Ugovor o delu je rad van radnog odnosa, koji poslodavac može da zaključi sa drugim licem. To je vrsta, odnosno tip ugovora gde radnik nema status zaposlenog.
Ugovor o delu se zaključuje sa radnikom za jednokratno obavljanje posla koji će biti realizovan uz dogovorenu nadoknadu. Novac koji radnik primi za obavljen posao nema tretman zarade već ugovorene naknade, koja je isto oporezovana.
Ugovor o delu nije ugovor o radu i angažovana osoba nema status zaposlenog radnika, pa samim tim nema ni prava iz radnog odnosa. To znači da:
- nema prava na godišnji odmor,
- nema prava na bolovanje i porodiljsko odsustvo,
- nema prava na pauzu,
- nema definisano radno vreme,
- nema plaćene troškove prevoza,
- nema smeštaj i hranu na službenom putu,
- nema ni ostala prava iz radnih odnosa.
Predmet ugovora o delu može biti:
- samostalna izrada ili popravka stvari,
- samostalno obavljanje fizičkog ili intelektualnog posla.
Ugovor o delu može da se zaključi isključivo za poslove koji su van delatnosti poslovanja firme. Ako se zaključi za poslove iz definisane šifre delatnosti, on nije validan. Ukoliko se angažuje radnik da obavlja te redovne poslove (vezane za glavno poslovanje firme), mora se zaključiti ugovor o radu.
Sa druge strane, ugovor o delu ne može da se zaključi za:
- poslove koji spadaju u delatnost poslodavca,
- poslove koji spadaju u sporednu ili pretežnu delatnost,
- za poslove koji su predviđeni sistematizacijom i organizacijom radnih mesta.
Primer:
Kompasnija koja se bavi programiranjem može da ima ugovor o delu sa pojedincem, odnosno fizičkim licem za usluge internet marketinga (ukoliko nije definisano šifrom delatnosti i sisematizacijom radnih mesta). Ali zato, ugovorom o delu ne može da angažuje novog programera, ukoliko npr. već zaposlen programer ode na bolovanje, pa to radno mesto ostane upražnjeno.
Ugovorne strane
Ugovor o delu sklapaju ugovorne strane – naručilac i izvršilac posla. Naučilac posla može da bude pravno ili fizičko lice i zaključuje se sa bilo kojim fizičkim licem. Izvršilac posla može biti:
- zaposleno lice (bilo da je u radnom odnosu kod samog naručioca ili kod drugog poslodavca),
- nezaposlena osoba,
- penzioner,
- student,
- umetnik ili kulturni radnik,
- vlasnik firme (preduzetnik, osnivač),
- poljoprivrednik.
Ugovor o delu – forma i sadržaj
Ugovor o delu zaključuje se u pisanoj formi i sadrži podatke:
- o ugovorenim stranama – naručilac i izvršilac posla,
- datum zaključenja ugovora,
- predmet ugovora – vrsta i opis posla,
- visina naknade.
Ugovorom se mogu definisati i ostale stavke poput načina za obavljanje posla, mesto, materijal za rad, uslovi rada, tačan rok, naknada za dolazak i odlazak sa posla, naknada za troškove službenog putovanja i slično. Ali, važno je napomenuti da poslodavac nije u obavezi da navede bilo šta od nabrojanog.
Obaveze ugovornih strana
Prilikom potpisivanja ugovora o delu ugovorne strane stiču određena prava, ali imaju i određene obaveze. Naručilac se obavezuje da će isplatiti ugovorenu naknadu za urađen posao, a izvršilac se obavezuje da će obaviti taj posao, prema pravilima i uputstvima.
Takođe, porez i doprinosi državi su u obavezi da se plate.
Ako preduzetnik ili pravno lice angažuje radnika onda je u obavezi da obračuna i plati porez i doprinose. Zapravo, obveznik je fizičko lice koje ostvaruje prihod – naknadu, ali je poslodavac taj koji obračunava i uplaćuje te troškove.
Ako je fizičko lice ili pojedinac taj koji naručuje posao, obavezu da plati poreze i doprinose ima lice koje će obavljati posao – izvršilac. Ali, u praksi se uvek dešava da se cena rada dogovara u neto iznosu, a ostatak za porez i doprinse se isplaćuje preko ugovorene naknade.
I još jedna stvar se u praksi dešava, a to je da porez i doprinose uvek obračunava i plaća računovođa ili agencija za računovodstvene usluge i obračun zarada, a koja vas najbolje može posavetovati o poreskim situacijama.
Ugovor o delu – porezi i doprinosi
Angažovani radnici primaju ugovorenu naknadu za svoj rad koja je oporezovana porezima i doprinosima i obavezno moraju biti plaćeni. To su:
- porez na dohodak građana,
- doprinosi za PIO,
- doprinosi za zdravstveno i socijalno osiguranje.
Porez na dohodak građana i doprinos za PIO se uvek plaćaju, bez obzira da li je angažovani radnik zaposlen ili nije. Doprinosi za zdravstveno osiuranje se plaćaju samo za radnika koji nije zdravstveno osiguran.
Porez na dogodak plaća se na ostvaren prihod od ugovora o delu, a oporezuje se po stopi od 20% uz priznavanje 20% normiranih troškova (od bruto prihoda se umanjuju normirani troškovi po stopi od 20%). Doprinosi za PIO plaćaju se po stopi od 26%, a za zdravstveno osiguranje po stopi 10,3%.
Doprinosi za zdravstveno i socijalno osiguranje ne plaćaju se u posebnim slučajevima, a to zavisi od statusa radnika sa kojim se zaključuje ugovor o delu:
- ukoliko je radnik nezaposlen (nije osiguran po nekoj osnovi) plaća se sve – porez na dohodak, doprinosi za PIO i zdravstveno osiguranje,
- ukoliko je radnik zaposlen, vlasnik firme i slično (ako je osiguran po nekoj osnovi) plaća se samo porez na dohodak i doprinos za PIO.
Jedini način da poslodavac zna pravi status lica koje će angažovati jeste da dobije izjavu od njega da li je osiguran po nekom drugom osnovu ili nije.
U veoma retkim i izuzetnim slučajevima doprinosi za PIO i zdravstvo se ne plaćaju i to:
- za radnika koji je od PIO fonda dobilo potvrdu o izmirenim doprinosima na procenjenu najvišu osnovicu za tu godinu,
- za stranog državljanina za koga su ispunjeni uslovi da se ne plaćaju doprinosi.
Raskid ugovora o delu
Naručilac posla može da raskine ugovor o delu pre dogovorenog roka i bez obrazloženja, ali mora da isplati ugovorenu naknadu radniku.
Takođe, naručilac posla može da raskine ugovor o delu i ako izvršilac ne pošuje rokove, ako posao nije obavljen u skladu sa ugovorom, ako je loše odrađen posao, pa u tom slčaju nema obavezu da ga plati.
Zloupotreba ugovora o delu
U praksi često dolazi do zloupotreba kada poslodavci angažuju radnika da obavlja poslove u okviru redovne delatnosti firme, a sklope sa njim ugovor o delu (npr. kada je zaposlen radnik na porodiljkom odsustvu). To je veliki prekršaj, a jedini validni ugovor u tom slučaju je ugovor o radu.
Ovo je veoma važno jer angažovani radnik ima pravo da inspekciji rada prijavi poslodavca i svoj slučaj, a kazne su velike.
