Vlada Republike Srbije je najavila nove izmene Zakona o porezu na dohodak građana kao i izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Izmene se odnose na promenjene uslove za poslovanje preduzetnika, odnosno nove uslove za angažovanje paušalaca.
Izmene zakona predložene su sa idejom da se smanji siva ekonomija i zloupotreba paušalnog sistema oporezivanja, a i isto vreme otvori mogućnost za nova zapošljavanja. Najavljeno je da će nove reforme za angažovanje preduzetnika paušalaca početi sa primenom januara 2020. godine.
Jedna od zakonskih izmena sadržaće Test samostalnosti preduzetnika, a sa tim u vezi biće povezan i novi paket mera specijalnih poreskih olakšica za nove zaposlene radnike. Ove najavljene izmene stupiće na snagu 01. januara 2020. godine.
Potreba da se uvede Test samostalnosti javila se na osnovu sve intenzivnijeg angažovanja preduzetnika paušalaca, koji su angažovani kao firma umesto da se sa radnikom zasnuje radni odnos. Kompanije, umesto da zaposle radnika i sa njim potpišu ugovor o radu, radije biraju da angažuju firme, tj. preduzetnike koji su paušalno oporezovani.
Cilj Testa samostalnosti preduzetnika paušalaca je da utvrdi da li je preduzetnik angažovan kao “zaposleni radnik” (fizičko lice preduzetnik kod nalogodavca angažovano kao zamena za zaposlenog radnika) ili je zaista unajmljen kao firma i samostalni preduzetnik.
Prelazak na novi sistem povlači samim i veće namete, pa je s tim u vezi Vlada najavila i set poreskih olakšica za nova zapošljavanja.
Ko se smatra nalogodavcem, a ko ne
Smatra se da je nalogodavac bilo koja domaća ili strana firma koja direktno ili indirektno angažuje preduzetnika ili preduzetnika paušalca za obavljanje poslova. Može se reći da je nalogodavac krajnji korisnik usluga, bez obzira da li je to preduzetnik, preduzetnik paušalac ili pravno lice koje angažuje drugog preduzetnika radi obavljanja neke aktivnosti.
Takođe, povezana pravna lica se isto smatraju nalogodavcem, a to su situacije kada je preduzetnik angažovan od strane više povezanih pravnih subjekata.
Nalogodavac može biti domaće pravno lice, ali nisu izuzete ni inostrane kompanije, odnosno strane firme kojima domaći preduzetnici pružaju usluge. Iako strana kompanija nema registrovano predstavništvo u Srbiji takođe se smatra kao nalogodavac.
U Nacrtima izmena Zakona je naglašeno takođe da se zastupnici i posrednici, odnosno direktni isplatioci naknade neće smatrati nalogodavcem (poslodavcem). To znači da domaća ili strana firma koja isplaćuje naknadu preduzetniku kao posrednik (odnosno taj posao obavlja kao posrednik za račun drugog pravnog lica ili kao zastupnik) nije nalogodavac.
Jedino pravno lice koje koristi proizvod ili usluge koje pruža preduzetnik ili preduzetnik paušalac može biti nalogodavac. Taj odnos između njih se potom testira.
Šta je test samostalnosti?
Uvođenje Testa samostalnosti preduzetnika, kao jedna od najvažnijih izmena Zakona o porezu na dohodak građana je izmena koja će se najviše odraziti na IT zajednicu i na delatnosti koje mogu biti paušalno oporezovane. Ova mera se ne odnosi na testiranje preduzetnika koga je poslodavac angažovao, već će se testirati poslovni odnos između nalogodavca i angažovanog paušalno oporezovanog preduzetnika.
To znači da se neće testirati pojedinačno svaki preduzetnik, već će kroz Test samostalnosti proći odnos između preduzetnika i nalogodavca. Utvrdiće se da li je tim angažovanjem ostvaren prihod od samostalne delatnosti ili je to prihod od fizičkog lica.
Ukoliko preduzetnik posluje sa više nalogodavaca ili klijenata proveravaće se odnos sa svakim pojedinačno.
Kriterijumi testa samostalnosti
Kriterijumi Testa samostalnosti će utvrđivati da li je paušalac samostalan, odnosno da li njegovi prihodi i poslovni odnos naviše zavise od aktivnosti koje obavlja za nalogodavca. Odnosno utvrdiće se da li preduzetnik ostvaruje profit od samostalne delatnosti ili je taj profit zarada fizičkog lica.
Definisano je devet kriterijuma po kojima će se vršiti provera kroz Test samostalnosti. Biće testirano sledeće:
- nivo prihoda koji paušalac ostvaruje od jednog klijenta (da li od jednog nalogodavca dolazi 70% prihoda),
- da li paušalac za obavljanje svoje delatnosti koristi materijal za rad, opremu i prostorije klijenta (koje obezbeđuje klijent ili nalogodavac),
- da li radno vreme, odsustvo sa posla i godišnji odmor preduzetnika određuje klijent (da li ove uslove određuje poslodavac),
- koliki je broj radnih dana u toku jedne godine (u toku 12 meseci da ima 130 ili više radnih dana),
- da li uslove rada preduzetnika određuje klijent,
- da li preduzetnik paušalac radi sam ili angažuje dodatne ljude,
- ko preuzima poslovni rizik – paušalac ili kompanija koja angažuje preduzetnika,
- da li preduzetnik ima zabranu rada sa drugim klijentima,
- da li je preduzetnik angažovan nakon javljanja na javni oglas, koji je prethodno nalogodavac postavio.
Ukoliko se Testom samostalnosti ustanovi da je preduzetnik angažovan kao firma, odnosno kao samostalni preduzetnik, na njega će se i dalje primenjivati režim paušalnog oporezivanja. Ukoliko se utvrdi da paušalac ispunjava najmanje 5 ili više od ukupno devet navedenih kriterijuma, smatraće se da je “pao” test samostalnosti (da nije prošao Test) i da ga je klijent angažovao kao zamenu za zaposlenog.
U slučaju kada se ne ispune kriterijumi Testa, već se utvrdi da je preduzetnik ostvario prihod od fizičkog lica, onda mu taj iznos neće biti priznat kao prihod od samostalne delatnosti. Smatraće se da je to prihod fizičkog lica ili prihod zarađen od klijenta. Biće tretiran kao zarada ili plata (kao prihod fizičkog lica koji se oporezuje).
Tada domaći klijent (ili nalogodavac) koji je angažovao preduzetnika ima obavezu da sve obračuna, izuzme određene poreze i doprinose, preda poresku prijavu i isplaćuje fizičkom licu neto zaradu.
Preduzetnici koji rade sa klijentima iz inostranstva
Kao što smo prethodno spomenuli, svrha Testa samostalnosti je da utvrdi status preduzetnika paušalca (da li je samostalan ili je zaposlen). Odnosno, Test će precizno utvrditi da li on zaista ostvaruje prihod od samostalne delatnosti ili je on zaposlen kod klijenta (nalogodavca). Međutim kada su inostrane kompanije u pitanju, još uvek nije preciziran status preduzetnika paušalca koji radi samo sa jednom stranom firmom.
Nalogodavac, odnosno poslodavac koji nema predstavništvo u Srbiji, a angažuje preduzetnika iz Srbije ili koristi njegove usluge, ne može da radi Test samostalnosti. Preduzetnik samo ima obavezu da proceni kriterijume Testa.
Ukoliko se utvrdi da ispunjava najmanje 5 uslova, prihod se i u ovom slučaju tretira kao prihod fizičkog lica. Ovo je komplikovana i nepovoljna situacija za domaće preduzetnike, posebno za paušalce koji imaju za klijenta inostranu kompaniju.
Strane firme (klijenti ili poslodavaci) nemaju obavezu da mu potom obračunaju neto naknadu, već tu obavezu ima sam preduzetnik. Nakon što se Testom utvrdi da nije samostalan mora da izračuna, preda poresku prijavu i uplati doprinose na neto zaradu.
Ko će najviše osetiti nove reforme i izmene zakona
Paušalno oporezovani preduzetnici koji ne rade samo sa jednim klijentom, već imaju više različitih neće osetiti u poslovanju buduće izmene. Osetiće paušalne agencije koje rade samo sa jednim klijentom, odnosno preduzetnici koji ostvaruju najviše prihoda od jednog nalogodavca.
Firme koje su angažovale paušalce umesto da zaposle radnike na puno radno vreme neće više imati ovu mogućnost. One će od početka naredne godine dobiti mogućnost da paušalce (osobe koje koje su dotad angažovali kao firme) zaposle kao svoje radnike. To praktično znači da paušalcima može biti ponuđen radni odnos sa punim radnim vremenom. Ukoliko dođe do zasnivanja istog, na osnovu tog zapošljavanja kompanije za njih mogu ostvariti poreske olakšice.
Novozaposleni radnici će tokom radnog odnosa sada moći da ostvare svoja prava koja im sleduju po osnovu ugovora o radu. To su pravo na godišnji odmor, pravo na bolovanje, pravo na topli obrok, zatim pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak na posao i za odlazak sa posla, ali i mnoga druga prava.
Koje su alternative za preduzetnike paušalce
Jedno od rešenja za preduzetnike koji ne prođu Test samostalnosti, a koji ne žele da zasnuju radni odnos kod poslodavca, već da i dalje budu samostalni jeste da promene pravnu formu firme. Odnosno, alternativa je da otvore Društvo sa ograničenom odgovornošću, da pređu na vođenje knjiga i da vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva. DOO nemaju obavezu da rade Test samostalnosti.
Druga alternativa je rad na crno ili otvaranje agencija u drugim zemljama. U tom slučaju bi se naplata prihoda vršila preko institucija elektronskog novca (PayPall, Payoner…), pritom bi se izbeglo plaćanje poreza u Srbiji.
Alternativa za strance koji nemaju kompaniju u našoj zemlji, a koji rade sa domaćim preduzetnicima paušalcima je da registruju istu u Srbiji i preko osnovane firme angažuju zaposlene u stalni radni odnos. U postupku otvaranja firme Agencija HLB T&M Consulting može pomoći i pružiti potrebnu pomoć u procesu registracije i otvaranja strane kompanije u Srbiji.
Olakšice za zapošljavanje za poslodavce
Podsticaje i povlastice za zapošljavanje poslodavci mogu ostvariti u naredne tri godine. Uslov da se olakšice dobiju jeste da kompanije zaposle nove radnike koji nisu bili u radnom odnosu u 2019. godini i da se tim zapošljavanjem u kompaniji povećava broj zaposlenih. Poslodavci će za lica koja zaposle biti oslobođeni plaćanja jednog dela poreza na zarade, kao i poreza i doprinosa za PIO.
Mogu biti oslobođene ovih nameta naredne tri godine i to:
- tokom 2020. godine poresko oslobođenje iznosi oko 70% poreza,
- tokom 2021. godine poresko oslobođenje je 65 % poreza,
- tokom 2022. godine biće oslobođeni 60% poreza.
Na primenu novih mera imaće pravo sve kompanije koje idu ka napretku i rastu, tako da ovaj paket mera nije ograničen samo na IT industriju. One su usmerene na celu privredu zemlje. Paket mera se odnosi na:
- angažovanje paušalno oporezovanih preduzetnika,
- angažovanje nezaposlenih lica, bez obzira da li su bili prijavljeni na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje kao nezaposleni,
- studente.
Ove mere podsticaja važe za preduzetnike koji nisu bili zaposleni u 2019. godini, ali samo pod uslovom da pređu u radni odnos najdalje do 30. aprila 2020. godine. Za nezaposlena lica se takođe mogu ostvariti, ali u periodu od 01. januara 2019. do 30. aprila 2020. godine.
Kao što smo prethodno spomenuli, uslov za kompanije koje zapošljavaju radnike je da ovom merom povećavaju broj zaposlenih. Ukoliko one zaposle osobe koje su prethodno bile angažovane kao paušalci (oni preduzetnici koji nisu prošli Test samostalnosti) moći će da za njih ostvare poreske olakšice.
Preduzetnici koji pređu u radni odnos imaju pravo i da tokom naredne tri godine promene poslodavca. Olakšice koje se za njih mogu ostvariti ne prestaju, već važe u naredne tri godine bez obzira na promenu poslodavca.
Agencija za knjigovodstvene usluge HLB T&M Consulting stoji vam na raspolaganju za sva dodatna pitanja i konsultacije u vezi najavljenih reformi.
