Da li pravno lice/preduzetnik koji nije registrovan za knjigovodstvene usluge ili fizičko lice van radnog odnosa može da pruža knjigovodstvene usluge? Ovo pitanje je veoma aktuelno u agencijama koje pružaju knjigovodstvene usluge, ali i na prvom mestu kod povezanih pravnih lica kod kojih ove poslove pruža jedno privredno društvo za celu grupu.
Ovo pitanje muči takođe i strane vlasnike domaćeg pravnog lica kad želi da izmesti administrativne aktivnosti tamo gde su knjigovodstvene usluge najjeftije u inostranstvu.
U daljem tekstu obratite pažnju na sve naše primere pomoću kojih ćemo pokušati što bolje da objasnimo ovo pitanje, jer se odnosi i na nepovezana lica kojima knjigovodstvene usluge obavlja pravno lice ili preduzetnik, koji se bavi drugom delatnošću preko ogranka čija je pretežna, ali ne i kompletna delatnost obavljanje knjigovodstvenih usluga.
Postavlja se takođe pitanje šta ako poslovni subjekt angažuje fizičko lice van radnog odnosa samo zaključenjem ugovora o delu ili dopunskom radu.
U odnosu na Zakon o računovodstvu Ministarstvo finansija je iznelo više Mišljenja na ovu temu a mi ćemo obrazložiti u daljem tekstu određene dileme. U Zakonu o računovodstvu Član 14 se odnosi na obavljanje računovodstvenih poslova od strane fizičkog lica ( zaposlenog ili van radnog odnosa).
Da pojasnimo: ovim članom Zakona je propisano da preduzetnik odnosno pravno lice obavezno uređuje školsku spremu, radno iskustvo i ostale pojedinosti za odgovorno lice za vođenje knjogovodstvenih usluga i izradu finansijskih izveštaja.
Ako preduzetnik odabere ovu opciju on mora da uredi uslove koje treba da ispunjava fizičko lice koje je odgovorno za knjigovodstvo koje se odnosi na stepen stručne spreme, radno iskustvo, stručnu osposobljenost, poznavanje specijalizovanih knjigovodstvenih softvera i ostale informacije vezane za nivo informatičke pismenosti.
Saznajte zašto smo najbrže rastuća knjigovodstvena agencija u Srbiji. Mi smo spremni da unapredimo Vaše poslovanje, a Vi?
Ako se ovi uslovi ne ispune, novčane kazne su i više nego ogromne; za pravno lice od 100.000 do 3.000.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu od 20.000 do 150.000 dinara, dok će preduzetnik za ovaj privredni prestup platiti od 100.000 do 500.000 dinara.
Član 15. Zakona se odnosi na pružanja knjigovodstvenih usluga od strane drugog pravnog lica ili preduzetnika na osnovu ugovora o obavljanju knjigovodstvenih usluga. Ovim članom Zakona je utvrđeno da knjigovodstvo i izradu finansijskih izveštaja može se poveriti ugovorom u pisanoj formi, preduzetniku ili privrednom društvu, koji imaju registrovanu u APR-u pretežnu delatnost za pružanje knjigovodstvenih usluga.
Pravna lica koja ne mogu knjigovodstvene poslove da povere ugovorom drugom preduzetniku ili privrednom društvu, već moraju da imaju sopstveno lice su:
Ministarstvo finansija je dalo nekoliko Mišljenja vezano za član 15. Zakona, kojim dozvoljava davanje knjigovodstvenih usluga od strane lica koje nema registrovanu knjigovodstvenu pretežnu delatnost u APR-u, ako se ove usluge pružaju licima povezanim unutar grupe ili preko ogranka koji je registrovan u APR-u za pružanje određenih usluga.
U nastavku teksta objasnićemo i prikazati najčešća 4 slučaja iz prakse vezana za ovu temu.
Ovakvi slučajevi su česti u praksi, ali su takođe u koliziji sa članom 15. Zakona, pa je Ministarstvo finansija izdalo u februaru 2019. godine potvrdno mišljenje vezano za ovaj problem koje glasi;
‚‚Što se tiče pružanja računovodstvenih usluga trećim licima u skladu sa Zakonom, jedan od uslova je da pružalac ovih usluga ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga. U konkretnom slučaju, ukoliko pravno lice registruje ogranak sa pretežnom delatnošću- pružanje računovodstvenih usluga, mišljenja smo da bi u tom slučaju ogranak mogao da pruža računovodstvene usluge i pravnim licima koja nisu članovi grupe (treća lica)…
Ovim Mišljenjem je dozvoljeno pružanje knjigovodstvenih usluga, ako se samo u APR-u registruje ogranak čija je ovo delatnost. Samo ako su lica povezana unutar grupe ne mora da se registruje ogranak.
Ako se odlučite za formiranje ogranka u APR-u, u nastavku pročitajte šta Vam je sve potrebno od dokumentacije;
Svi knjigovodstveni poslovi se poveravaju jednom pravnom licu unutar poslovnih sistema i koncerna, a u praksi to lice često nema registrovanu u APR-u pretežnu delatnost pružanja potrebnih knjigovodstvenih usluga i zato se tu javlja dilema u vezi sa primenom Zakona.
Dilema je razrešena izdavanjem više Mišljenja Ministarstva finansija na ovu temu, u kojima je objašnjeno da lice koje pruža knjigovodstvene usluge može to da čini unutar grupe, povezanim licima, a da se ogranak mora obrazovati u slučaju davanja usluga nepovezanim licima.
Ako registrovano privredno društvo ili agencija koja nema registrovan ogranak za pružanje računovodstvenih usluga, a samo privredno društvo je registrovano za delatnost koja nije srodna, može da daje knjigovodstvene usluge samo licima unutar grupe koja su međusobno povezana, ne može pružati usluge licima koja su nepovezana. Ako privredno društvo želi davati knjigovodstvene usluge svim licima mora registrovati poseban ogranak za to.
Outsourcing je poslovna strategija koja uzima sve više maha i u Srbiji, a to znači da knjigovodstvene usluge vrši specijalizovano društvo ili knjigovodstvena agencija čije je sedište u Kini ili Indiji na primer, jer je tamo najjeftinije. U praksi su zanimljivi slučajevi gde privredna društva ili agencije prebacuju samo deo računovodstvene infrastrukture u inostranstvo.
Ministarstvo finansija je dalo Mišljenje i dalo sledeće objašnjenje- moguće je da domaće privredno društvo poveri svoje knjigovodstvene poslove ili jedan deo poslova stranom pravnom licu samo ako su ispunjena dva uslova;
Ovakav vid poslovanja sa sobom nosi pozitivne i negativne efekte i posledice.
Pozitivni efekti koji su odmah vidljivi su smanjenje administrativnih troškova, zatim standardizacija svih usluga srpskog privrednog društva sa matičnom inostranom kompanijom. Standardizacija računovodstva srpskog privrednog društva sa ostalim povezanim pravnim licima unutar grupe je od izuzetnog značaja iz više razloga, a neki od njih su sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja u inostranstvu (kada su poslovna i kalendarska godina različite), kontroling, sagledavanje uspešnosti poslovanja na jedinstven način, i praćenje međusobnih odnosa za potrebe transfernih cena.
Dobar primer prakse u Srbiji je Henkel Srbija koja je sve svoje računovodstvene poslove premestio u Kinu, i imaju izuzezno pozitivno iskustvo sa izmeštanjem. Čak i sve poreske obračune obavljaju u Kini.
Još jedan primer dobre prakse je danska farmaceutska kompanija, Novo Norddisk Farma, koja je sve svoje računovodstvene poslove prebacila u Indiju. Poslovi koji se obavljaju u Indiji su: kontiranje svih poslovnih promena, vođenje poreskih evidencija, obračun PDV, poponjavanje Obrasca PO PDV i slični poslovi. Finanskijski sektor u Srbiji samo proverava ispravnost rada računovođa iz Indije i odobravanje njihovih obračuna pre nego postanu deo poreskih prijava i finansijskih izveštaja.
Mogući negativni efekti i dugoročne posledice mogu se odnositi na zaposlene u stranom subjektu, jer često se dešava da zaposlena lica ne znaju dovoljno dobro računovodstvene i poreske lokalne propise. Pored knjiženja poslovnih promena na propisane račune kontnog okvira i popunjavanje obrazaca finansijskih izveštaja, tu su i poslovi i obračuna poreskih obaveza i podnošenje poreskih prijava, zastupanje u poreskim postupcima, organizovanje internih računovodstvenih kontrola, kontrola validnosti primljenih i izdatih računovodstvenih isprava pre njihovog evidentiranja, vođenje i obezbeđivanje evidencija prema drugim propisima npr Obrazac KEP, koji moraju dostaviti svi privredni subjekti Narodnoj banci Srbije ako su deo ili kompletno poslovanje izmestili iz Srbije.
Jedan od najčešćih negativnih efekata iz prakse je taj da rukovodstvo privrednog subjekta izgubi kontrolu na računovodstvenim aktivnostima i ima manji uvid u sadržaj finansijskih izveštaja koji predstavljaju polaznu tačku za utvrđivanje poreskih obaveza, u koji spadaju porez na dobit, porez na imovinu, porez po odbitku, i PDV.
Najčešće pitanje koje se postavlja u praksi je da li se poreske prijave za domaće pravno lice mogu podnositi iz inostranstva od strane servisnog centra ili agencije za pružanje knjigovodstvenih usluga. Odgovor je da je tehnički moguće podnošenje poreskih prijava elektronski iz inostranstva, ali da bi se pristupilo portalu ’’ePorezi’’ potrebno je posedovati elektronski sertifikat sa elektronskim potpisom koji se mogu dobiti kod akreditovanih sertifikacionih tela u Republici Srbiji.
To znači da ne može da se podnese poreska prijava pomoću stranih elektornskih potpisa izdatih od strane inostranih sertifikacionih tela. Lica koja pružaju računovodstvene usluge moraju nabaviti elektronski sertifikat sa elektronskim potpisom izdat od domaćeg sertifikacionog tela u Srbiji.
Ovo se odnosi na knjigovođe koje imaju zaposlenje kod jednog poslodavca ili su u penziji, a honorarno može da ih angažuje drugi poslovni subjekt. Ovu dilemu iz prakse rešilo je Ministarstvo finansija Mišljenjem iz decembra 2016. godine, po kome se dozvoljava licu koje pruža knjigovodstvene usluge vršenje ovog posla, ako ispunjava uslove za obavljanje knjigovostvenih poslova, a pravno lice ili preduzetnik zaključi odgovarajući ugovor van radnog odnosa.
Deo Mišljenja kaže sledeće : ’’mišljenja samo da nema smetnji ako pravno lice (posebno ako se radi o obvezniku koji ima mali obim poslovnih promena u toku godine) angažuje određeno fizičko lice zaključivanjem odgovarajućeg ugovora van radnog odnosa (npr. ugovor o dopunskom radu i sl.)’’
Za sva pitanja vezana za temu ko sve može da pruža knjigovodstvene usluge i na koji način, agencija HLB T&M Consulting stoji vam na raspolaganju.