Ministar finansija i predsednik Privredne komore Srbije predstavili su novi paket ekonomskih mera i program podrške privredi. Paket mera se sastoji od pomoći preduzećima i preduzetnicima u vidu poreskih olakšica, od finansijske pomoći, od mera za očuvanje likvidnosti i od ostalih mera. Finansijska pomoć privredi odnosi se na podršku i pomoć za isplatu zarada za zaposlene, odnosno za plate radnika.
Nove ekonomske mere imaju dva osnovna cilja:
- pomoć privredi kojima je otežano poslovanje, da mogu lakše da prebrode posledice ekonomke krize,
- očuvanje nivoa zaposlenosti (u toku trajanja vanrednog stanja), odnosno da se sačuvaju radna mesta zaposlenih.
Imajući u vidu da je privreda Srbije najviše pogođena, nove ekonomske mere prvenstveno su namenjene preduzećima, odnosno mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru, kao i preduzetnicima.
Paket ekonomskih mera sastoji se iz četiri dela:
- mere poreske politike,
- direktna pomoć privatnom sektoru,
- mere za očuvanje likvidnosti,
- ostale mere.
Ekonomske mere imaju za cilj ublažavanje negativnih efekata na privredu zemlje, koja je nastala kao posledica pandemije novog virusa COVID 19. Ukupna vrednost za ekonomski paket iznosi 5,1 milijarde evra. Očekuje se da će Vlada Republike Srbije usvojiti uredbu i u narednih deset dana doneti pravni okvir za realizaciju, odnosno sprovođenje programa podrške privredi.
1. Prva mera – mere poreske politike
Mere poreske politike čini set sledećih mera:
- odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor tokom trajanja vanrednog stanja,
- odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit,
- oslobađanje od plaćanja PDV-a za davaoce donacija.
1.1. Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa
Mera odlaganje plaćanje poreza i doprinosa za privatni sektor odnosi se konkretno na odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza i mogućnost da se te dospele poreske obaveze kasnije otplate na rate. Dodatno, ova mera uključuje i odlaganje plaćanja poreza na prihod od samostalne delatnosti za preduzetnike, a odnosi se na sve preduzetnike.
PROČITAJTE JOŠ: Usvojena Uredba za pomoć privredi tokom vanrednog stanja (COVID-19)>>
Preduzeća, odnosno pravna lica i preduzetnici imaće mogućnost da odlože plaćanje poreza na zarade i doprinose za vreme vanrednog stanja. Sve nastale poreske obaveze moći će kasnije da plate na rate, a najranije od početka 2021. godine.
Poslodavci koji se opredele da koriste ovu meru odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade mogu da koriste odlaganje plaćanja dospelih poreskih troškova do početka 2021. godine.
Nakon toga preduzeća imaju mogućnost odlaganja plaćanja poreskih troškova, bez kamate, najduže do 24 meseca. Ukoliko koriste ovu meru poslodavci neće imati obavezu plaćanja kamate na zahtev poreskog obveznika.
Navedene poreske mere su iste za sve poslodavce, bez obzira na njihovu ekonomsku snagu (i pod uslovom da se na njih mogu primenjivati).
1.2. Odlaganje plaćanja akontacija za porez na dobit
Druga poreska mera odnosi se na odlaganje plaćanja akontacije za porez na dobit u drugom kvartalu. Poreski obveznici moći će da odlože plaćanje akontacija poreza na dobit za 2020. godinu, koje redovno dospevaju u drugom kvartalu 2020. godine. Uslovi za primenu druge poreske mere su takođe isti za sve poreske obveznike, bez obzira na privrednu moć firme koja koristi poresku olakšicu.
1.3. Oslobađanje od plaćanja PDV za donacije
Treća poreska mera odnosi se na oslobađanje obaveze plaćanja PDV-a, a mogu je koristiti davaoci donacija. Drugim rečima, davaoci donacija (svojih proizvoda) biće oslobođeni od obaveze plaćanja PDV-a.
One firme, tj. privredni subjekti koji doniraju proizvode svim ustanovama koje su uključene u aktivnosti sprečavanja širenja bolesti i lečenja obolelih građana od virusa oslobođeni su obaveze da plate PDV. Proizvode koje donatori doniraju se odnose na one čijim se prometom redovno i bave.
2. Druga mera – direktna pomoć privatnom sektoru
Drugi set mera direktna pomoć privredi odnosi se na direktna davanja pomoći preduzećima za vreme trajanja vanrednog stanja. Pomoć se sastoji od dve mere:
- direktna pomoć preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru – isplata pomoći u visini minimalne zarade,
- direktna pomoć velikim preduzećima u privatnom sektoru – za velika preduzeća pomoć u visini 50% neto minimalne zarade, za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada.
2.1. Isplata pomoći u visini minimalne zarade / dela zarade
Ova mera odnosi se na pomoć u vidu isplate minimalca za sve zaposlene u mikro, malim i srednjim preduzećima, kao i isplatu minimalne zarade za preduzetnike. Kada su u pitanju preduzetnici, direktna pomoć ide i preduzetnicima paušalcima (koji se paušalno oporezuju), kao preduzetnicima koji plaćaju porez na stvarni prihod.
Pomoć koja će se uplaćivati za zaposlene biće isplaćena u visini minimalca i to za tri meseca. Odnosno, to su tri minimalne zarade za svakog zaposlenog za vreme vanrednog stanja, koje će biti uplaćene direktno na račun radnika.
Pomoć u visini 50% neto minimalne zarade, za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada
PROČITAJTE JOŠ: OTKAZI I REGULISANJE RADNOG ODNOSA TOKOM VANREDNOG STANJA – COVID 19 >>
Zaposleni kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada, odnosno zaposleni koji su poslati na prinudni odmor zbog smanjenog obima posla ili zbog potpune obustave rada, dobiće pomoć u visini 50% neto minimalne zarade. Ova mera namenjena je pravnim licima koja su klasifikovana kao velika, tj. ona je opredeljena za zaposlene u velikim preduzećima. Pod prestankom rada podrazumena se privremen prekid rada, ne i prekid radnog odnosa.
Cilj i ove mere je da se rasterete poslodavci, tj. pravna lica, a da deo tereta za naknade zarada tih zaposlenih preuzme država. Pomoć je opredeljena srazmerno broju radnika koje poslodavci zadržavaju u radnom odnosu, a za kojima je privremeno prestala potreba.
2.2. Ko može da ostvari podsticajne mere
Za vreme vanrednog stanja u Republici Srbiji paket ekonomskih mera neće se primenjivati na sve privredne subjekte. Mere ne mogu iskoristiti:
- firme i ona preduzeća koja su tokom trajanja vanrednog stanja smanjila broj zaposlenih radnika za više od 10% (ne računaju se zaposleni koji su imali ugovor na određeno vreme, a kojima je takav ugovor o radu istekao za vreme trajanja vanrednog stanja),
- firme, odnosno preduzeća koja su privremeno prekinula svoje poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja (firme koje su stavile svoju firmu na mirovanje); vanredno stanje je proglašeno dana 15.03.2020. godine.
3. Treća mera – mere za očuvanje likvidnosti
Treća mera predstavljena je sa ciljem da se očuva likvidnost privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize (koja se očekuje i nakon okončanja vanredne situacije, a može nepovoljno uticati na dalji tok privrede Republike Srbije). Predviđene su dve mere:
- program finansijske podrške privredi u uslovima Covid-19 krize Fonda za razvoj Republike Srbije,
- garantna šema za podršku provredi u uslovima Covid-19 krize.
Program finansijske podrške Fonda za razvoj u uslovima Covid-19 krize predstavlja program za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava. Namenjen je za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, poljoprivredna gazdinstava i zadruge, a koji su registrovani u registru preko Fonda za razvoj Republike Srbije.
Garantna šema za podršku privredi u uslovima Covid-19 krize je program za davanje kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava. Namenjen je za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća i poljoprivredna gazdinstva koje preko komercijalnih banaka posluju u našoj zemlji.
4. Četvrti set mera – ostale mere
Poslednji set mera koji je predstavljen u okviru paketa ekonomskih mera odnosi se na uplatu direktne pomoći svim punoletnim građanima Republike Srbije. Direktna pomoć za punoletne građane biće uplaćena u iznosu od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti.
U narednim danima očekujemo više detalja o merama kao i načinu ostvarivanja podsticaja koje će država da daje tokom vanrednog stanja. Odmah po objavljivanju upustava i pravilnika, objavićemo ih na našem sajtu.
