Skrolujte za još

Ekonomske mere usled vanrednog stanja (Covid-19) – Najčešća pitanja

apr 15, 2020

hero
HBL > Vesti > Clanak > Ekonomske mere usled vanrednog stanja (Covid-19) – Najčešća pitanja

Izdvojili smo najčešća pitanja i odgovore u vezi ekonomskih mera koje su namenjene firmama tokom trajanja vanrednog stanja. U nastavku sledi: kako ostvariti poreske pogodnosti kada je u pitanju obračun zarada, ko ima pravo na minimalac i zarade za zaposlene, kako se isplaćuju namenska sredstva i druga pitanja u vezi pogodnosti za vreme trajanja vanrednog stanja.

 

1. Koje sve mere podrške privredi firme mogu da očekuju?

Privredni subjekti u privatnom sektoru mogu očekivati ekonomske mere koje se odnose na:

  • fiskalne pogodnosti – odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, odnosno akontacija poreza i doprinosa,
  • direktna davanja – direktna bespovratna davanja.

Ekonomske pogodnosti i mere podrške privredi propisane su Uredbom o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19. Uredba je usvojena i zvanično i obavljena na sajtu Ministarstva finansija.

 

2. Ko su korisnici mera i koje firme mogu da koriste mere za pomoć privredi?

Korisnici ekonomskih mera mogu biti privredni subjekti u privatnom sektoru, odnosno pravna lica i preduzetnici, koji nisu korisnici javnih sredstava. Tu spadaju:

  • rezidentna pravna lica (mikro, mala, srednja i velika preduzeća).
  • rezidentni preduzetnici (preduzetnici, preduzetnici paušalci, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici druga lica),
  • ogranci stranih kompanija i predstavništva inostranih pravnih lica.
PROČITAJTE JOŠ: Usvojena Uredba za pomoć privredi tokom vanrednog stanja (COVID-19)>>

Privredni subjekti (firme) imaju pravo da koriste mere i pogodnosti u ovim slučajevima:

  • ukoliko su osnovani i registrovani kod nadležnog organa ili organizacije pre 15.03.2020. godine (pre proglašenja vanrednog stanja), odnosno ako su u tom periodu postali obveznici PDV,
  • ako nije bilo smanjenja broja zaposlenih lica za više od 10%, u periodu od 15.03.2020. do 10.04.2020. godine (ne računaju se zaposleni koji su imali ugovor o radu na određeno vreme, a kojima je on istekao u navedenom roku – od 05.03.-10.04.2020.)

 

3. Koji privredni subjekti ne mogu da koriste pogodnosti i mere?

Privredni subjekti koji nemaju pravo da koriste mere države definisane Uredbom o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru su velika pravna lica. To su:

  • banke,
  • društva za osiguranje i društva za reosiguranje,
  • društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima,
  • davaoci finansijskog lizinga,
  • platne institucije i institucije elektronskog novca,
  • privredni subjekti korisnici javnih sredstava, koji su utvrđeni Spiskom korisnika javnih sredstava.

 

4. Da li mere mogu koristiti obveznici koji imaju različitu poslovnu godinu od kalendarske?

Privredni subjekti i obveznici koji imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske za poreski period koji počinje ili se završava u 2020. godini, mogu da koriste pogodnosti i mere definisane Uredbom.

 

5. Da li preduzetnici koji su registrovali prekid obavljanja delatnosti mogu da koriste mere?

Preduzetnici koji su kod nadležnh organa registrovali prekid obavljanja delatnosti ili stavili svoju firmu u stanje mirovanja mogu da koriste mere iz Uredbe. Ali, mogu ih koristiti ako su registrovali prekid obavljanja delatnosti najranije 15.03.2020. godine i ukoliko ispunjavaju ostale uslove definisane Uredbom.

 

6. Da li paušalci mogu koristiti mere?

Paušalci (paušalno oporezovani preduzetnici) mogu da koriste mere koje se odnose na fiskalne pogodnosti i direktna davanja, ako ispunjavaju uslove navedene u Uredbi. Mogućnost korišćenja mera se odnosi i na advokate paušalce, na zanatlije koji su paušalci, kao i na ostale paušalce koji se u poreskom smislu smatraju preduzetnicima.

 

7. Da li paušalac koji je u radnom odnosu ima pravo na isplatu minimalca?

Paušalac preduzetnik koji je ujedno jedini zaposleni ima prava na isplatu minimalca od države, ukoliko ispunjava uslove propisane Uredbom.

 

8. Da li mere mogu koristiti državna preduzeća koja se ne finansiraju iz budžeta?

Preduzeća koja su u državnom vlasništvu (kojima je osnivač Republika Srbija), a koja se ne finansiraju iz budžeta, ne mogu da koriste mere i pogodnosti ukoliko su na Spisku korisnika javnih sredstava, a koji je u skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih sredstava.

 

9. Da li korisnici mera mogu biti udruženja, fondacije i sportske organizacije?

Korisnici mera i pravo na korišćenje pogodnosti propisane Uredbom mogu da ostvare i udruženja građana, fondacije i sportske organizacije (privredni subjekti kao neprofitne organizacije), samo ako nisu na Spisku korisnika javnih sredstava.

 

10. Da li lica prijavljena po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima imaju pravo na naknadu?

Poslodavac ne može da ostvari pravo na direktna davanja (minimalac, odnosno iznos koji se uplaćuje za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima) za one radnike koji su angažovani po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Direktna davanja predstavljaju bespovratna novčana sredstva koja država uplaćuje firmama za zaposlene, a koja se mogu koristiti isključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima, kao i za isplate preduzetnicima.

 

11. Kako se klasifikuju pravna lica osnovana nakon 01.01.2019. a koja nemaju predat prvi završni račun?

Firme koje su osnovane nakon 01.01.2019. smatraju se malim privrednim subjektima (mala preduzeća). Rezidentna pravna lica (mikro, mala, srednja i velika preduzeća) mogu ostvariti prava na korišćenje mera i pogodnosti.

 

12. Na koji žiro račun će se isplaćivati minimalne zarade zaposlenima?

Minimalne zarade za zaposlene biće isplaćene u vidu direktnih davanja na poseban namenski račun poslodavca. Neće se isplaćivati direktno na račun zaposlenih, već na namenski račun firme. Nakon isplate novčanih sredstava na namenski račun, poslodavac je u obavezi da ista iskoristi za isplatu zarada i naknada zarada svoijm zaposlenima.

 

13. Kada će se isplaćivati pomoć i u kom iznosu?

Privrednim subjektima u privatnom sektoru, odnosno preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima biće isplaćene mesečne isplate. Iznosi za mesečne isplate su sledeći:

  • u maju 2020. – iznos koji se dobija je proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom (za čije je zarade i naknade zarada podnet Obrazac PPP-PD za obračunski period mart 2020. godine) i iznosa neto minimalne zarade za 03/2020.;
  • u junu 2020. – iznos koji se dobija je proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom (za čije je zarade i naknade zarada podnet Obrazac PPP-PD za obračunski period april 2020. godine) i iznosa neto minimalne zarade za 03/2020.;
  • u julu 2020. – iznos koji se dobija je proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom (za čije je zarade i naknade zarada podnet Obrazac PPP-PD za obračunski period maj 2020. godine) i iznosa osnovne minimalne neto zarade za 03/2020.

Broj zaposlenih za koje se isplaćuje zarada uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom. U tom slučaju se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom uvećava ukupan broj zaposlenih srazmerno ugovorenom procentu angažovanja, u odnosu na puno radno vreme (koliki je utvrđuje se na osnovu podataka iz Obrasca PPP-PD za odgovarajući obračunski period).

Ukoliko vam je potrebna pomoć oko knjigovodstvenih usluga za obračun zarada, poreza i doprinosa, kontaktirajte poreske savetnike naše agencije za knjigovodstvo.

PROČITAJTE JOŠ: Ekonomske mere usled vanrednog stanja (Covid-19) – Najčešća pitanja i odgovori >>

Na direktna davanja imaju prava i velika pravna lica (na bespovratna sredstva za zarade i naknade zarada). Na njih se primenjuju ista pravila, ali se za zaposlene ne isplaćuje minimalac već drugi iznos. Velika pravna lica mogu ostvariti pravo na naknadu u visini od 50% osnovne minimalne neto zarade po zaposlenom, koji je najranije 15.03.2020. godine dobio rešenje o prekidu rada iz člana 116 i 117. Zakona o radu (Odluka o prekidu rada ili smanjenom obimu rada, prekid zbog odluke nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca).

 

14. Da li se direktne mere primenjuju na zaposlene na određeno vreme?

Firme mogu da ostvare pravo na direktna davanja i za zaposlene koji su prijavljeni na određeno vreme, kao i za zaposlene koji imaju ugovor za stalno (zaposleni na neodređeno vreme).

Uredba ne obavezuje poslodavca da sa zaposlenim raskine ugovor o radu. Međutim, predviđa da poslodavac može izgubiti pravo na direktna davanja i fiskalne pogodnosti ukoliko smanji broj zaposlenih za više od 10% pre isteka roka od 3 meseca od poslednje isplate direktnih davanja.

Ne računaju se zaposleni sa kojima je poslodavac zaključio ugovor o radu na određeno vreme pre 15.03.2020. godine za period koji ističe pre 3 meseca, od poslednje isplate direktnih davanja.

 

15. Da li se uplaćena bespovratna sredstva moraju proslediti zaposlenima?

Poslodavac je dužan da bespovratna sredstva isplaćena na namenski račun po osnovu direktnih davanja prosledi svojim zaposlenima. Namenska sredstva ne sme da iskoristi po drugom osnovu, već isključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima.

 

16. Kako se prijavljuje za korišćenje mera odlaganja plaćanja poreskih obaveza?

Poslodavci mogu da se prijave za korišćenje mera podnošenjem Obrasca PPP-PD (pojedinačna poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima za prihode iz radnog odnosa). U polju “datum plaćanja” treba da se upiše datum plaćanja 04.01.2021. godine. Firme koji nemaju zaposlene i koje ne podnose obrasce koriste mere u skladu sa odredbama Uredbe, bez posebnog prijavljivanja.

 

17. Do kada je rok za prijavljivanje radi korišćenja mera?

Firme mogu da koriste fiskalne pogodnosti u vidu odlaganja poreza i direktna davanja u vidu bespovratnih sredstava, ukoliko u propisanom roku podnesu prijavu. Koriste se:

  • za sva tri meseca ukoliko se dostavi odgovarajuća prijava PPP-PD do kraja aprila 2020. godine,
  • za dva meseca ukoliko se prvi put dostavi odgovarajuća prijava PPP-PD do kraja maja 2020. godine,
  • za jedan mesec ukoliko se prvi put dostavi odgovarajuća prijava PPP-PD do kraja juna 2020. godine.
PROČITAJTE JOŠ: OTKAZI I REGULISANJE RADNOG ODNOSA TOKOM VANREDNOG STANJA – COVID 19 >>

U polju datum plaćanja poreske prijave PPP-PD treba da se unese datum 04.01.2021. godine.

 

18. Da li će zaposleni imati zdravstvenu zaštitu za vreme vanrednog stanja?

Zaposleni za čije zarade se neće obračunavati porezi i doprinosi za vreme vanrednog stanja imaju pravo na zdravstvenu zaštitu. Odnosno, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje čije se plaćanje odlaže smatraće se plaćenim. Prava koja se ostvaruju su:

  • po osnovu zdravstvenog osiguranja,
  • po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja,
  • po osnovu ostvarivanja prava zbog nezaposlenosti,
  • po osnovu zakona kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom.

 

19. Rok za podnošenje poreske prijave za porez na imovinu – da li je odložen?

Za privredne subjekte, odnosno poreske obveznike koji imaju obaveze oko poreza na imovinu rok za podnošenje poreske prijave nije odložen. U Uredbi o ekonomskim merama nije obuhvaćeno odlaganje izmirenja obaveza po osnovu poreza na imovinu.

 

20. Da li se na iznos bespovratnih sredstava za zaposlene obračunavaju porez i doprinosi?

Na iznos bespovratnih sredstava koja će biti prosleđena zaposlenima se obračunava porez na zarade i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Za poreze i doprinose važe ista pravila, bez obzira da li su za isplatu zarade korišćena bespovratna namenska sredstva ili su korišćena druga sredstva.

 

21. Da li se primljena bespovratna sredstva evidentiraju u poslovnim knjigama?

Primljena bespovratna sredstva se evidentiraju u poslovnim knjigama kao prihod i na njih se primenjuju opšta pravila računovodstva. Kada se ona iskoriste za isplatu zarada zaposlenima pojavljuje se i evidentira rashod u istom iznosu.

 

22. Da li je dozvoljeno isplatiti dividende, ukoliko je firma korisnik mera?

Pravno lice koje se opredeli za korišćenje mera iz Uredbe, a koje se odnose na fiskalne pogodnosti i direktna davanja, ne mogu da isplaćuju dividende do kraja 2020. godine. Ukoliko postupe suprotno Uredbi mogu izgubiti pravo na direktna davanja i fiskalne pogodnosti. Naglasićemo da se zabrana isplata dividendi ne odnosi na isplaćivanje dividende u akcijama, kao ni u udelima isplatioca dividende.

 

23. Da li se sme isplatiti dividenda ukoliko se koristi pravo na oslobođenje od plaćanja PDV-a na donaciju?

Privredni subjekti koji koriste pravo na oslobođenje od plaćanja poreza na dodatu vrednost na izvršenu donaciju (ka licima propisana Uredbom) imaju prava da isplaćuju dividendu. Ograničenje ili zabrana za isplatu dividendi se odnosi na pravna lica koja se opredele da koriste druge mere – fiskalne pogodnosti i direktna davanja.

Za sva dodatna poreska pitanja, detaljna objašnjenja ili obračun poreza i plata, naš tim agencije za knjigovodstvene uslugeHLB T&M Consulting stoji vam na raspolaganju. Možete nas kontaktirati slanjem upita, a odgovor očekujte u najkraćem roku.

Kontakt