Tokom radnog odnosa zaposleni ostvaruju određena prava, ali imaju i određene obaveze. Poslodavac takođe ima obaveze prema radnicima koji stupe u rad. U nastavku sledi više o ovoj temi – koja su prava i obaveze zaposlenih, odnosno koje su obaveze poslodavca.
Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa definisani su odgovarajućim propisima. Tj. radni odnos između zaposlenog i poslodavca uređen je Zakonom o radu. Pored toga, primenjuju se odredbe definisane posebnim zakonima, a njihov međusobni pravni odnos se definiše i kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu, kao i ugovorom o radu.
U ostatku teksta slede detaljnije informacije o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih po osnovu rada.
Sve vreme tokom trajanja radnog odnosa zaposlenom sleduju određena zakonom zagarantovana prava. Isto tako, on je u obavezi da ispunjava svoje radne obaveze, odnosno obaveze i odgovornosti predviđene Zakonom o radu. Sa druge strane, poslodavac isto ima određene obaveze kako bi se prava radnika mogla ostvariti.
I zaposleni i poslodavac su dužni da poštuju zakonske odredbe (da ih se pridržavaju). Pored toga, treba naglasiti i da se prilikom zasnivanja radnog odnosa sva prava zaposlenih tokom radnog angažovanja unapred definišu, najčešće ugovorom o radu, pravilnikom firme ili drugim opštim aktom. Pored prava, definišu se sve obaveze i odgovornosti koje zaposleni ima, ali isto tako i sve obaveze firme prema zaposlenima.
U nastavku ćemo prvo nabrojati prava radnika, a zatim dati pojašnjenja:
Obaveze i odgovornost poslodavca se odnose na stvaranje uslova da zaposlenima budu ostvarena njihova zagarantovana prava.
Poslodavac je dužan sledeće:
Zaposleni u firmi ima sledeće obaveze:
Prvo i najvažnije pravo je zarada. Zaposleni za svoj rad kod poslodavca ima pravo na isplatu određene zarade. Ona se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i slično), kao i drugih primanja po osnovu radnog odnosa.
Ima pravo najmanje na minimalnu zaradu (ne manje od toga). Plata se isplaćuje u bruto iznosu – neto zarada + porez i socijalni doprinosi.
Poslodavac ima obavezu da zaradu isplaćuje najčešće jednom mesečno (ovo zavisi od poslodavca, jer se u praksi dešava da se isplaćuje dva puta mesečno). Rok za isplatu je najkasnije do kraja tekućeg meseca, za zaradu iz prethodnog meseca. Prilikom obračuna, radnicima se za svaki mesec obavezo dostavlja obračun zarade.
Zaposleni mogu da ostvare i druga prava u vezi sa zaradom, ukoliko je to predviđeno opštim aktom ili ugovorom o radu:
Zaposleni ima pravo na bezbednost na radu, bez opasnosti po život i zdravlje. Poslodavac je dužan da mu to omogući i u obavezi je da na svim aktivnostima i procesima rada obezbedi i sprovede preventivne mere kako ne bi došlo do ugrožavanja bezbednosti, života ili zdravlja na radu.
U slučaju da radnik ima povredu ili pretrpi štetu na radu, odnosno povredu ili štetu u vezi sa radom, firma ima obavezu da mu nastalu štetu nadoknadi.
Zaposleni ima pravo na obaveznu zdravstvenu zaštitu sve vreme tokom trajanja radnog odnosa. To pravo ostvaruje kroz uplaćene doprinose za obavezno socijalno osiguranje, koji se uplaćuju iz zarade i na zaradu. Poslodavac ima obavezu da izmiruje doprinose.
Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata:
Ova prava se takođe ostvaruju po osnovu socijalnog osiguranja, u slučajevima kada poslodavac redovno izmiruje doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Zatim, ukoliko je zaposleni zbog bolesti privremeno sprečen za rad i odsutan sa posla, ima pravo na naknadu zarade za prvih 30 dana. U tom slučaju, firma je u obavezi da mu isplaćuje naknadu zarade.
Ukoliko je privremeno sprečen za rad zbog povrede, ima pravo na naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja. Takođe, ostvaruje pravo na naknadu zarade za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad zbog povrede.
Zaposleni na radu ima pravo na zaštitu lično integriteta i dostojanstvo ličnosti. To se odnosi na zabranu diskriminacije u bilo kom svojstvu (neposredna i posredna), zabranu uznemiravavanja i neželjeno ponašanje, kao na zabranu seksualnog uznemiravanja.
Ovo pravo znači sledeće – kada stupi privremena nezaposlenost lice koje je bilo u radnom odnosu postaje nezaposleno usled prestanka radnog odnosa. Radni odnos prestaje ako istekne period važenja ugovora na određeno vreme, usled proglašenja zaposlenog tehnološkim viškom i drugih razloga u skladu sa zakonom. U navedenim slučajevima, ostvaruje se pravo na novčanu nadoknadu po osnovu uplaćenih doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Posebna prava pojedinih kategorija zaposlenih lica se odnose na mlade, zatim na roditelje (staratelje, usvojitelje, hranitelje), na osobe sa invaliditetom, majke (porodiljsko odsustvo). Sledi detaljnje:
Za sva dodatna pitanja i pojašnjenja slobodno nas kontaktirajte. Agencija za računovodstvo HLB TM DOO Beograd pruža usluge obračuna zarade, a možemo Vam pomoći i pružanjem dodatneih saveta ili informacija.