Smenski rad u Srbiji kao oblik organizacije rada kod poslodavca je prisutan u mnogim kompanijama. U odnosu na druge vidove angažovanja ima određene specifičnosti.
Jedna od osnovnih karakteristika je da radnici po smenama na istim poslovima rade prema unapred isplaniranom rasporedu. Iz tog razloga, kako bi se obezbedila produktivnost i efikasnost poslovanja potrebno je da se poštuju zakonske odredbe i uskladi raspored svih zaposlenih.
Firma može da organizuje rad u smenama kada se prethodno ispune uslovi za ovakav oblik rada, kao i ukoliko postoji potreba. Takođe, takav oblik organizacije poslovanja i radnog angažovanja zaposlenih mora biti definisan opštim aktom poslodavca, kao i ugovorom o radu.
U nastavku slede detaljne informacije o smenskom radu u Srbiji – koje obaveze ima poslodavac, kao i nekoliko dodatnih saveta za bolju organizaciju rada u smenama.
Šta je smenski rad u Srbiji? Osnovne informacije
Smenski rad u Srbiji predstavlja način organizacije radnog vremena tako da zaposleni rade prema unapred utvrđenom vremenskom rasporedu, odnosno u smenama. U toku radnog dana, rad zaposlenih se može odvijati u različitim smenama – dnevnim i noćnim smenama.
Smene se mogu uvesti i radnim danima i vikendima, a postoji i rad tokom praznika. Dnevne smene čine:
- prva smena,
- druga smena.
Noćna smena je treća smena. Noćni rad predstavlja rad noću, a radno vreme se obavlja u periodu od 22:00 časa do 6:00 časova narednog dana.
Smenski rad može, ali i ne mora da podrazumeva noćni rad. Proces rada može biti organizovan tako da se radi u dve dnevne smene, ili da se radi jedna dnevna i jedna noćna smena.
U praksi, rad u smenama podrazumeva takvu organizaciju da se zaposleni koji rade na istim poslovima ili pozicijama smenjuju prema utvrđenom i isplaniranom rasporedu. Pored toga, smene mogu biti kontinuirane ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelje.
Kada se najčešće zahteva rad u smenama?
Radnici rade po smenama najčešće u takvim firmama gde se zahteva konstantan i operativan rad, bez prekida. Npr. proizvodnja, transport, zdravstvo kada se radi u sve tri smene, maloprodaje kada su u pitanju prva i druga dnevna smena i slično.
Pravo na odmor tokom smenskog rada i pauze
Tokom smenskog rada obavezne su pauze, kao i odmor za radnike između smena. Svi zaposleni imaju pravo na neprekidni odmor između dve smene u kojoj rade. Odmor mora trajati najmanje 12 sati između dve smene.
Kada su u pitanju pauze između smena, zaposleni imaju pravo da tokom rada po smenama naprave dnevnu pauzu. Ona mora trajati minimum 30 minuta ako rad u smeni traje duže od 6 sati.
Obaveza poslodavca tokom smenskog rada u Srbiji
Firme u Srbiji u kojima je organizovan smenski rad imaju sledeće obaveze:
- organizacija smenskog rada;
- obezbeđivanje pauze tokom smena i neprekidnog odmora između smena;
- kompenzacija za rad vikendom, kao i za rad praznicima;
- stvaranje bezbednih uslova za rad;
- poštovanje zakonskih propisa;
- zakonska izmena smena, ukoliko je radna nedelja noćna smena;
- obaveza da se zaposlenom uveća zarada za smenski i noćni rad za 26%.
1. Organizacija smenskog rada
Poslodavac je u obavezi da efikasno upravlja smenama – da tačno i precizno isplanira i organizuje smene zaposlenih. Takođe, potrebno je i da sve radnike blagovremeno obavesti ukoliko dođe do nekih promena. Na taj način mogu se izbeći neprijatnosti ili nesporazumi, ujedno neće doći do pada produktivnosti u toku rada.
U cilju efikasnijeg planiranja smenskog rada preporuka je:
- planirati smene zaposlenih unapred;
- pravilno raspoređivati smene, kako bi smenski rad bio fer i transparentan;
- obezbediti i osigurati transparentnu i pravovremenu komunikaciju o rasporedu smena;
- fleksibilnost – obezbediti fleksibilne i prilagodljive smene (promene smena);
- ograničiti prekovremen rad, kako se ne bi zaposleni preopteretili;
- optimizovati planiranje smena softverskim rešenjima za planiranje smena i vođenjem evidencija.
2. Slobodni dani, odmor i pauza
Spomenuli smo da u toku smena mora postojati pauza. Takođe, i odmor između smena je obavezan, jer zaposleni imaju pravo da dobiju slobodan dan. Odmor je potreban kako bi se odmorili i bili produktivni.
3. Rad tokom praznika i rad vikendom
Jedna od radnih obaveza poslodavca je da za rad tokom državnih praznika, kao i da za rad vikendom zaposlenima uveća zaradu. Ovo pravo pripada svakom zaposlenom. Za rad državnim praznicima i vikendom, ukoliko tada radi, on ima pravo na kompenzaciju:
- ima pravo na dodatnu nadoknadu – da primi veću dnevnicu jer je veća satnica (taj dan se uvećava cena za 110% u odnosu na osnovnu satnicu);
- ima pravo da dobije jedan ili više slobodnih dana, kao naknadu za rad tokom tih dana.
4. Zdravlje i bezbednost na radu
Firma je u obavezi da zaposlenima koji rade u noćnim smenama ili na poslovima sa povećanim rizikom obezbedi redovne lekarske preglede kod nadležnog zdravstvenog organa, kako bi se pratilo zdravstveno stanje radnika. Zatim, odnosi se i na mere bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću. To su bezbedni uslovi rada, kao i bezbedno radno okruženje.
5. Poštovanje zakonskih propisa
Firma je u obavezi da poštuje sve zakonske odredbe Zakona o radu u vezi sa dužinom trajanja smena, o pauzama, odmoru između smena, kao i o ograničenjima u vezi sa noćnim radom. Takođe, u obavezi je da informiše zaposlene o smenama, rasporedu, ali i o njihovim pravima.
6. Zakonska izmena smena
Poslodavac ima obavezu da zaposlenom koji radi po smenama omogući izmenu smena, tako da ne radi duže od jedne radne nedelje noćnu smenu. Rad noću duže od jedne radne nedelje jeste moguće samo uz pismenu saglasnost zaposlenog. Odnosi se na radnike koji rade noćnu smenu cele nedelje.
7. Veća naknada za smenski i noćni rad za 26%
Firma je u obavezi da zaposlenom uveća naknadu za smenski i noćni rad u iznosu od najmanje 26%, u slučaju da takav rad nije obračunat i vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade. Ova obaveza mora biti definisana opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radnom angažovanju.
Ono što se u praksi često dešava jeste da se istovremeno mogu steći uslovi za uvećanje zarade po dva ili više osnova. U tom slučaju, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenta po svakom od osnova uvećanja (za sate noćnog rada koji je deo rada u smenama obračunava se najmanje 52% od osnovice, ukoliko takav rad nije vrednovan prilikom utvrđivanja osnovne zarade).
Sa druge strane, ukoliko je opštim aktom ili ugovorom o radu predviđen rad u smenama i noću, ujedno je isti vrednovan prilikom određivanja koeficijenta osnovne zarade, osnov za uvećanje zarade po kumulativnom iznosu u procentima ne postoji (ne primenjuju se odredbe Zakona o radu).
Primena ovih praktičnih smernica može značajno doprineti efikasnijem poslovanju i boljoj organizaciji rada poslodavaca koji organizuju smenski rad u Srbiji. Istovremeno, takav pristup obezbeđuje zadovoljstvo i veću produktivnost zaposlenih, što sve skupa doprinosi dugoročnoj stabilnosti kompanije. Angažovanje eksternog poslovnog saradnika i knjigovodstvene agencije za obračuna zarada HLB TM DOO Beograd dodatno može da olakša administrativnu proceduru i da obezbedi tačnost i usklađenost sa zakonskom regulativom. Kontaktirajte nas.
