Skrolujte za još

Usvojena uredba za pomoć privredi usluge vanrednog stanja (COVID-19)

15.04.2020

Usvojena uredba za pomoć privredi usluge vanrednog stanja (COVID-19)
HLB > Vesti > Članak > Usvojena uredba za pomoć privredi usluge vanrednog stanja (COVID-19)

Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije usvojili su ekonomske mere za pomoć privredi tokom trajanja vanrednog stanja, koja je pogođena posledicama epidemije Korona virusa. Zvanično je i objavljena Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru.

Uredbom o ekonomskim merama za pomoć privredi uređuju se:

  • fiskalne pogodnosti i direktna davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru iz budžeta Republike Srbije, radi pomoći i ublažavanja posledica nastalih tokom bolesti COVID-19,
  • PDV tretman za promet dobara i usluga koji će biti bez naknade, ali samo kada su u pitanju zdravstvene svrhe,
  • isplata jednokratne novčane pomoći svim punoletnim građanima Republike Srbije.

Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjekima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 objavljena je dana 10.04.2020. godine u “Službenom glasniku Republike Srbije” pod brojem 53-3119/2020.

 

1. Ko može koristiti fiskalne pogodnosti i direktna davanja?

Uredba o merama za vreme vanrednog stanja sadrži fiskalne pogodnosti i direktna davanja, koje mogu koristiti privredni subjekti u privatnom sektoru (privredni subjekti koji nisu korisnici javnih sredstava). To su:

  • privredni subjekti u privatnom sektoru, ukoliko nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10% u periodu od 15.03. do datuma stupanja uredbe na snagu – 10. april 2020. (ne računaju se zaposleni koji su sa poslodavcima pre 15.03. zaključili ugovor o radu na određeno vreme, ali je u periodu između 15.03.2020. i 10.04.2020. došlo do isteka roka na koji je ugovor zasnovan);
  • pogodnosti mogu koristiti i preduzetnici, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici paušalci, koji su registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije na dan 15.03.2020. godine (koji su stavili firmu “na mirovanje” najranije 15. marta, ne pre);
  • privatni sektor, odnosno pravna lica ako su pre 15.03.2020. godine osnovana i registrovana kod nadležnog organa ili organizacije, tj. ako su u navedenom periodu postali obveznici PDV.

Privredne subjekte u privatnom sektoru čine:

  • pravna lica rezidenti, koji su ujedno poreski obveznici poreza na dobit pravnih lica,
  • preduzetnici rezidenti Republike Srbije (preduzetnici, preduzetnici paušalci, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici druga lica),
  • ogranci i predstavništva stranih pravnih lica.

U nastavku vam prenosimo detalje svih fiskalnih pogodnosti, a ukoliko imate nedoumica u vezi tumačenja uredbe knjigovodrstvena agencija HLB T&M Consuling vam može izaći u susret i dati pojašnjenja.

 

2. Na šta se odnose fiskalne pogodnosti za privredne subjekte?

Uredba za pomoć privredi sadrži fiskalne pogodnosti koje mogu ostvariti firme, odnosno privredni subjekti (pravna lica, predstavništvo i ogranak strane kompanije), a koje se odnose na odlaganje dospelosti za plaćanje određenih javnih prihoda. Javni prihodi za koje se može odložiti naplata dospevaju za plaćanje u periodu od 01.04.2020. do 30.06.2020. godine (za mesec mart, april i maj 2020.), a izuzetno do 31. jula 2020. za porez i doprinose na zaradu za mesec jun 2020. (koji se plaćaju za jun do kraja jula 2020.)

Fiskalne pogodnosti ekonomskih mera za pomoć privredi odnose se na odlaganje:

  • Poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada (porez na dohodak građana na zarade i naknade zarada, kao i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje) za mart, april i maj 2020. (ili april, maj i jun 2020. za poreske obveznike koji su platili mart tekuće godine) – odlaže se za 4. januar 2021. godine,
  • Akontacije poreza na dobit pravnih lica za mart, april i maj 2020. do predaje konačne poreske prijave za porez na dobit pravnih lica za 2020. godinu, odnosno za obveznike sa poslovnom godinom koja je različita od kalendarske za poreski period koji počinje ili se završava u 2020. godini za akontacije poreza na dobit koje dospevaju za plaćanje 15. aprila, 15. maja i 15. juna 2020. godine (do predaje konačne poreske prijave poreza na dobit pravnih lica za odgovarajući poreski period).

 

3. Kako pravna lica mogu da koriste fiskalne pogodnosti?

Kako bi pravna lica mogla da iskoriste mere koje se odnose na fiskalne pogodnosti i direktna davanja potrebno je da se opredele da ih koriste. U tom slučaju potrebno je da se podnese Pojedinačna poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima ili Obrazac PPP-PD (za obračunski period, odnosno za mesec za koji koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja).

Važno je naglasiti da se Poreska prijava za prihode iz radnog odnosa podnosi na jednom obrascu, a poreska prijava za prihode van radnog odnosa na odvojenom. Ovo je važno za poslodavce koji isplaćuju plate po više različitih osnova. Praktično znači da se na jednom obrascu ne iskazuju zajedno svi prihodi, već odvojeno prihodi iz radnog odnosa i odvojeno prihodi van radnog odnosa.

Za poslodavce koji se opredele da koriste pogodnosti ne podnosi se dodatni zahtev, već se u polju “datum plaćanja” unosi datum 04. januar 2021. godine. Ostalo je isto, potrebno je da se popuni poreska prijava i izvrši obračun zarade. Preporuka je da ovaj posao oko obračuna plata, poreza i doprinosa bude poveren iskusnoj agenciji za pružanje knjigovodstvenih usluga, koja će ispravno popuniti i podneti elektronsku poresku prijavu.

Ono što je za sva lica, odnosno za zaposlene bitno je da se doprinosi (za koje se odloži plaćanje ovim putem) smatraju plaćenim. Na osnovu toga prava koja se mogu ostvariti su:

  • penzijsko i invalidsko osiguranje,
  • zdravstveno osiguranje,
  • prava za slučaj nezaposlenosti,
  • prava za finansijsku podršku porodici sa decom.

 

3.1. Pravna lica koja nemaju pravo na odlaganje poreskih obaveza

Prema usvojenoj Uredbi ekonomskih mera i pogodnosti za privredne subjekte, postoje pravna lica koja ne mogu ostvariti ova prava. Nemaju pravo na odlaganje poreskih obaveza sledeća pravna lica:

  • banke,
  • društva za osiguranje i društva za reosiguranje,
  • društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima,
  • davaoci finansijskog lizinga,
  • platne institucije i institucije elektronskog novca.

 

4. Rok za plaćanje odloženih poreza i doprinosa

Pravna lica imaju pravo da odlože plaćanje dospelih obaveza bez plaćanja kamate, na 24 jednakih mesečnih rata. Kao što smo prethodno spomenuli, odlaganje dospelih obaveza može se ostvariti za:

  • porez i doprinose na zarade i naknade zarada, u visini dospelih odloženih obaveza za plaćanje;
  • za akontacije poreza na dobit pravnih lica u visini akontacija poreza na dobit pravnih lica čija je dospelost za plaćanje odložena, a najviše u visini konačne obaveze na osnovu poreza na dobit pravnih lica za 2020. godinu, odnosno na obveznike čija je poslovna godina različita od kalendarske, u visini konačne obaveze za poreski period koji započinje ili se završava u 2020. godini.

Kada su u pitanju preduzetnici, oni takođe mogu odložiti obaveze i plaćanje bez kamate, a obavezu za plaćanje poreza podeliti na 24 mesečne rate.

PROČITAJTE JOŠ: OTKAZI I REGULISANJE RADNOG ODNOSA TOKOM VANREDNOG STANJA – COVID 19 >>

Ukoliko se vaše pravno lice opredeli za korišćenje fiskalnih pogodnosti i odlaganja plaćanja poreskih obaveza, angažujete iskusnog savetnika i knjigovodstvenu agenciju koja će tačno popuniti poreske prijave i ispravno uraditi obračun svih poreza.

 

5.1 Fiskalne pogodnosti za preduzetnike

Uredba o fiskalnim merama za pomoć privredi sadrži fiskalne pogodnosti za preduzetnike, koje se odnose na odlaganje dospelosti poreskih obaveza, kao i plaćanja istih. Usvojene mere za pomoć privredi imaju pravo da ostvare:

  • preduzetnik, preduzetnik poljoprivrednik i preduzetnik drugo lice koji samooporezivanjem plaća porez i doprinose na prihod od samostalne delatnosti, a koji se nije opredelio za isplatu lične zarade,
  • preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik koji samooporezivanjem plaća porez i doprinose na prihod od samostalne delatnosti, a koji se opredelo za isplatu lične zarade,
  • preduzetnicima paušalcima.

Preduzetnik, preduzetnik poljoprivrednik i preduzetnik drugo lice koje samooporezivanjem plaća porez i doprinose na prihod od samostalne delatnosti, a koji se nije opredelio za isplatu lične zarade ima pravo da odloži dospelost akontacije za plaćanje poreza i doprinosa na prihod od samostalnih delatnosti, kao i odlaganje plaćanja ovih poreza za 4. januar 2021. godine. Takođe, oni imaju pravo da odlože dospelost i plaćanja poreskih obaveza za zarade i naknade zarada svojih zaposlenih. Plaćanje obaveze može da se podeli na 24 jednake mesečne rate.

Preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik koji samooporezivanjem plaća porez i doprinose na prihod od samostalne delatnosti, a koji se opredelio za isplatu lične zarade ima pravo da odloži dospelost akontacija za plaćanje poreza i doprinosa na prihod od samostalnih delatnosti, kao i da odloži njihovo plaćanje. Dodatno, ako isplaćuju ličnu zaradu mogu da odlože i dospelost obaveze i plaćanje poreza i doprinosa na ličnu zaradu. Ukoliko imaju zaposlene isto mogu da ostvare odlaganje plaćanja poreskih obaveza na zarade zaposlenih. Ove obaveze se takođe pomeraju za 4. januar naredne godine, a plaćanje se može podeliti na 24 iste mesečne rate.

Paušalci, odnosno paušalno oporezovani preduzetnici takođe mogu da odlože dospelost poreskih obaveza, kao i plaćanje istih. U tom slučaju paušalcima se odlaže akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti za mart, april i maj 2020. godine. Kao i u prethodnim slučajevima, dospelost se odlaže za 4. januar 2021. godine, a plaćanje obaveza se može podeliti na 24 jednake mesečne rate (nema plaćanja kamate).

Da bi preduzetnici mogli da koriste ove mere, takođe je potrebno da se prethodno opredele, na isti način kao prava lica. Potrebno je da se pravilno popuni i podnese Pojedinačna poreska prijava i unese ispravan datum plaćanja (04. januar 2021.).
Ukoliko vam je potreban iskusan i pouzdan saradnik na poslovima za obračun zarada agencija za knjigovodstvo HLB T&M Consulting može odgovoriti na vaše zahteve.

 

5.2 Direktna davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru

Direktna davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru odnose se na uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta Republike Srbije. Radi se o iznosu od tri minimalne neto zarade, koju će moći da koriste zaposleni.

Pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava za zaposlene imaju:

  • preduzetnik,
  • preduzetnik paušalac,
  • preduzetnik poljoprivrednik,
  • preduzetnik drugo lice i
  • pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja preduzeća.

Prema usvojenoj uredbi o merama za vreme vanrednog stanja, bespovratna sredstva za zaposlene (tri minimalne zarade) biće isplaćene u maju 2020., u junu 2020. i u julu 2020. Tačan iznos koji će firmama na poseban račun biti prenet dobija se na sledeći način:

  • u maju 2020. – iznos koji se dobija je proizvod osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. i broja zaposlenih sa punim radnim vremenom (za koje se podnosi Obrazac PPP-PD za mart);
  • u junu 2020. – iznos se isto računa (proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za koje se podnosi PPP-PD za april i minimalne neto zarade za mart 2020.);
  • u julu 2020. – iznos se takođe isto računa (broj zaposlenih sa punim radnim vremenom za koje se podnosi Obrazac PPP-PD za obračunski period maj 2020. x iznos neto minimalac za mart 2020.).

Kada su u pitanju preduzetnici – preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik i preduzetnik drugo lice, ukupan broj zaposlenih se u obračunu uvećava za 1. Ne uvećava se za jedan samo kada preduzetnik istovremeno ima status zaposlenog ili je korisnik penzije (i penzioner).

Kada su u pitanju zaposleni sa nepunim radnim vremenom, i za njih se može ostvariti pravo na odlaganje dospevanja poreskih obaveza, kao i plaćanja istih. Ukupan broj zaposlenih će se uvećati i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom. Ali za svakog takvog zaposlenog ukupan broj zaposlenih radnika treba uvećati srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog u odnosu na puno radno vreme. Ovo će se utvrditi na osnovu podnetih podataka u Obrascu PPP-PD.

Ukoliko vam je potrebna pomoć za obračun zarade zaposlenih, agencija za knjigovodstene usluge HLB T&M Consulting vam može pomoći oko tumačenja trenutne zakonske regulative, kao i obračuna poreza i doprinosa.

 

5.3 Direktna davanja koja se odnose na velika pravna lica

Pravna lica, koja se prema Zakonu o računovodstvu razvrstavaju na velika pravna lica, takođe mogu da ostvare pravo na uplatu bespovratnih sredstava za zaposlene. Mere koje se odnose na pomoć privredi i velikim pravnim licima odnose se na iznos bespovratnih novčanih sredstava za zaposlene u iznosu od 50% neto minimalne zarade za mart.

Dodatno, bespovratna novčana sredstva se mogu dobiti za sledeće zaposlene:

  • za radnike sa punim radnim vremenom, za koje je doneto rešenje o prekidu rada počevši od 15. marta 2020. godine, i za koje je poslodavac podneo odgovarajući Obrazac,
  • za radnike sa punim radnim vremenom kojima je izdato rešenje o prekidu rada počev od 15. marta 2020, po osnovu rešenja nadležnog državnog organa donetog u vezi sa bolešću COVID-19 i za koje je poslodavac podneo Obrazac.

Broj zaposlenih će se uvećati i za broj onih radnika sa nepunim radnim vremenom, koji su dobili Rešenje o prekidu rada. Uvećanje se ostvaruje srazmerno procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom.

Bespovratna novčana sredstva će se isplaćivati u maju 2020., junu 2020. i julu 2020. Iznos koji će se isplaćivati svakog meseca jednak je proizvodu broja zaposlenih u mesecu za koji se podnosi poreska prijava PPP-PD (april, maj ili jun) i iznosa 50% osnovne minimalne neto zarade za mart 2020.

Velika pravna lica koja nemaju pravo na uplatu davanja u vidu bespovratnih novčanih sredstava su:

  • banke,
  • društva za osiguranje i društva za reosiguranje,
  • društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima,
  • davaoci finansijskog lizinga,
  • platne institucije i institucije elektronskog novca.

Da bi bespovratna sredstva bila isplaćena velika pravna lica moraju dostaviti spisak svih lica sa obračuna. Spisak se dostavlja do 20-od u mesecu nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave i nadležnoj organizacionoj jedinici Uprave za trezor.

 

4. Prihvatanje mera i gubitak prava na korišćenje mera

Privredni subjekti u privatnom sektoru prihvataju korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja tako što će podneti Obrazac PPP-PD sa označenim datumom plaćanja 04.01.2021. Mogu koristiti pogodnosti na ovaj način:

  • za sva tri meseca ukoliko Obrazac dostave do kraja aprila 2020.;
  • za dva meseca ako dostave Obrazac do kraja maja,
  • za jedan mesec ukoliko dostave Obrazac prvi put do kraja juna 2020.

Privredni subjekti u privatnom sektoru koji ne podnose spomenuti Obrazac, koji nemaju zaposlene i nisu preduzetnici, zatim preduzetnici poljoprivrednici koji su se opredelili za isplatu lične zarade, koristiće fiskalne pogodnosti i davanja u skladu sa odredbama Uredbe.

Poslodavci mogu izgubiti prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i davanja u slučaju da u periodu od 15. marta pa do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja smanji broj zaposlenih za više od 10%. Ne računaju se zaposleni koji su ugovor o radu na određeno vreme zaključli pre 15. marta za period koji se završava od 15.03. do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja.

PROČITAJTE JOŠ: Ekonomske mere usled vanrednog stanja (Covid-19) – Najčešća pitanja i odgovori >>

Ispunjenost uslova za gubitak prava pomoći proveravaće se svakog poslednjeg dana u mesecu počev od aprila 2020. zaključno sa 31. oktobrom 2020. godine.

Firme koje izgube pravo na korišćenje pogodnosti biće dužne da:

  • plate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje plaćanja zajedno sa pripadajućom kamatom,
  • izvrše povraćaj direktnih davanja sa kamatom.

Isplata direktnih davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru

Isplata direktnih davanja vršiće se sa posebnog namenskog računa otvorenog za tu namenu kod Ministarstva finansija – Uprave za trezor. Račun će se otvarati na osnovu dostavljenih podataka Poreskoj upravi elektronskim putem.

Direktna davanja isplaćuju se zapravo na poseban namenski račun – Isplata direktnih davanja – COVID-19. To je namenski račun koji se otvara kod banke koja vodi tekući račun firme, odnosno banke preduzetnika ili pravnog lica. Takođe, firme imaju obavezu da Poreskoj uprave dostave podatke o nazivu svoje poslovne banke, najkasnije do 25. aprila 2020. godine, kako bi se u istoj otvorio namenski račun. Posaci se šalju putem elektrosnkih servisa Poreske uprave. Namenski račun mora biti otvoren najkasnije do 30.04.2020. godine.

 

5.1 Zabrana isplate dividende

Privredni subjekti u privatnom sektoru, koji imaju prava da koriste mere i koji se opredele za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja, imaju zabranu isplate dividendi. Ukoliko koriste pogodnosti definisane Uredbom, ne mogu isplaćivati dividende do kraja 2020. godine.

Ukoliko isplaćuju dividende i postupe suprotno od Uredbe, gubi se pravo na korišćenje pogodnosti i davanja. Zabrana isplata dividendi se ne odnosi na isplaćivanje dividende u akcijama, kao ni u udelima isplatioca dividende.

 

5.2 Kaznene odredbe

Za kraj, napomenućemo da su kazne stroge ukoliko se sredstva nenamenski koriste, ukoliko se izgubi pravo na direktna davanja ili se izgubi pravo na odlaganje plaćanja prihoda. Kazne su:

  • privredni subjekt koji nenamenski koristi ova sredstva ili izgubi pravo na direktna davanja i ne vrati iznos zajedno sa kamatom, može se kazniti za ovaj prekršaj novčanom kaznom u visini od 30-70% primljenih direktnih davanja; u novčanom iznosu to ne može biti manje od 500.000,00 dinara za pravno lice, a 100.000,00 RSD za preduzetnika,
  • ukoliko privredni privredni subjekat nenamenski koristi sredstva ili ako izgubi pravo na odlaganje plaćanja prihoda i iste ne plati u celosti zajedno sa pripadajućom kamatom do pokretanja postupka kontrole, biće kažnjen za prekršaj novčanom kaznom u visini od 20 – 50% iznosa odloženih javnih prihoda; u novčanom iznosu to nije manje od 250.000,00 RSD za pravno lice i 50.000,00 RSD za preduzetnika.

Knjigovodstvena agencija HLB T&M Consulting Beograd pruža širok raspon knjigovodstvenih usluga, koje obuhvataju i obračun zarada, računovodstvene usluge kao i poresko savetovanje u vezi sa poslovanjem. Budite slobodni da nam pošaljete upit za saradnju, a odgovor naših knjigovođa očekujte u najkraćem roku.

Kontakt