Gotovo neizostavno, brojna pitanja se javljaju prilikom osnivanja firme. Sa ovim problemom se suočavaju kako domaći investitori, tako i strane firme koje žele da osnuju firmu ili ogranak u Srbiji.
Praksa je pokazala, da se čitav proces za osnivanje firme može značajno ubrzati ukoliko imate spreman odgovor na svaku muguću „ What if“ situaciju.
1. U kojoj formi osnovati firmu?
Da podsetimo, osnovne forme privrednih društava prema Zakonu o privrednim društvima mogu biti:
- Društvo sa ograničenom odgovornošću
- Ogranak
- Ortačko društvo
- Komanditno društvo
- Akcionarsko društvo
Društvo sa ograničenom odgovornošću je najčešća opcija koja se bira kod osnivanja firme budući da najviše odgovara različitim tipovima delatnosti i poslovanja u Srbiji.
2. Poslovno ime firme – sva pravila koja se moraju ispoštovati
Prilikom odabira poslovnog imena kod osnivanja firme, moraju se ispoštovati određena zakonska pravila i tehnička uputstva za izbor naziva firme u Srbiji kako bi sama registraciona prijava bila prihvaćena. Osnivač privrednog društva ima slobodu da izabere ime za svoju firmu. Ova sloboda ograničava se pravom na upotrebu tuđeg ličnog imena, kao i obeležja političko-geografskih teritorija. Poslovno ime firme sastoji se od naziva, pravne forme i mesta u kome se nalazi sedište.
Ograničenje u izboru jeste to što poslovno ime ne može biti takvo da se njime vređa javni moral, ako može da izazove zabludu u pogledu pravne forme društva ili zabludu u pogledu pretežne delatnosti društva. Najbitnija stvar koja se mora ispoštovati je da naziv Vaše firme ne sme biti istovetan nazivu druge firme. Mora da se razlikuje od naziva druge firme, kako se ne bi izazvala zabluda o identitetu sa tom firmom.
Pravna forma se u poslovnom imenu označava na sledeći način:
- Ortačko društvo – „ o.d „ ili „od“
- Komanditno društvo – „k.d“ ili „kd“
- Društvo sa ograničenom odgovornošću – „d.o.o“ ili „doo“
- Akcionarsko društvo – „a.d“ ili „ad“
Agencija za privredne registre neće dozvoliti registraciju firme, ukoliko postoji neko od ograničenja u vezi sa poslovnim imenom.
3. Koliko je potrebno uložiti kapitala prilikom osnivanja firme?
Ulog u društvo sa ograničenom odgovornošću može biti novčani i nenovčani. Nenovčani ulozi mogu biti u stvarima i pravima. Kada se radi o novčanim ulozima kod osnivanja firme, najmanji iznos osnovnog kapitala koji je potreban da bi se osnovalo društvo sa ograničenom odgovornošću je 100 dinara. Zakonom mogu biti definisani i veći isnosi za pojedine delatnosti. Ovo je minimalan iznos osnovnog kapitala koji mora biti upisan (ali ne i uplaćen) za postupak osnivanja firme, dok će konkretna ulaganja u opremu, infrastrukturu, materijale i slično zavisiti od delatnosti kojom se bavite.
Ulozi u društvo uvek moraju biti izraženi u dinarima. Sama uplata kapitala može da se izvrši i u stranoj valuti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje devizno poslovanje, ali se mora obračunati dinarska protivvrednost uloga po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate uloga.
4. Koje ćete troškove imati ako odlučite da otvorite firmu?
Da biste otpočeli poslovanje, morate izvršiti registraciju firme. Registracija se obavlja kod Agencije za privredne registre uz plaćanje odgovarajućih naknada. Naknada za registraciju osnivanja firme iznosi 5.900 RSD. Sve neophodne informacije vezene za naknade mogu se naći na sajtu Agencije za privredne registre.
DOO je u Srbiji moguće osnovati iskučivo elektronskim putem.
4.1 Dokumentacija neophodna za osnivanje firme
- Osnivački akt društva sa overenim potpisima članova društva
- Dokaz o identitetu članova društva – fotokopija lične karte ili pasoša fizičkog lica i/ili izvod iz registra u kome je registrovana firma
- Odluka o imenovanju zastupnika, ako nije određen osnivačkim aktom
- Potpis zastupnika overen od strane nadležnog organa
- Potvrda banke o uplati novčanog uloga, odnosno sporazum članova o proceni nenovčanog uloga
5. Da li postoji razlika između direktora i osnivača firme?
Član društva ili osnivač društva jeste lice koje osniva društvo ili mu kasnije pristupi. Član je vlasnik udela u firmi u određenom procentu, na osnovu kog vrši upravljačka prava u firmi. Svi članovi društva čine skupštinu društva, a skupština odlučuje o najvažnijim pitanjima za društvo, kao što su: usvajanje finansijskih izveštaja, odlučivanje o povećanju i smanjenju osnovnog kapitala, imenovanje direktora, odlučivanje o zahtevu člana za istupanjem iz društva, odlučivanje o statusnim promenama, i sl.
Drušvo ima jednog ili više direktora koji su zakonski zastupnici društva. Broj direktora se definiše osnivačkim aktom ili odlukom skupštine društva. Konkretno, neke od radnji za koje je nadležan direktor su zaključivanje ugovora sa trećim licima, zaključivanje ugovora o radu sa zaposlenima, pregovaranje sa poslovnim partnerima i sl. Takođe, s navedenim ovlašćenjima koje ima direktor, dolazi i njegova odgovornost za poslovanje društva. Direktor odgovara za uredno vođenje poslovnih knjiga i tačnost finansijskih izveštaja. Samim tim, direktor je i odgovorno lice u društvu.
6. Da li osnivač istovremeno može biti i direktor firme?
Ne postoje nikakva zakonska ograničenja da istovremeno budete i osnivač i direktor firme. Vrlo često je ovo situacija u praksi. Naravno, postoje brojne prednosti i nedostaci da istovremeno budete i direktor. Pitanje izbora direktora je jedno od najvažnijih pitanja za svaku firmu. Pored same odluke da se osnuje firma, ovo je svakako drugo najbitnije pitanje. Možete čak biti direktor u više firmi, jer ni za to ne postoji nikavo ograničenje. Savet je samo da na pravi način regulišete klauzule o zabrani konkurencije u svim ugovorima. Naime , ugovorom se može predvideti klauzula zabrane konkurencije, kojom se predviđa da, bez saglasnosti poslodavca, zaposleni ne može raditi tačno određene poslove u svoje ime i za svoj račun, kao ni u ime ni za račun drugog fizičkog ili pravnog lica. Ova klauzula može da se ugovori sa dejstvom tokom radnog odnosa (na primer programer nakon radnog vremena ne može raditi kao freelancer), ali i sa dejstvom nakon prestanka radnog odnosa.
6.1 Firma u kojoj je osnivač i direktor strano lice
Srbija je poslednjih godina postala privlačno područje za osnivanje firmi u mnogim oblastima. Brojnim poreskim olakšicama kroz promenu poreskih zakona utiče se na osnivanje firmi koje se bave inovacijama, IT sektorom, razvojem veštačke inteligencije i sl. Osnivači ovakvih firmi su uglavnom strani državljani i u najvećem broju slučajeva su istovremeno i direktori.
Angažovanje direktora nerezidenta nosi sa sobom i obavezu da se pobrinete za njegov status u Republici Srbiji u vezi sa privremenim boravkom i dozvolom za rad. Kao stranac ,lice angažovano na poziciji direktora, ima pravo da podnese zahtev za privremeni boravak. Svaki stranac koji želi da zasnuje radni odnos u Srbiji, po sticanju privremenog boravka, mora da pribavi i radnu dozvolu. Podnosilac zahteva za izdavanje radne dozvole za strance je poslodavac. Ovo se dakle odnosi i na direktora koji zasniva radni odnos.
7. Da li moram da budem zaposlen u firmi ako sam direktor?
Odgovor na ovo pitanje je da ne morate. Što se tiče oblika angažovanja, Zakon o radu predviđa dve vrste ugovora koji mogu da se zaključe sa direktorom. Od toga jedan je standardan ugovor o radu, na osnovu kog direktor stupa u radni odnos, dok je drugi oblik angažovanja rad direktora van radnog odnosa, a na osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora.
8. Da li je u Srbiji moguće osnovati firmu koja će imati virtuelno sedište?
Virtuelna kancelarija je poslovni koncept koji ne vezuje pravna lica i firme za neki poslovni prostor i određeno mesto boravka. Ovaj model omogućava firmama da imaju svoju registrovanu adresu (sedište), a da pritom obavljaju delatnost sa bilo kog mesta. Koncept virtuelne adrese u Srbiji se naročito pokazao delotvornim tokom pandemije COVID-19, kada je rad od kuće, rad preko interneta i sl. u potpunosti odgovorio svim poslovnim izazovima. Naravno, ovaj koncept neće uvek biti pogodan za sve firme, ali u najvećem broju slučajeva gde se javljaju savremene IT delatnosti virtuelna kancelarija je pravi izbor.
9. Da li je fizičko prisustvo neophodno prilikom osnivanja firme u Srbiji?
Nije neophodno. Ukoliko priložite odgovarajuću dokumentaciju koju banka zahteva, ovlastite punomoćnika u Srbiji punomoćjem da preduzima radnje u Vaše ime i za Vaš račun, račun u banci za Vašu firmu možete otvoriti bez dolaska u Srbiju.
10. Kako pribaviti elektronski potpis u Srbiji?
Elektronski potpis mora biti kvalifikovan. Da bi Agencija za privredne registre priihvatila elektronski potpis, on mora biti izdat od strane jednog od sertifikovanih tela u Republici Srbiji. Sertifikaciona tela u Republici Srbiji su:
- Javno preduzeće „ Pošta Srbije“;
- Privredna komora Srbije;
- MUP Republike Srbije;
- Privredno društvo „Halcom“ a.d Beograd;
- „E- Smart Systems“ d.o.o
11. Koliko traje postupak osnivanja firme?
Od trenutka podnošenja registracione prijave Agenciji za privredne registre, firma će biti osnovana za 3 do 5 radnih dana. Toliko traje postupak odlučivanja Agencije za privredne registre da li će prihvatiti ili odbaciti prijavu.
12. U kojim slučajevima je potreban apostil na dokumentima?
Da bi dokumenta iz Vaše države bila podobna za međunarodnu upotrebu, pa time i za upotrebu u Srbiji, zavisno od toga iz koje države potičete, dokument mora:
- da prođe kroz postupak tzv. pune legalizacije ili
- da na dokument stavite apostil ili
- nije potreban ni apostil.
Koja obaveza će za Vas postojati, zavisi od toga da li je država iz koje potiče dokument potpisnica Haške konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava. Srbija ima potpisan bilateralni ugovor o međusobnom oslobađanju javnih isprava od legalizacije (pri tome, nekim ugovorima su samo neke kategorije javnih isprava oslobođene legalizacije). Zemlje sa kojima Srbije ima zaključen bilateralni ugovor o međusobnom oslobađanju javnih isprava od legalizacije su: Alžir, Austrija, Belgija, Belorusija, BIH, Bugarska, Češka Republika, Slovačka, Francuska, Grčka, Hrvatska, Italija, Irak, Kipar, Mađarska, Severna Makedonija, Poljska, Rumunije, Ruska Federacija, Crna Gora, Ukrajina i Slovenija.
13. Da li firme u Srbiji moraju da koriste pečat?
Prilikom osnivanja, firma se može ali i ne mora opredeliti za opciju korišćenja pečata. Državni organi, organizacije, sudovi kao i druga pravna lica ne mogu da ističu primedbe ukoliko firma ne koristi pečat prilikom zaključivanja pravnih poslova.
Praksa je vrlo često drugačija, i firme se često suočavaju sa problemom da im se zahteva pečat. Stiče se utisak da nije u potpunosti zaživela primena ove odredbe zakona, tako da je naš savet da se ipak izabere opcija korišćenja pečata, bar još neko vreme.
14. Kako ostvariti poreske olakšice prilikom otvaranja firme u Srbiji?
U cilju privlačenja naših državljana koji su se školovali u inostranstvu, a za čijim stručnim kadrom postoji potreba na domaćem tržištu, Republika Srbija je predvidela veliki broj poreskih olakšica i oslobođenja od doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Tako na primer, ukoliko novonastanjeni obveznik zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme, porezi i doprinosi tog zaposlenog obračunavaju se na osnovicu koja se umanjuje za čak 70%. Uslov za to je da zarada novonastanjenog obveznika, koji bar 24 meseca pre stupanja na rad nije pretežno boravio u Srbiji, bude minimum 217.656 RSD a zarada novonastanjenog obveznika, koji je poslednjih 12 meseci proveo na školovanju ili usavršavanju u inostransvu i lice je mlađe od 40 godina, minimum 145.107 RSD. Navedeni iznosi će se svakako usklađivati iz godine u godinu.
Istovremeno sa zaključivanjem ugovora, novonastanjeni obveznik mora, da se nastani u Republici Srbiji i da se smatra njenim poreskim obveznikom u smislu zakona Republike Srbije, a imajući u vidu i ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (ovi uslovi proveravaju se za svaku odnosnu zemlju pojedinačno).Sve ove olakšice se primenjuju tokom prvih 5 godina njegovog zaposlenja i to nezavisno od promene poslodavca. Odnosno, u slučaju promene poslodavca, ovu olakšicu zaposleni „nosi sa sobom”.
Posebna pogodnost u pogledu poreskih olakšica javlja se kod inovativnih startap kompanija, koje se osnuju Srbiji.
15. Da li firma mora da se registruje kao obveznik plaćanja PDV-a?
Ukoliko imate ukupan godišnji promet do 8.000.000 RSD, niste u obavezi da se registrujete kao PDV obveznik. Ukoliko niste obveznik PDV-a, ne obračunavate PDV za izvršen promet dobara i usluga, nemate pravo da iskazujete PDV u računima, nemate pravo na odbitak prethodnog poreza, niti ste u obavezi da vodite evidencije propisane Zakonom o PDV. Naravno, čak i kada imate ukupan godišnji promet do 8.000.000 RSD, možete se opredeliti da budete PDV obveznik. Takođe, promet dobara i usluga može biti oslobođen obaveze plaćanja PDV-a po određenim stavkama, što je pogodnost koju mnogi rado koriste ukoliko su obveznici PDV-a. Veliku olakšicu, ukoliko se odlučite na ovaj korak, pruža i mogućnost elektronske prijave.
16. Da li mogu da dobijem boravak u Srbiji ako osnujem firmu?
Za dobijanje dozvole za privremeni boravak u Srbiji možete aplicirati i kao osnivač i kao direktor. Ukoliko zahtev podnosite kao direktor, ne postoji ograničenje uslovnjeno vrstom ugovora ( da li ste direktor uz zasnivanje radnog odnosa ili bez zasnivanja radnog odnosa).
U zavisnosti od toga po kom osnovu se opredelite da aplicirate za privremeni boravak u Srbiji, zavisi i koju će dokumentaciju zahtevati Policijska uprava i naravno Nacionalna služba za zapošljavanje u slučaju kasnijeg apliciranja za radnu dozvolu.
17. Osnivanje firme i zakup poslovnog prostora
Ukoliko ne možete da obezbedite sopstvene prostorije, zakup poslovnog prostora je bitna stavka o kojoj morate voditi računa. Porez može biti značajan trošak povezan sa zakupom nepokretnosti.
Vrstu i visinu poreza određuju faktori kao što su npr. da li je zakupodavac fizičko ili pravno lice i da li je u sistemu PDV-a. Najzad, specifičnu situaciju predstavlja i slučaj kada zakupodavac pravno lice nije u sistemu PDV-a. U svakom slučaju, da bi se moglo odrediti koji porez je relevantan za konkretni zakup, potrebno je utvrditi najpre od koga zakupljujete poslovni prostor.
Ukoliko se primenjuje PDV, važi opšta stopa od 20%, ukoliko je recimo u pitanju zakup od fizičkog lica koji nije obveznik PDV-a , pripadajući porez je porez na prihode od nepokretnosti u visini od 20%. I na kraju u slučaju, kada se zakupnina tretira kao prihod pravnog lica koje nije u sistemu PDV-a plaća se redovni porez na dobit pravnih lica, pri čemu stopa poreza na dobit pravnih lica iznosi 15%.
Kada se primenjuje PDV, važi opšta stopa PDV-a za oporezivi promet dobara i usluga koja iznosi 20%
18. Da li su mi potrebne knjigovodstvene usluge nakon osnivanja firme?
Ukoliko počinjete sa poslovanjem u Srbiji ili želite da unapredite svoj biznis, izbor knjigovodstvene agencije je veoma bitan faktor. Pre nego što odaberete agenciju, procenite koje usluge će vam biti potrebne. Svakako, u najvećem broju slučajeva svakoj firmi će biti potrebno:
- Priprema osnovnih knjigovodstvenih evidencija, vođenje poslovnih knjiga u skladu sa odredbama Zakona o računovodstvu i reviziji i evidencija svih finansijskih transakcija i obračuna,
- Prikupljanje i knjiženje celokupne poslovne dokumentacije na mesečnom nivou i kontrola ispravnosti dokumentacije,
- Obrada knjigovodstvene dokumentacije i priprema finansijskih izveštaja potrebnih za izveštajni paket,
- Knjiženje dnevnih transakcija u skladu sa računovodstvenim principima i propisima Zakona o deviznom poslovanju, Međunarodnih računovodstvenih i finansijskih standarda i u skladu sa MRS/MSFI,
- Usaglašavanje mesečnih, kvartalnih i godišnjih bilansa (izvodi iz banaka, primljene i izdate fakture i svi ostali relevantni izveštaji),
- Vođenje registra osnovnih sredstava, evidencija finansijskog knjigovodstva i eventualno robnog knjigovodstva,
- Ažuriranje i vođenje kadrovske evidencije, obračun zarada, naknade zarada i podnošenje poreskih prijava za redovne poreze i doprinose zaposlenih.
Knjigovodstvena agencija HLB Consulting svojim klijentima obezbeđuje knjigovodstvene usluge visokog kvaliteta i sarađuje sa velikim brojem domaćih i stranih klijenata. HLB Consulting pruža usluge knjigovodstvenog i finansijskog savetovanja, usluge obračuna zarada, poslovno i pravno savetovanje. Sarađujemo sa malim, srednjim i velikim preduzećima, kao i startapovima i međunarodnim kompanijama koje svoje poslovanje obavljaju u Srbiji.
Naša agencija za knjigovodstvene usluge nudi širok opseg usluga uključujuči savetodavne i prilagođene finansijske usluge koje za cilj imaju razvijanje i poboljšanje poslovanja.
