Svi zaposleni imaju pravo na godišnji odmor u trajanju od minimum 20 radnih dana po Zakonu kod svog poslodavca, ili onoliko dana koliko je određeno ugovorom o radu. Zakonski minimum je moguće uvećati na osnovu doprinosa na radu, radnog iskustva, stručne spreme i drugih kriterijuma koji su određeni ugovorom o radu.
Treba napomenuti da poslodavac može ograničiti zaposlenog svojim poslovnim aktom da maksimalno trajanje godišnjeg odmora mora da bude manje od 30, ili 35 radnih dana.
U dane godišnjeg odmora računa se radna nedelje kao pet radnih dana, bez obzira na to da li zaposleni radi šest dana u nedelji.
U praksi to znači, ako Vam se godišnji odmor završio u petak, a Vaš poslodavac računa radnu nedelju šest dana, Vama je prvi radni dan subota.
Dani koji se ne uračunavaju po Zakonu u dane godišnjeg odmora:
- Dani praznika koji su neradni dani;
- Plaćeni dani odsustva (sklapanje braka, porođaj supruge, teže bolesti uže porodice, vojna vežba…)
- Dani odsustva zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana po osnovu propisa o zdravstvenom osiguranju.
U praksi to izgleda ovako; ako se za vreme trajanja godišnjeg odmora dogodi neki od gore navedenih slučajeva odsustva sa rada, godišnji odmor se produžava za toliko dana. Svaki zaposleni mora da podnese svom poslodavcu zahtev o korišćenju plaćenog odsustva za vreme trajanja godišnjeg odmora, jer ovo nije pravilo koje se primenjuje po automatizmu.
Postoje slučajevi kada se zaposleni razboli ili povredi za vreme trajanja godišnjeg odmora, tada se prekida godišnji odmor, počine bolovanje ( do 30 dana na teret poslodavca, ili preko 30 dana na teret Fonda zdravstvenog osiguranja), a godišnji može da nastavi i iskoristi nakon isteka bolovanja.
Kod žena imamo slučaj prekida godišnjeg odmora usled trudničkog, porodiljskog, ili posebne nege deteta. Tada se godišnji može nastaviti nakon završetka navedenog odsustva ili do 30. juna naredne godine, sve pod uslovom da se do tog datuma vrati na posao.
Korišćenje godišnjeg odmora u delovima
Svi zaposleni mogu koristiti svoj godišnji odmor u celosti ili u delovima, takođe godišnji odmor može se koristiti u dva dela prema Zakonu ili više delova u dogovoru sa poslodavcem. Bez obzira koju soluciju zaposleni odabere u obavezi je da prvi deo godišnjeg odmora bude dve nedelje, odnosno 10 radnih dana u kontinuitetu u tekućoj kalendarskoj godini, a ostatak godišnjeg odmora mora iskoristiti do 30. juna naredne kalendarske godine.
Ako se dogodi da zaposleni ne iskoristi prvi deo godišnjeg odmora u toku kalendarske godine, gubi pravo na celokupan godišnji odmor.
Postoje tri izuzetka ovog pravila:
- Ako zaposleni nije iskoristio prvi deo godišnjeg odmora ili ceo u toku kalendarske godine zbog porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta. Kod ovog izuzetka postoji pravilo da se godišnji odmor iskoristi do 30.juna naredne godine.
- Ako zaposleni nije iskoristio prvi deo godišnjeg odmora ili ceo u toku kalendarske godine zbog bolovanja. Smatra se da tada nije bio sposoban da iskoristi pravo na godišnji odmor, i godišnji odmor se prenosi do 30.juna naredne godine Primer: Ako se zaposleni vratio na rad nakon bolovanja 24. juna ima pravo da iskoristi godišnji odmor u kontinuitetu uz uslov da započne godišnji odmor pre 30. juna.
- Ako zaposleni započne godišnji odmor krajem kalendarske godine i ne stigne do kraja godine da iskoristi 10 radnih dana godišnjeg odmora, gubi pravo na drugi deo godišnjeg odmora u narednoj godini, ali mu je omogućeno da iskoristi ceo godišnji odmor u kontinuitetu.
Korišćenje godišnjeg odmora za lica zaposlena na određeno vreme
Zaposleni na određeno vreme imaju ista prava i obaveze kao i zaposlena lica na neodređeno vreme, u praksi to znači da sva lica zaposlena na određeno vreme imaju pravo na srazmeran deo godišnjeg odmora posle mesec dana rada u tekućoj kalendarskoj godini u kojoj je zasnovan radni odnos, ili srazmeran broj dana godišnjeg odmora u kojoj mu prestaje radni odnos.
PROCITAJTE JOŠ: VODIČ KROZ PRAVA ZAPOSLENIH NA GODIŠNJI ODMOR – DRUGI DEO >>
Ako se desi da lice zaposleno na određeno vreme ne iskoristi godišnji odmor u toku trajanja radnog odnosa može da traži naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor.
Korišćenje godišnjeg odmora za lica zaposlena sa nepunim radnim vremenom
Lica koja rade nepuno radno vreme, imaju pravo na pun godišnji odmor, osim ako su zasnovali radni odnos, ili radni odnos prestaje u toku kalendarske godine, tada godišnji odmor iznosi dnanaestinu godišnjeg odmora za svaki mesec dana rada u toj godini. Postoje slučajevi kada zaposleni radi nepuno radno vreme sa dva poslodavca, tada takođe lice ima pravo na pun godišnji odmor uz dogovor oba poslodavca, da ne bi došlo do situacije da zaposleni koristi godišnji kod jednog poslodavca u vreme kada bi trebao da radi kod drugog poslodavca.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora
Poslodavci u dogovoru sa svojim zaposlenima i u zavisnosti od potreba posla određuju raspored korišćenja godišnjeg odmora. Poslodavac je u obavezi da dostavi rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Ako je u pitanju kolektivni godišnji odmor, poslodavac donosi rešenje o kolektivnom godišnjem odmoru u kome je spisak svih zaposlenih i period korišćenja godišnjeg odmora. Rešenje je potrebno istaknuti na oglasnoj tabli najkasnije 15 dana pre početka godišnjeg odmora. Tim postupkom se smatra da je izvršeno uručenje rešenja zaposlenima.
Poslodavac ima mogućnost da izmeni potrebno vreme za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za početak godišnjeg odmora.
Ako imate dodatna pitanja vezana za korišćenje godišnjeg odmora budite slobodni i kontaktirajte naše konsultante koji će Vam pružiti odgovor.
