Obaveze nakon osnivanja firme koje su povezane sa knjigovodstvenim uslugama počinju da teku odmah nakon registracije društva u Agenciji za privredne registre. Od izbora pravne forme zavisiće i vaše poslovne obaveze, koje počinju od datuma upisa vaše firme u privredni registar.
Donošenjem Rešenja o usvajanju prijave osnivanja preduzeća nastaju sve poreske i knjigovodstvene obaveze vaše firme. Pre nego što počnete sa svakodnevnim poslovnim aktivnostima, trebalo bi da posvetite pažnju knjigovodstvenom aspektu vašeg poslovanja. Kako biste olakšali sebi i uštedeli vreme za redovne obaveze koje ćete svakodnevno obavljati, preporuka je da što pre pronađete pouzdane saradnike na koje se možete osloniti.
U nastavku teksta saznajte šta vam je sve potrebno i koje sve obaveze imate prema Poreskoj upravi nakon osnivanja firme. Skrenućemo vam pažnju na osnovne razlike između preduzetnika koji vodi knjige i paušalno oporezovanih preduzetnka, kako bi uvideli značaj oblasti knjigovodstva.
PROČITAJTE JOŠ: ŠTA SVE OBUHVATAJU KNJIGOVODSTVENE USLUGE >>
Takođe, predstavićemo vam pojedine zadatke koje obavlja knjigovođa i ukazati zbog čega je potrebno da angažujete računovodstvenu agenciju.
1. Registracija poreskog obveznika i dodeljivanje pib-a
Nakon registracije u APR-u imate obavezu da se registruete i kao poreski obveznik kod Poreske uprave. Nakon toga od Poreske uprave se dobija jedinstveni poreski identifikacioni broj (PIB), u cilju identifikacije poreskih obveznika.
PIB je jedinstveni broj pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica dodeljen od strane Poreske uprave koji se koristi za sve javne prihode u poreskom postupku i u platnom prometu. Dodeljuje se prilikom osnivanja preduzeća i za svaku firmu je različit.
PIB je obavezan element poslovanja privrednog društva, a takođe je i neophodan element poslovne dokumentacije i faktura. Za privredne subjekte u sistemu PDV-a je jedan od značajnijih elemenata na fakturi.
Za preduzetnike, DOO i ostale pravne forme privrednih društava PIB se sastoji od devet cifara. Za fizička lica identifikacioni broj je jedinstveni matični broj građana. Bez PIB-a firma ne može da otvori račun u banci, ne može obavljati poslove platnog prometa, ne može podneti poreske prijave niti izmirivati poreske obaveze.
Potrebne su Vam knjigovodstvene usluge?
Saznajte zašto smo najbrže rastuća knjigovodstvena agencija u Srbiji. Mi smo spremni da unapredimo Vaše poslovanje, a Vi?
Oduzimanje PIB-a. PIB ne može da se menja, tačnije tokom postojanja pravnog lica poreski identifikacioni broj ne može biti promenjen. Međutim, poreska uprava ima pravo da u toku poreske kontrole privrednom subjektu privremeno oduzme PIB.
Kao razlog za oduzimanje PIB-a navodi se:
- ne plaćanje poreza,
- neblagovremeno podnošenje poreskih prijava,
- ukoliko se utvrdi da su u vreme dodele PIB-a postojale smetnje,
- ukoliko dođe do zabrane raspolaganja novčanim sredstvima kod banke,
- drugi razlozi u skladu sa Zakonom.
Oduzimanje PIB-a praktčno znači da ne postoji mogućnost identifikaije poreskog obveznika i bez njega firma ne može da posluje. Dalje, ne može da izdaje fakture, ne može podneti poreske prijave, zatim ne može da obavlja transakcije, da izdaje fiskalne račune i slično.
2. Kako odabrati agenciju za računovodstvene usluge
Postoji puno agencija za knjigovodstvo koje nude svoje računovodstvene usluge. Tu su i manje agencije koje imaju jednog zaposlenog, ali isto tako i veće koje broje više zaposlenih, nudeći pritom dodatne usluge. U skladu sa navedenim, preporuka je da agenciju birate prema stručnosti osnivača i njenih zaposlenih.
Dodatne usluge koje knjigovodstvene agencije nude su pravno i poslovno savetovanje, prikupljanje i podnošenje dokumentacije za osnivanje preduzeća, zatim usluge oko dobijanja radnih dozvola za zapošljavanje stranaca, izradu studije transfernih cena i još mnoge druge.
Uzmite u obzir i cenu, mada ona ne treba biti presudan faktor. Cene usluga mogu da variraju od tipa usluge, od iskustva zaposlenih kao i od fleksibilnosti knjigovodstvene agencije. Zato uzmite u obzir i druge klijente koje agencija ima, nivo stručnosti i znanja knjigovođe.
PROČITAJTE JOŠ: PROČITAJTE JOŠ: DETALJAN VODIČ ZA IZBOR KNJIGOVODSTVENE AGENCIJE >> >>
Ako imate specifičnu delatnost i potrebne su vam složene usluge najbolje je da angažujete agenciju za koju znate da ima klijente u vašoj oblasti. Agencija za knjigovodstvo koja imaju iskustva u usko specijalizovanim oblastima će brže i lakše obavljati sve obaveze i dužnosti za vas.
2.1 Ko može da izvršava računovodstvene usluge
Prema Zakonu o računovodsvu, nije moguće angažovati knjigovođu ugovorom o delu kao fizičko lice. Poslove vođenja knjiga možete poveriti jedino firmi koja ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga. Sa pravnim licem ili preduzetnikom koga angažujete da vam vodi knjige možete sklopiti ugovor o poslovnoj saradnji.
Poslovne knjige vam može voditi jedino ovlašćeni knjigovođa. To može biti zaposlena osoba u vašoj firmi ili ovlašćena agencija za pružanje knjigovodstvenih usluga. Knjigovođa je nekeda morao da poseduje licencu ili da ima položen stručni ispit kako bi imao pravo da obavlja ove specifične poslove ili da izrađuje završni račun. Međutim, u skladu sa aktuelnim Zakonom knjigovođa više nije u obavezi da ima licencu.
3. Prvi zadaci i usluge koje obavlja knjigovodstvena agencija
Jasno definišite sve zadatke i usluge koje knjigovođa treba za vas da obavlja. Od presudnog je značaja za budući poslovni odnos da knjigovodstvena agencija razume šta vi želite od osnovnih, a šta od dodatnih usluga.
Definišite jasno sve obaveze i sklopite ugovor o poslovnoj saradnji u pisanoj formi. U ugovoru mogu biti navedeni svi osnovni i dodatni poslovi koje će knjigovodstvena agencija za vas obavljati. Ovako gradite zdrav i stabilan poslovni odnos i izbeći ćete potencijalne nesporazume koji leže u lošoj komunikaciji.
3.1 Predaja prve poreske prijave
Prvi zadatak knjigovođe je da vam pomogne da prikupite dokumentaciju koja se predaje Poreskoj upravi nakon osnivanja firme. U roku od 15 dana od dana upisa u APR u obavezi ste da podnesete prvu akontacionu ili akontativnu PDP prijavu (poreska prijava poreza na dobit pravnih lica).
Poresku prijavu za vas popunjava i predaje knjigovođa. PDP prijava se može podneti i elektronski na sajtu Poreske uprave. Za elektronsko podnošenje poreske prijave potrebno je da imate kvaliifikovan elektronski potpis. Ovlašćeni knjigovođa može predavati i podnositi poreske prijave umesto vas, a možete ovlastiti i treće lice koje ima digitalni potpis.
3.2 Popunjavanje pdp prijave
U PDP prijavi morate napisati predviđene prihode, troškove i dobit jer će vam se u odnosu na podatke iz prijave obračunati porez na dobit. Slobodnom kalkulacijom mogu se predvideti i napisati prihodi i rashodi, a pozitivna razlika prihoda i rashoda tretira se kao dobit.
PROČITAJTE JOŠ: KO MOŽE DA PRUŽA KNJIGOVODSTVENE USLUGE – PREGLED ZAKONSKIH KRITERIJUMA >>
Na dobijenu dobit se obračunava porez od 15% (za DOO) koji se deli sa brojem meseci poslovanja u tekućoj godini. Dobijeni iznos predstavlja visinu mesečne akontacije koja se plaća svakog 15-og u mesecu, za prethodni mesec.
3.3 Otvara se bilans osnivanja
Otvaranje poslovnih knjiga započinje početnim stanjem, odnosno sastavljanjem i otvaranjem bilansa osnivanja. U početno stanje unosi se stvarno stanje na dan upisa u privredni registar. Pre otvaranja bilansa vrši se popis imovine i obaveza, kako bi se ustanovilo stanje na dan registracije firme.
3.4 Sastavljanje popisne liste
Popis imovine podrazumeva da se sastavi popisna lista i da se popiše sva materijalna i nematerijalna imovina kojom osnivači preduzeća raspolažu na dan registracije firme. Nakon popisa početno stanje se unosi u popisnu listu. Na ovo početno stanje knjigovođa će unositi sve poslovne promene koje nastanu tokom rada firme.
3.5 Evidentiranje poslovnih promena
Knjigovođa ima obavezu da evidentira sve vaše poslovne promene, a zatim da ih proknjiži kroz odgovarajući knjigovodstveni program. Pravno lice, odnosno firma je u obavezi da dostavlja svu dokumentaiju sa novonastalim promenema (i oko imovine ili oko izvora sredstava).
Tu spadaju: specifikacije, nalozi za prenos, nalozi za isplatu, ulazni i izlazni računi, gotovinski računi, izvodi iz banke, ugovori, odluke i druga dokumentacija. Idealno je da predajete knjigovođi originalna poslovna dokumenta najmanje jednom nedeljno, pošto je rok za knjiženje tri radna dana.
Budite savesni i ažurni kada su dokumenti i njihova predaja u pitanju, jer ćete samo tada imati tačno finansijsko stanje vaše firme. Ukoliko redovno i adekvatno prilažete dokumentaciju i knjigovođa će moći lakše i brže da vam pomogne. Na taj način najlakše ćete saznati da li vam duguje neko, da li ste vi dužni dobavljačima, kolike su vam poreske obaveze i slično.
3.6 Završni račun
Na kraju poslovne godine knjigovođa izrađuje završni račun, u kome sumira rezultat vašeg rada tokom poslovne godine. Završni račun čini set finansijskih izveštaja u koje spadaju bilans stanja, bilans uspeha i statistički aneks.
U bilansu stanja prate se imovina i obaveze. Bilans uspeha je finansijski izveštaj koji sadrži prihode, rashode i ostvaren rezultat (dobitak ili gubitak). On je najbolji pokazatelji vašeg finansijskog rezultata, koji pokazuje da li ste u prethodnoj godini poslovali uspešno ili sa gubitkom. Statistički aneks je izveštaj koji sadrži statističke podatke.
PROČITAJTE JOŠ: RAČUNOVODSTVENE USLUGE: ŠTA IH RAZLIKUJE OD KNJIGOVDSTVENIH USLUGA >>
Knjigovođa je jedan od poslovnih saradnika koga ne smete zanemariti, te odabir pouzdane agencije za knjigovodstvene usluge nemojte odlagati. Potražite pouzdanu agenciju za knjigovodstveno agenciju pre same registracije firme u APR-u. Jako je bitno da se na vreme pronađe knjigovodstvena agencija, jer je od ključnog značaja za vaš biznis kome ćete poveriti vođenje poslovnih knjiga.
Svaki poslovni početak je težak i moraćete da uložite dodatni napor i vreme da postavite biznis na svoje noge. Pouzdan knjigovođa i iskusna knjigovodstvena agencija će vam biti početni most i velika pomoć na početku. Agencija za knjigovodstvene usluge HLB T&M Consulting stoji vam na raspolaganju za sva pitanja i konsultacije.
4. Knjigovodstvene usluge za preduzetnike (paušalce)
Kako biste uvideli koja je osnovna razlika između paušalca i preduzetnika koji vodi knjige, daćemo vam odgovor na pitanje – šta je paušalac.
Paušalac je oporezovani preduzetnik koji ima obavezu da svakog meseca plaća fiksni iznos paušalno utvrđenog poreza na prihode od samostalne delatnosti. Koliki će porez plaćati utvrđuje Poreska uprava u zavisnosti od šifre delatnosti i visine paušalnog prihoda. Ona donosi Rešenje kojim određuje fiksni iznos poreza i doprinosa, koji privredni subjekti moraju da plaćaju svakog meseca.
Ukoliko ste se registrovali kao paušalno oporezovani preduzetnik i dobili Rešenje o paušelno utvrđenom iznosu poreza, onda niste u obavezi da imate knjigovođu. To je glavna razika u odnosu na preduzetnike koji vode knjige, pošto paušalci nemaju tu obavezu. Međutim, preporuka je da ne isključujete opciju knjigovođe iz vašeg poslovanja zato što vam može u svakom trenutku zatrebati pomoć i poreski konsultant.
Osnovne karakteristike paušalnih preduzetnika su:
- nisu u obavezi da vode poslovne knjige,
- ne izrađuju završni račun,
- vode jedino KPO knjigu (knjiga ostvarenog prometa u koju upisuju izdate račune),
- ne vodi se evidencija o ulaznim računima i nastalim troškovima,
- mogu sa poslovnog računa da dižu novac i slobodno istim raspolagati,
- ne plaćaju dodatni porez pri podizanju gotovine zato što im je oporezovan prhod i izdato Rešenje.
Preporuka za sve paušalce je da se, bez obzira što nemaju obavezu da vode poslovne knjige, za sva pitanja ili nedoumice obrate stručnjacima i potraže pomoć računovodstvene agencije. Postoje poreski savetnici i računovodstvene agencije koje se bave i pružaju usluge knjigovodstvo za paušalce.
U skladu sa predloženim reformama, država je najavila dodatne mere kontrole paušalnih preduzetnika. Jedna od najvažnijih izmena je Test samostalnosti kojim će se proveravati odnos između paušalaca i njihovih klijenata.
Za razliku od paušalaca, preduzetnici koji vode knjige imaju drugačiji knigovodstveni aspekt. Mogu se opredeliti za ličnu zaradu ili za samooporezivanje i u obadva slučaja su u obavezi da vode dvojno knjigovodstvo (prosto knjigovodstvo mogu voditi samo pojedine delatnosti, u skladu sa Zakonom).
PROČITAJTE JOŠ: KAKO IZGLEDA SARADNJA SA AGENCIJOM ZA RAČUNOVODSTVENE USLUGE >>
Oni izrađuju završni račun i moraju pravdati sve promene (troškove i prihode). Zatim, ne mogu slobodno raspolagati novcem sa poslovnog računa, već ukoliko ga podignu imaju obavezu da iznos pravdaju troškovima ili da plate dodatni porez.
Preduzetnici koji su na početku poslovanja se često opredeljuju za manje troškove i manja poreska opterećenja. Umesto da registruju paušalnu agenciju opredeljuju se za preduzetnika koji nije oporezovan, odnosno da vode knjige i dvojno knjigovodstvo. Pored toga, aktuelan oblik organizovanja privrednog društva je i DOO. U obadva slučaja potrebno je da se angažuje knjigovođa ili knjigovodstvena agencija.
