Prekovremeni Rad u Srbiji – Sva Prava i Obaveze

Zaposleni koji radi duže od propisanog radnog vremena smatra se da obavlja prekovremeni rad. Prekovremeni rad u Srbiji podrazumeva rad koji prelazi puno radno vreme.

Najjednostavnije objašnjenje prekovremenog rada jeste da se odnosi na dodatno vreme za koje je potrebno da se u kratkom roku završi posao koji nije bilo prethodno planiran, ukoliko se radi o nepredviđenim ili hitnim zadacima. Prekovremeni rad treba tretirati kao izuzetak. Zato su zakonskom regulativom jasno precizirane okolnosti kada je zaposleni dužan da radi prekovremeno.

U nastavku sledi detaljnije objašnjenje ove teme.

Prekovremeni rad u Srbiji zakon

Prekovremeni rad jeste svaki rad koji je duži od punog radnog vremena, a koji traje između 36 i 40 radnih časova nedeljno.

Sva zakonska pitanja za prekovremen rad regulisana su Zakonom o radu, opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. Na ovaj način može se osigurati poštovanje svih prava zaposlenih, kao i obaveza poslodavca.

Da bi uslovi prekovremenog rada bili jasni, potrebno je razumeti pojam radnog vremena i zakonsku regulativu. U nastavku sledi detaljnije objašnjenje o tome šta svaki zaposleni treba da zna i koje su obaveze poslodavca.

Radno vreme zaposlenog

Radno vreme predstavlja vremenski period u toku dana u kojem je radnik u obavezi da dolazi na posao i izvršava zadatke prema nalozima poslodavca. To podrazumeva prisustvo zaposlenog na mestu gde se ti poslovi obavljaju, bilo da su u pitanju dnevne smene ili smenski rad.

Vreme kada je zaposleni pripravan da se odazove pozivu poslodavca ukoliko se javi potreba ne spada u radno vreme (pod uslovom da se ne nalazi na radnom mestu). Sa druge strane, vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca spada u radno vreme.

U skladu sa zakonom radno vreme zaposlenog može biti:

1. Puno radno vreme – 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.
2. Nepuno radno vreme – radno vreme koje je kraće od punog radnog vremena.
3. Skraćeno radno vreme – radno vreme za radnike koji rade na rizičnim, izuzetno teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo po njihovo zdravlje. Može biti najviše 10 časova nedeljno.

U svim navedenim slučajevima radnog vremena, zaposleni ostvaruje sva prava iz radnog odnosa. Radno vreme, vreme pripravnosti, kao i visina naknade definišu se zakonom, opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radnom angažovanju.

Kada se obavlja prekovremeni rad u Srbiji

Zaposleni je u obavezi da radi duže od punog radnog vremena na zahtev poslodavca. Dakle, radi se o situacijama kada poslodavac od zaposlenog ima pravo da zahteva prekovremeni rad:

• u slučaju više sile,
• zbog iznenadnog povećanja obima posla i
• drugi slučajevi kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.

Ukoliko neka od ovih okolnosti ne postoji, zaposleni može da odbije da radi prekovremeno. U tom slučaju, odbijanje ne bi predstavljalo nepoštovanje radne discipline, što je ujedno i jedan od osnova za otkaz ugovora o radu.

Primeri kada se prekovremeni rad najčešće obavlja:

• kada postoji potreba da se hitno završi neplanirani posao koji nije mogao biti završen ili predviđen u toku redovnog radnog vremena;
• ukoliko u toku radnog vremena dođe do povećanog obima posla, neočekivanih kašnjenja, kvarova ili drugih vanrednih okolnosti;
• ukoliko se zahteva neprekidnost ili završetak u tačno određenim vremenskim rokovima.

Dužina trajanja prekovremenog rada i maksimum

Prekovremeni rad ne može da traje duže od 8 časova nedeljno. Dakle, prekovremeni rad maksimum traje osam sati nedeljno. Radna nedelja traje 40 sati, a to znači da zajedno sa prekovremenim radom ona ne može trajati duže od 48 časova.

Zatim, radni dan zaposlenog ne sme da traje duže od 12 časova. To pored redovnog radnog vremena uključuje i prekovremeni rad, kada je radno vreme 8 sati.

To znači da pored radnog vremena koje najčešće traje 8 sati zaposleni može da radi prekovremeno, ali najviše 4 sata. Pritom, nedeljno ne sme da radi prekovremeno duže od ukupno osam sati.

U slučaju kada zaposleni radi smenski i kada radno vreme organizovano tako da dnevno radi najduže 12 sati (uz dnevne pauze), sa prekovremenim radom može da radi najviše 48 časova. U ovo radno vreme je uključen i prekovremeni rad.

Evidencija o prekovremenom radu

U skladu sa Zakonom o evidencijama u oblasti rada, firma je u obavezi da vodi evidencije o zaposlenim licima, kao i o zaradama zaposlenih lica. U tim evidencijama se unose i podaci o radnom vremenu i njegovom korišćenju, što uključuje i stopu uvećanja i prekovremeni rad.

Sa druge strane, i Zakon o radu definiše obavezu poslodavca da vodi evidencije zaposlenih. Za rad prekovremeno, dužan je da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.

Obaveštavanje zaposlenog o prekovremenom radu

U situacijama kada se uvodi prekovremeni rad usled okolnosti kao što su viša sila, iznenadno povećanje obima posla ili druge okolnosti zbog kojih je potrebno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, poslodavac mora doneti internu odluku ili zahtev o uvođenju prekovremenog rada. Bez tog dokumenta nema osnova da se prekovremeni rad tretira kao takav. Ujedno, ne bi bio ni osnov za isplatu uvećane zarade zaposlenima koji su radili prekovremeno.

U ovakvim nepredviđenim okolnostima, firma je u obavezi da radnike obavesti o rasporedu i promenama za uvođenje prekovremenog rada. Rok za obaveštavanje zaposlenih ne može biti kraći od 48 časova.

Kada ne može da se obavlja prekovremeni rad?

Prekovremeni rad ne može da se obavlja u sledećim situacijama:

• za poslove sa skraćenim radnim vremenom – zaposleni koji ima skraćeno radno vreme zbog rizičnih poslova koje obavlja ne može da radi prekovremeno (za teške, naporne i za zdravlje štetne poslove);
• ukoliko postoji nalaz nadležnog zdravstvenog organa da prekovremeni rad može da pogorša zdravstveno stanje zaposlenog;
• za zaposlenog koji je mlađi od 18 godina;
• zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa koji potvrđuje da bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta.

Izuzeci za zaposlene:

• Za oba zaposlena roditelja deteta do tri godine života samo jedan roditelj može da radi prekovremeno, uz svoju pisanu saglasnost.
• Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno, samo uz svoju pisanu saglasnost.

Obračun naknada za prekovremeni rad

Prekovremeni rad se dodatno plaća. Odnosno, zaposleni koji su radili prekovremeno imaju pravo na uvećanu zaradu. Uvećanje mora biti najmanje 26% od osnovice za obračun uvećane zarade.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu je pravo svakog zaposlenog. Ona se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i slično) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa.

Zatim, zarada za obavljeni rad se sastoji od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade. Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Poslodavac ima obavezu da plati prekovremeni rad u uvećanom iznosu minimum 26% samo iz jednog dela zarade, odnosno iz osnovne zarade.

Kada je u pitanju minimalna zarada, osnovica za obračun uvećane zarade je minimalna zarada zaposlenog.

Preraspodela radnog vremena i prekovremeni rad

Preraspodelu radnog vremena i rad prekovremeno ne treba da se mešaju.

U firmi može biti izvršena preraspodela radnog vremena u sledećim slučajecima:

• kada to zahteva priroda delatnosti,
• kada zahteva organizacija rada,
• kada je potrebno bolje korišćenje sredstava rada,
• kada je potrebno racionalnije korišćenje radnog vremena,
• kada je neophodno završiti određen posao u utvrđenim rokovima.

Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od 6 meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. Preraspodela radnog vremena se ne vezuje za kalendarsku godinu. Može da traje i duže od 6 meseci, a najduže 9 meseci.

U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.

Zaposlenom koji je saglasan da u preraspodeli radnog vremena radi duže od prosečnog radnog vremena, ti časovi časovi rada se obračunavaju i isplaćuju kao prekovremeni rad.

Godišnji odmor i prekovremeni rad

Zaposleni ima pravo na korišćenje punog godišnjeg odmora, srazmerno broju dana posle mesec dana neprekidnog rada, počevši od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Tokom godišnjeg odmora ima pravo i na regres, odnosno naknadu. O godišnjem odmoru smo detaljno pisali.

Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor. To pravo ne može ni da mu se uskrati, niti zameni novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa. Stoga, poslodavac ne bi trebalo zaposlenog da poziva da radi prekovremeno dok je na odmoru. Sa druge strane, ni zaposleni nema obavezu da se odaziva.

Obaveze poslodavca za prekovremeni rad

Pored obaveza poslodavca koje proizilaze iz radnog odnosa, a koje ima firma prema zaposlenima, spomenućemo i konkretne obaveze poslodavca u vezi sa prekovremenim radom.

• Firma je u obavezi da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.
• U obavezi je da prilikom kreiranja rasporeda zaposlenih vodi računa o dužini trajanja prekovremenog rada zaposlenih.
• Poslodavac je u obavezi da pravilno obračuna i isplati zaposlenom rad prekovremeno, najmanje 26% od osnovice za obračun osnovne zarade.
• Firma je u obavezi da plati novčanu kaznu ukoliko ne vodi evidenciju o prekovremenom radu (za pravno lice kazna je od 150.000 do 300.000 dinara, za preduzetnika kazna je od 50.000 do 150.000 dinara).
• Ukoliko firma napravi prekršaj da zaposleni radi prekovremeno duže nego što zakon predviđa maksimalnu dužinu trajanja prekovremenog rada, u obavezi je da plati novčanu kaznu između 600.000 do 1.500.000 dinara.

Knjigovodstvena agencija HLB TM DOO iz Beograda pruža širok spektar kadrovskih i administrativnim poslova oko vođenja evidencija zaposlenih, uključujući i obračun zarada. Kontaktirajte nas za dodatne informacije i uslove o saradnji.