. Kao što smo prethodno napisali, DOO kao pravno lice može biti jednočlano ili višečlano. Članovi društva mogu biti i osnivači, stoga DOO može osnovati jedan osnivač ili više osnivača. Takođe, društvo s ograničenom odgovornošću mogu osnovati fizička lica ili pravna lica. DOO se kao i preduzetnik registruje ca ciljem vršenja određene delatnosti pod jednim imenom.
Potrebna dokumentacija za osnivanje DOO u Srbiji je sledeća:
Upravljanje društva sa ograničenom odgovornošću može biti jednodomno ili dvodomno, a o tome odlučuju osnivači pre osnivanja DOO. Ukoliko je upravljanje društvom jednodomno to znači da će firma imati jednog ili više direktora. Ako je upravljanje dvodomno tom firmom će upravljati jedan ili više direktora i nadzorni odbor.
Za dvodomni sistem upravljanja se prilikom osnivanja DOO prilaže dodatna dokumentacija: odluka o imenovanju predsednika i odluka o imenovanju članova nadzornog odbora. Ove odluke se prilažu samo ukoliko imenovanje nije navedeno u Osnivačkom aktu. Ukoliko jeste, onda ne postoji obaveza prilaganja ovih odluka.
Registracionu prijavu osnivanja firme može podneti lično osnivač, ovlašćeno lice ili punomoćnik. Knjigovodstvena agencija HLB T&M Consulting može pomoći oko prikupljanja dokumentacije i podnošenja iste zajedno sa registracionom prijavom osnivanja firme.
Nakon dobijanja Rešenja o registraciji naredni korak je izrada pečata. Važno je istaći da pečat više nije obavezan. Može se izraditi, ali ne postoji obaveza njegovog korišćenja u toku poslovanja.
U skladu sa Zakonom o privrednim društvima od 01. oktobra 2017. godine ukinuta je obaveza korišćenja pečata za privredne subjekte. Međutim, upotreba pečata je i dalje bila obavezna na pojedinim dokumentima. Izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima stupile su na snagu nove izmene, pa tako od 01. oktobra 2018. godine upotreba pečata nije više obavezna za privredna društva.
Preduzetnici i privredni subjekti nemaju više obavezu da u toku poslovanja koriste pečat za overavanje pisanih akata i poslovne dokumentacije. Dokumenti poput zahteva, obrazaca, dopisa, ugovora, faktura i ostalih ne moraju biti overeni pečatom firme. Pored toga, prilikom podizanja poslovnih pisama preduzetnici i DOO ne moraju da koriste pečat kao dokaz o uručenju.
Za pravna lica i preduzetnike nije obavezna ni upotreba pečata u bankama, odnosno u oblasti platnog prometa. To je moguće samo ukoliko se podnese pisani Zahtev banci u kome se vi kao pravno lice izjašnjavate da nećete koristiti pečat. U tom slučaju preduzetnici i DOO ne moraju više da koriste pečat u bankama prilikom overavanja zahteva za otvaranje računa, za karton deponovanih potpisa, za overu naloga, za menice i druga dokumenta vezana za platni promet.
Pre otvaranja bankovnog računa važno je da se informišete o tarifama naknada banaka za usluge platnog prometa, zatim o naknadi za mesečno održavanje računa, da li su dostupne usluge putem e-bankinga i slično. Bitno je da se informišete o svim uslugama koje banke nude svojim klijentima koje bi mogle zadovoljiti potrebe vašeg poslovanja.
Za otvaranje poslovnog računa potrebno je podneti osnovnu dokumentaciju:
Dokumentacija koja se prilaže za otvaranje poslovnog računa može se razlikovati od banke do banke, ali je osnovna i u svim bankama obavezna dokumentacija gore navedena. Pored toga, naglasićemo i da je u praksi za otvaranje poslovnog računa za DOO često potrebno priložiti i dodatne dokaze: kopija Osnivačkog akta i fotokopija Statuta društva.
Ukoliko niste sigurni u odabir banke, mi vam možemo preporučiti pouzdanu banku koja će svojim finansijskim uslugama opravdati vaše poverenje. Takođe, u skladu sa vašim potrebama podnosimo i kompletnu dokumentaciju za otvaranje poslovnog računa vaše firme.
Nakon završenih početnih koraka potrebno je u zakonskom roku podneti poresku prijavu, da biste bili evidentirani kao novi poreski obveznik. Poreska prijava se podnosi u filijali Poreske uprave i predstavlja ujedno prijavu za porez na dobit radi utvrđivanja akontacionog poreza.
Obračun poreza i poresku prijavu popunjava i podnosi ovlašćeni knjigovođa. Zakonski rok za predaju poreske prijave je 15 dana od datuma osnivanja firme, odnosno od datuma donošenja Rešenja o registraciji iz APR-a.
Poresku prijavu podnose i preduzetnici i DOO. Ukoliko ste se registrovali kao preduzetnik prva i najvažnija finansijska odluka koju morate doneti je izbor modela oporezivanja. Postoje dva modela oporezivanja preduzetnika, a to su paušalno oporezivanje i vođenje poslovnih knjiga (samooporezivanje i lična zarada).
Poreska prijava se može poslati i elektronski putem servisa ePorezi. Za elektronsko podnošenje poreskih prijava potrebno je da imate elektronski potpis, odnosno kvalifikovani sertifikat za elektronski potpis.
Digitalni potpis (kvalifikovani elektronski potpis) potreban je za rad na elektronskim servisima radi potpisivanja, podnošenja i overavanja dokumenta elektronskim putem. Za dobijanje digitalnog potpisa podnosi se zahtev za izdavanje kvalifikovanog sertifikata za elektronski potpis na ličnoj karti sa čipom. Zahtev se podnosi u nadležnoj Policijskoj upravi i za građane Republike Srbije elektronski potpis se izdaje besplatno u MUP-u.
Procedura za izdavanje elektronskog potpisa za strane državljane se razlikuje od jednostavnog postupka izdavanja za građane Srbije. Zbog kompleksnosti i nešto duže procedure nudimo mogućnost da umesto vas pripremimo i predamo svu dokumentaciju za izdavanje elektronskog potpisa.
Razmislite da li vam se isplati da odmah nakon osnivanja firme uđete u sistem PDV-a. Kako biste doneli pravu odluku obavezno predvidite budući obim poslovanja, uključujući i troškove. Izdaci koje obavezno kao pravno lice morate plaćati tiču se troškova poreza.
Ovo se najviše odnosi na pitanje koliko ćete ostvariti godišnji promet i da li ćete ući u sistem PDV-a ili ne. Ukoliko ste predvideli veći obim poslovanja i promet veći od 8.000.000 dinara u toku 12 meseci poslovanja, bićete u obavezi da plaćate porez na dodatu vrednost (PDV).
Kada birate knjigovođu za vašu firmu nemojte napraviti grešku već dobro procenite i izaberite pouzdanog saradnika. Izuzetno je bitno da to bude dobra, stručna i pouzdana knjigovodstvena agencija koja može razumeti vaše potrebe i znati kako da prilagodi nivo usluge prema vašem poslovanju.
Knjigovodstvena agencija HLB T&M Consulting može vam dati odgovore na pitanja šta je sve potrebno za otvaranje firme u Srbiji. U zavisnosti od konkretnog slučaja možemo vam dati precizan odgovor na pitanje koliko košta osnivanje firme. Pružamo takođe potpunu podršku bilo da se radi o osnivanju nove firme, predstavništva, ogranka ili filijale.
Nakon osnivanja firme, a pre zapošljavanja zaposlenih, biće Vam potreban adekvatan Ugovor o radu, kako biste mogli da započnete zapošljavanje. Advokati specijalizovani za radno pravo pružaju pravnu pomoć kod sačinjavanja kompletne radno-pravne dokumentacije, kao i generalnu pravnu podršku legalnom poslovanju Vaše kompanije.
Nudimo širok spektar potrebnih usluga neophodnih kako za otvaranje firme, tako i za njeno legalno, nesmetano i uspešno poslovanje. Ukoliko vam je potrebna pouzdana agencija za otvaranje firme možete nas kontaktirati za sva pitanja u vezi saradnje ili pitanja oko vašeg budućeg poslovanja. Agencija za knjigovodstvene usluge u Beogradu HLB T&M Consulting stoji vam na raspolaganju
