Tokom korišćenja godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na obračun zarade tokom godišnjeg odmora, kao i na naknadu zarade. Sledi detaljnije o sticanju ovog prava, dužini korišćenja, visini naknade i drugim pitanjima vezanim za godišnji odmor.
U skladu sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o radu, zaposlenima u firmi tokom kalendarske godine zagarantovan je godipnji odmor. Za to vreme imaju pravo na naknadu zarade, ali i pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godipnji odmor. Da bi to ostvarili potrebno je da budu ispunjeni uslovi za korišćenje.
Sticanje prava na korišćenje i obračun zarade tokom godišnjeg odmora
Zaposleni koji steknu pravo da koriste godišnji odmor mogu iskoristiti:
- pun godišnji odmor (u punom trajanju);
- srazmeran broj dana svog godišnjeg odmora.
Nezavisno od toga koliko će vremenski iskoristiti godišnji odmor, potrebno je da stekne pravo na koriščenje istog. U nastavku sledi objašnjenje kada se ostvaruje ovo pravo.
U toku jedne kalendarske godine zaposleni ostvaruje pravo na korišćenje godišnjeg odmora posle mesec dana neprekidnog rada, počevši od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Odnosi se na zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem u tekućoj kalendarskoj godini, za koju se zapravo i koristi godišnji odmor.
Zaposleni koji je zasnovao radni odnos u prethodnoj ili u nekoj od prethodnih godina (a koji nije iskoristio), godišnji odmor može da iskoristi u tekućoj kalendarskoj godini ali na početku godine. Takođe, da li će ga iskoristiti zavisi i od dogovora sa poslodavcem.
Što se tiče dužine trajanja, zaposleni ima pravo da koristi svoj godišnji odmor u punom trajanju ili prema srazmernom broju dana, pa zato treba napraviti razliku.
- godišnji odmor u punom trajanju – može da koristi zaposleni koji je sa poslodavcem zasnovao radni odnos u prethodnoj ili nekoj od prethodnih kalendarskih godina, pod uslovom da mu u tekućoj kalendarskoj godini ne prestaje radni odnos;
- srazmeran broj dana godišnjeg odmora – može da koristi zaposleni koji je sa poslodavcem zasnovao radni odnos u tekućoj godini ili zaposleni ukoliko mu prestaje radni odnos u tekućoj godini.
Šta podrazumeva neprekidni rad?
Neprekidni rad koji je zapravo važan za ostvarivanje prava na korišćenje godišnjeg odmora, pored efektivnog rada podrazumeva i vreme privremene sprečenosti za rad. To se odnosi na:
- bolovanje zaposlenog – zbog bolesti, održavanja trudnoće, povrede na radu i drugo;
- porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta;
- plaćeno odsustvo, odsustvo u slučaju prekida rada bez krivice poslodavca i slično.
Godišnji odmor za neplaćeno odsustvo
Zaposleno lice koje je u toku trajanja radnog odnosa bilo na neplaćenom odsustvu ili je koristilo pravo na mirovanje radnog odnosa, ne može da ostvari pravo na korišćenje godišnjeg odmora.
Mirovanjem radnog odnosa miruje i pravo na korišćenje godišnjeg odmora. Takođe, u toku perioda mirovanja ne priznaje se neprekidan rad, jer nema ni vremena provedenog u radu. Pravo na godišnji odmor moguće je srazmerno broju meseci koje je zaposleno lice provelo na radu.
Godišnji odmor u slučaju zasnivanja ili prestanka radnog odnosa u tekućoj godini
Zaposleni koji je zasnovao radni odnos u tekućoj kalendarskoj godini, posle mesec dana neprekidnog rada ima pravo na korišćenje godišnjeg odmora, a trajanje se obračunava prema srazmernom broju dana rada.
Zatim, ukoliko zaposleni zasniva radni odnos koji će trajati do kraja tekuće kalendarske godine, on takođe može da koristi godišnji odmor. Posle mesec dana neprekidnog rada, počevši od dana potpisivanja ugovora o radu, može da ostvari strazmeran broj dana odmora. Isto se odnosi i na radnika kome radni odnos prestaje u toku kalendarske godine. On ima pravo na srazmeran broj dana, u odnosu na broj meseci u toku kojih je radio.
Ako zaposleni koji nije u mogućnosti da iskoristi svoj godišnji odmor dok mu traje radni odnos, poslodavac ima obavezu da mu isplati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor.
Dužina trajanja godišnjeg odmora
Još jedno važno pitanje odnosi se na to koliko dana godišnjeg odmora zaposleni ima prava.
U toku jedne kalendarske godine zaposleni može da koristi najmanje 20 radnih dana za svoj godišnji odmor. To je zapravo zakonski minimum od 20 radnih dana.
Trajanje i broj dana godišnjeg odmora definiše se ugovorom o radu, kao i opštim aktom poslodavca. Takođe, na isti način poslodavac utvrđuje i dužinu maksimalnog trajanja.
Ukupno trajanje godišnjeg odmora poslodavac može uvećati i po drugim osnovama, a sve kriterijume takođe definiše ugovorom o radu ili opštim aktom.
Zaposleni ima pravo na uvećanje broja dana godišnjeg odmora samo po osnovu vremena provedenog u radnom odnosu. U tom smislu, na uvećanje godišnjeg odmora mogu da utiču:
- doprinos na radu,
- uslovi rada,
- radno iskustvo,
- stručna sprema zaposlenog,
- drugi kriterijumi definisani ugovorom o radu zaposlenog ili opštim aktom.
U skladu sa zakonom, smatra se da jedna nedelja ima 5 radnih dana. Odnosno, jedna radna nedelja traje 5 radnih dana, bez obzira da li je to kod poslodavca petodnevna ili šestodnevna radna nedelja, ali i bez obzira na raspored radnog vremena i na to da li se vrši preraspodela radnog vremena
Šta nisu dani godišnjeg odmora i prekid godišnjeg odmora
U skladu sa zakonom, u dane koji ne mogu da se uračunaju u godišnji odmor spadaju:
- dani praznika koji su neradni;
- dani odsustva kada zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo (npr. sklapanje braka, porođaj supruge, teže bolesti članova uže porodice i drugo);
- dani odsustva zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, kao i privremene sprečenosti za rad preko 30 dana.
Ukoliko se u toku trajanja godišnjeg odmora zaposlenom desi neka od situacija (npr. sklapanje braka, porođaj supruge i slično), u tom slučaju se njegov godišnji odmor produžava za onoliko dana koliko je ostvareno pravo na plaćeno odsustvo. Da bi moglo da se koristi to plaćeno odsustvo za vreme trajanja godišnjeg odmora, potrebno je da zaposleni podnese zahtev i dobije rešenje o korišćenju plaćenog odsustva.
Nakon toga, po isteku plaćenog odsustva i u dogovoru sa poslodavcem zaposleni može da iskoristi preostale dane svog godišnjeg odmora. Pored toga, može ga iskoristiti i u budućem periodu.
Ukoliko se tokom trajanja godišnjeg odmora zaposleni razboli, povredi ili zbog drugog razloga bude privremeno sprečen za rad, godišnji odmor se prekida i otvara se bolovanje. Dani za bolovanje ne računaju se kao godišnji odmor, a po isteku bolovanja zaposleni ima pravo da nastavi sa korišćenjem preostalog godišnjeg odmora.
Do prekida godišnjeg odmora dolazi i zbog bolovanja radi održavanja trudnoće, zatim zbog porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i radi posebne nege deteta. Preostali dani godišnjeg odmora mogu se iskoristiti kada istekne odsustvo, a najkasnije do 30.06. naredne godine.
Godišnji odmor za zaposlene na određeno vreme
Zaposleni koji su u radnom odnosu na određeno vreme imaju ista prava i obaveze kao zaposleni na neodređeno vreme. Što se tiče godišnjeg odmora, imaju pravo:
- na srazmeran deo godišnjeg odmora, koji se ostvaruje posle mesec dana rada u kalendarskoj godini kada je zasnovan radni odnos,
- na srazmeran broj dana u kalendarskoj godini kada mu prestaje radni odnos.
Radnici koji su zaposleni na određeno vreme mogu da koriste svoj godišnji odmor neposredno i pre isteka roka trajanja ugovora o radu. Odnosno, godišnji odmor mogu da iskoriste u toku trajanja svog radnog odnosa koji je na određeno vreme.
Ukoliko zaposleni nije iskoristio godišnji odmor, a došlo je do isteka radnog odnosa za period trajanja ugovora o radu, tada ima pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor.
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta zaposleni ne može dobiti otkaz ugovora o radu (poslodavac ne može otkaže ugovor o radu). Ono što može jeste da produži radni odnos i ugovor o radu na određeno vreme do isteka korišćenja prava na porodiljsko odsustvo, odsustvo radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, sa odloženim uslovom za prestanak radnog odnosa i bez osnova za novo produženje.
U tom slučaju zaposlena može da ostvari pravo na novčanu naknadu (naknadu štete) za neiskorišćen godišnji odmor, jer joj po isteku odsustva prestaje radni odnos. Visina novčane naknade koju će dobiti jednaka je prosečnoj zaradi u prethodnih 12 meseci, a srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora
Zaposleni mogu koristiti godišnji odmor jednokratno ili u delovima.
Poslodavac odlučuje o vremenu kada će se koristiti godišnji odmori, u zavisnosti od potreba posla kao i uz prethodni dogovor sa zaposlenima.
Poslodavac ima obavezu da pre odmora zaposlenom dostavi rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, najkasnije 15 dana pre datuma početka. Sa druge strane, ukoliko se godišnji koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju može da se dostavi neposredno pre korišćenja.
Kada je u pitanju kolektivni godišnji odmor, poslodavac ima obavezu da donese rešenje o kolektivnom godišnjem odmoru. Rešenje mora da sadrži spisak zaposlenih koji će ga koristiti. Takođe, moraju biti navedeni organizacioni delovi u kojima ti zaposleni rade i period korišćenja. Rešenje mora biti istaknuto na oglasnoj tabli najkasnije 15 dana pre početka godišnjeg odmora.
Rešenje o rasporedu godišnjeg odmora zaposlenima može biti dostavljeno i u elektronskoj formi. Ukoliko neko od radnika zahteva pisanu formu, potrebno je da se dostavi i takvo rešenje.
U zavisnosti od potreba posla i ukoliko zahtevaju potrebe firme, poslodavac zaposlenima može da promeni vreme i raspored za korišćenje. U tom slučaju, potrebno je da ih obavesti najkasnije pet radnih dana pre datuma početka odmora.
Obračun i naknada zarade za vreme godišnjeg odmora
Zaposleni ima pravo na obračun i isplatu naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora.
Iznos naknade koju može da ostvari jednak je prosečnoj zaradi u prethodnih 12 meseci. Obračun prosečne dvanaestomesečne zarade čine sva primanja koja imaju karakter zarade, a koja su zaposlenom isplaćivana u prethodnih 12 meseci, u odnosu na mesec kada se koristi godišnji odmor.
Primanja koja imaju karakter zarade i koja ulaze u prosek i obračun za isplatu naknade za vreme korišćenja godišnjeg odmora čine:
- isplaćena zarada po satu za efektivne sate rada u prethodnih 12 meseci,
- deo zarade po osnovu radnog učinka (stimulacije i dr.);
- uvećanje zarada isplaćenih u prethodnih 12 meseci po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, minulog rada;
- druga primanja koja imaju karakter zarade a koja su u prethodnih 12 meseci isplaćena (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojeni život i druga davanja zaposlenima).
Naknada zarade za vreme godišnjeg odmora je oporeziva, tj. podleže obračunu i plaćanju poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (tretira se kao zarada).
Kada se utvrđuje osnovica za obračun naknade zarade, u obračun zarade tokom godišnjeg odmora se uzimaju:
- efektivni sati rada tokom prethodnih 12 meseci,
- obračunata i isplaćena zarada po svim osnovama za sate koje je zaposleni radio.
Regres za korišćenje godišnjeg odmora
Zaposleni ima pravo i na isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Regres takođe ulazi u obračun zarade tokom godišnjeg odmora.
Prema definiciji, regres predstavlja naknadu troškova za korišćenje godišnjeg odmora, a poslodavac je u zakonskoj da ga isplaćuje zaposlenima.
Visina regresa koja se isplaćuje zaposlenima nije zakonom utvrđena, već poslodavci mogu samostalno da odrede koliki će biti iznos, što potom definišu ugovorom o radu ili opštim aktom.
Pored visine, poslodavac samostalno utvrđuje i druga pitanja vezana za regres:
- način isplate (da li kao 1/12 uz svaku isplatu zarade ili kao jednokratna isplata uz zaradu za određeni mesec),
- da li pravo na isti iznos regresa imaju svi zaposleni – i oni koji rade sa nepunim radnim vremenom i oni sa punim,
- da li i zaposleni koji je koristio godišnji odmor srazmeran broju dana ima pravo na isti ili pun regres kao i zaposleni koji je koristio pun godišnji odmor.
Regres ima karakter zarade i isplaćuje se kao deo zarade. Iz tog razloga se, isto kao za zaradu, na visinu regresa plaćaju se porezi i socijalni doprinosi. Obračun i isplata regresa se u praksi najčešće vrši u isto vreme kada se isplaćuje i naknada zarade za godišnji odmor.
Naša agencija za knjigovodstvo HLB T&M Consulting nudi širok spektar usluga uključujuči obračun zarade i eksterni obračun naknada zarade tokom godišnjeg odmora. Kontaktirajte nas za više informacija.
