Svi Troškovi Poslodavca za Zaposlene – tumačenje

Poslodavci u Srbiji imaju obavezu da za jednog zaposlenog plate razne troškove. Pored neto i bruto zarade, što spada u osnovne izdatke i glavni trošak ljudskih resursa, firma često plaća i druge nadoknade radnicima. Sve su to troškovi poslodavca za zaposlene.

Neki izdaci su obavezni, u skladu sa Zakonom koji definiše sve obaveze poslodavca iz radnog odnosa, dok drugi nisu.

Bilo da se radi o zaposlenima koji su rezidenti ili o strancima, odnosno nerezidentima, firma je dužna da poštuje sva zakonska pravila koja se odnose na isplatu zarade, obračun i plaćanje poreza, socijalnih doprinosa, kao i drugih nadoknada koje su u skladu sa definisanim propisima i pravilnicima, a koji važe na teritoriji Republike Srbije.

U nastavku sledi detaljan vodič i tumačenje o troškovima poslodavca za zaposlene, kao i o tome koliki je trošak firme za jednog zaposlenog.

Svi troškovi poslodavca za zaposlene – koliko košta firmu zarada zaposlenog?

Kako bi kompanije usaglasile poslovanje sa zakonskom regulativom u RS, u obavezi su da radnicima pojedine troškove dodatno isplaćuju, pored plate. Sa druge strane, treba reći da nisu svi troškovi obavezni, ali ih poslodavac isplaćuje kako bi se radnici motivisali da savesno i profesionalno obavljaju svoj posao.

To firmu košta, ali povlači zadovoljstvo zaposlenih, bilo da je u pitanju vrsta posla koji obavljaju, zarada ili zadovoljstvo nadoknadom za svoj rad, kao i ostalim benefitima koje imaju kroz radno angažovanje.

Stoga, troškovi se mogu posmatrati sa dva aspekta:

• iz ugla poslodavca, kao trošak, jer zarada zaposlenih košta;
• iz ugla zaposlenog, jer su zarada i ostale isplate motivacija zaposlenih za rad i ostajanje u firmi.

Osvrnućemo se na sada prvi aspekt, kako bi detaljno prikazali koji su svi troškovi poslodavca za zaposlene i koliki budžet poslodavac mora da izdvoji za jednog radnika. Tj. taksativno smo po listama prikazali koji su svi troškovi poslodavca za zaposlenog i koliko je firma u obavezi da plati.

Dodatno, osvrnuli smo se i na one troškove za koje firma nije u obavezi da plaća, ali može svojevoljno.

Troškovi zarade zaposlenih

Osnovne obaveze i trošak svake firme, prema Zakonu o radu, su isplata zarada za radnike. Zarada je i osnovno pravo svakog zaposlenog iz radnog odnosa.

Plate zaposlenima se isplaćuju u bruto iznosu, a to znači neto zarada zajedno sa porezom i pripadajućim socijalnim doprinosima.

Neto zarada

Neto zarada predstavlja mesečni iznos naknade koju zaposleni prima na svoje lično ime za vreme provedeno na radu i svoj ostvaren rad. Iznos je bez poreza i doprinosa. To je glavna razlika između bruto i neto – doprinosi.

U osnovnu zaradu ulazi i zarada ostvarena za uspeh poslodavca (bonusi, nagrade), kao i ostala primanja zaposlenog, ako su ugovorena opštim aktom ili ugovorom o radu.

Kada je u pitanju visina plate, poslodavac može zaposlenom da isplati neki dogovoren neto iznos zarade, na koji plaća doprinose za socijalno osiguranje i porez.

Takođe, ima pravo i da mu isplati minimalnu zaradu, a to je iznos propisan za svaki mesec u toku kalendarske godine, prema broju radnih dana u tekućem mesecu. I u ovom slučaju, u obavezi je da plati porez i doprinose. Pisali smo o minimalcu u RS.

Poslodavci koji radnicima isplaćuju minimalnu zaradu su dužni da se pridržavaju propisanih iznosa za svaki mesec, koji u RS za svaki mesec u tekućoj kalendarskoj godini propisuje država. Odnosno, odluku o minimalnoj cena rada donosi Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije.

Bruto 1

Bruto 1 je bruto zarada zaposlenog koju čine plata, što je neto iznos zarade koju radnik prima, zatim doprinosi za obavezno socijalno osiguranje zaposlenog (PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti), kao i porez na dohodak građana. Ovi socijalni doprinosi plaćaju se iz osnovice, odnosno na teret zaposlenog.

Bruto 2

Odnosi se na celokupni trošak poslodavca za zaradu jednog zaposlenog. Uključuje bruto 1 zaradu zajedno sa doprinosima koji se plaćaju iz osnovice (od strane poslodavca). Drugim rečima, to su zajedno bruto 1 zarada i doprinosi koji se plaćaju na teret poslodavca (doprinos za PIO i zdravstveno osiguranje).

Porez na zaradu

Porez na zaradu je obavezna taksa, jer je zarada oporeziva nadoknada. Poreska osnovica za obračun poreza je plata. Stopa poreza na zaradu iznosi 10%.

Obveznik poreza na zaradu je zaposleni, ali kompletan obračun i uplatu poreza vrši poslodavac. Poreska prijava podnosi se elektronskim putem Poreskoj upravi. Plaćanje poreza vrši se na račun Poreske uprave.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

Doprinosi za socijalno osiguranje se odnose na:

• penzijsko i invalidsko osiguranje – 24%;
• zdravstveno osiguranje – 10,3%;
• osiguranje za slučaj nezaposlenosti – 0,75%.

Osnovica za obračun doprinosa je zarada ili naknada zarade. Poslodavac ima obavezu da obračuna i isplati doprinose prilikom obračuna zarade, odnosno naknade zarade.

Doprinosi za PIO se uplaćuju Penzijsko-invalidskom fondu. Ovi doprinosi osiguravaju naknadu za slučaj starosti, invalidnosti, za slučaj smrti, za slučaj telesnog oštećenja ili za pomoć i negu drugog lica. Stopa za obračun i uplatu PIO doprinosa iznosi 24%.

Zdravstveno osiguranje se uplaćuje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Pokriva troškove zdravstvene zaštite, zdravstvene usluge, medicinsku negu i bolovanje. Ukupna stopa obračuna zdravstvenog osiguranja iznosi 10,3%.

Doprinosi za nezaposlenost obezbeđuju zaposlenom pravo na novčanu naknadu u slučaju nezaposlenosti kod Nacionalne službe za zapošljavanje (kada radnik dobije otkaz o radu, prekine radni odnos kao tehnološki višak i kada mu istekne ugovor o radu), a pod uslovima koje definiše NSZ. Stopa za obračun i plaćanje doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti je 0,75%.

Dakle, opisali smo koji su oni glavni troškovi poslodavca za zaposlene. U nastavku slede i ostali.

Trošak osiguranja zaposlenih za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti

Nova obaveza Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu stupila je na snagu dana 07.05.2023. godine.

Velike dileme se vode oko ovog osiguranja. Poslodavcima je propisana obaveza da osiguraju zaposlene za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete. Trošak osiguranja pada na teret poslodavca.

Firme su imale rok od 2 godine od dana stupanja na snagu ovog Zakona da usklade poslovanje sa novim predloženim propisom. To se odnosi na obavezu da do 07. maja 2025. godine plate osiguranje zaposlenima od povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete.

Isplata uvećane zarade

Ukoliko je ugovorom o radu ili opštim aktom definisano, poslodavac ima obavezu da isplati uvećanu zaradu radniku. Ovi troškovi poslodavca za zaposlene su izdatak za firmu, ali su ujedno i pravo svakog zaposlenog.

Uvećana zarada se isplaćuje:

• za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;
• za rad noću (kao smenski rad), ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade, najmanje 26% od osnovice;
• za prekovremeni rad, najmanje 26% od osnovice;
• po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (u daljem tekstu: minuli rad), najmanje 0,4% od osnovice.

Naknada zarade

Poslodavac ponekad ima trošak oko isplate naknade zarade za zaposlene. To su sledeće situacije:

• uz osnovnu zaradu se obračunava i naknada zarade za vreme praznika (za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan);
• za vreme godišnjeg odmora;
• za vreme plaćenog odsustva – kao plaćeno odsustvo u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice (zbog brige i nege), smrti člana uže porodice; okolnosti koje su prethodno u firmi definisane opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu, za dobrovoljno davanje krvi. Sve o ovoj temi smo detaljno pisali u tekstu kada se sve ostvaruje pravo na plaćeno odsustvo.
• za vreme vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa;
• za vreme bolovanja;
• za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog;
• za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu.

Ostali troškovi naknada

Firme su u obavezi da pokriju i deo dodatnih troškova svojim radnicima. Tu spadaju sledeći troškovi poslodavca za zaposlene:

• Putni troškovi za dolazak i odlazak na posao – poslodavac ima trošak oko isplate naknade za putovanje do posla i za njegov povratak kući (za dolazak i odlazak sa posla). Iznos se isplaćuje u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, osim ukoliko poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.
• Dnevnice ili troškovi za službena putovanja u zemlji – kada zaposleni ide na službeno putovanje na teritoriji Republike Srbije, bilo da koristi službeno vozilo firme, bilo da ide svojim automobilom. On ima pravo na isplatu dnevnice za službeni put u zemlji.
• Dnevnice ili troškovi za službena putovanja u inostranstvo – kada zaposleni ide na službeno putovanje izvan Srbije. Ima pravo na isplatu dnevnice za službeni put, koja se tarifira za inostranstvo.
• Dnevnice za terenski rad – to je naknada kao terenski dodatak kada zaposleni radi pod težim uslovima. Važi i za boravak i rad na udaljenom mestu (koji nije u mestu stanovanja).
• Topli obrok – odnosi se na nadoknadu troškova zaposlenima za ishranu u toku rada, a visinu naknade određuje poslodavac. Obavezan je trošak, ali zakonom nije definisan iznos.
• Regres – predstavlja naknadu zaposlenima za godišnji odmor, koji se najčešće zaposlenima isplaćuje svakog meseca uz platu, prema unapred određenom iznosu. Visinu regresa određuje poslodavac.
• Troškovi rada od kuće – naknada za one radnike koji posao obavljaju od kuće, a ne iz kancelarije, odnosno iz firme. Odnosi se na troškove opreme koju koriste (sopstvena oprema), kao i resurse koje moraju da koristi kako bi izvršavali radne zadatke (struja, komunalni troškovi, internet…).

Ostali specifični troškovi poslodavca za zaposlene

Firma nekada mora da isplati dodatne troškove zaposlenima, a koji se odnose na izdatke koji nisu planirani, niti redovni, ali mogu nastati usled određenih okolnosti. Tu spadaju:

• Otpremnina za radnika koji je dobio otkaz o radu jer je proglašen tehnološkim viškom – poslodavac mora zaposlenom da isplati otpremninu najmanje u visini jedne trećine zarade tog zaposlenog. Otpremnina je u tom slučaju trošak, jer se isplaćuje za svaku godinu rada kod tog poslodavca kod koga je ostvario pravo na isplatu otpremnine.
• Otpremnina za odlazak u penziju – kada zaposleni ostvari pravo na penziju, on prekida radni odnos. Poslodavac je u obavezi da mu isplati otpremninu pri odlasku u penziju. Ovo je trošak za poslodavca, a iznos koji mora da plati je najmanje u visini dve prosečne zarade u Republici Srbiji, za tekuću godinu.
• Sahrana – poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog, u skladu sa opštim aktom. Ovo je vid solidarne pomoći.
• Pravo na naknadu štete za povredu na radu – ukoliko dođe do povrede zaposlenog na radu, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu i povredama, on može da ostvari pravo na isplatu naknade štete usled povrede na radu.
• Naknada za korišćenje privatnog vozila u službene svrhe – kada se privatno vozilo zaposlenog koristi u službene svrhe, sa poslodavcem se zaključuje ugovor o korišćenju privatnog automobila u službene svrhe uz nadoknadu. Firma, odnosno poslodavac je zakupac. Ugovorom se preciziraju sve ugovorne obaveze, pogotovo oko troškova, jer se i u tom slučaju vozilo može koristiti i kao službeno i kao privatno. Neki od troškova koji mogu nastati za korišćenje privatnog vozila u službene svrhe, zavisno od definisanog ugovora, su: zakup automobila, troškovi goriva, maziva, održavanje, servisi, popravke, gume, putarine, troškovi registracije, osiguranje vozila, ugradnja plina i drugo. Ukoliko se plaća zakup (naknada za korišćenje tom fizičkom licu ili radniku koji je vlasnik vozila) ili ako se poslodavac obaveže da izmiruje ove troškove, smatra se da zaposleni ostvaruje prihod. Taj prihod je oporeziv. U skladu sa ZPDG, na prihod ostvaren od davanja u zakup putničkog automobila u službene svrhe plaća se porez na ostale prihode, po stopi od 20%. Tu spadaju prihodi od davanja u zakup transportnih sredstava. Ne plaćaju se doprinosi za socijalno osiguranje. Sve detaljno o ovoj temi smo pisali u tekstu – korišćenje privatnog automobila u službene svrhe.

Troškovi za odsustva zaposlenih

Troškovi za odsustva obuhvataju različite izdatke koje poslodavac može ili ima obavezu da isplati tokom perioda privremenog odsustva zaposlenog. Tu spadaju:

• Bolovanje – u slučajevima kada zaposleni mora da odsustvuje zbog bolesti ili bolesti člana uže porodice, odsustvo spada u privremenu sprečenost za rad. To je bolovanje koje nije vezano za rad. Tada je poslodavac u obavezi da zaposlenom isplati zaradu za vreme privremene sprečenosti za rad za prvih 30 dana te sprečenosti (bolovanje). Ako privremena sprečenost za rad traje duže, isplatu preuzima Fond za zdravstveno osiguranje.
• Bolovanje zbog povrede na radu ili zbog profesionalne bolesti – ukoliko zaposleni otvori bolovanje zbog povrede na radu ili zbog profesionalne bolesti poslodavac isplaćuje 100% zarade tokom celokupnog trajanja bolovanja.
• Trudničko bolovanje – zaposlena koja je buduća porodilja ima pravo na trudničko bolovanje. Trošak naknade zarade isplaćuje poslodavac prvih 30 dana bolovanja (ide na teret poslodavca). Od 31. dana troškovi dadaju na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Nakon bolovanja zbog održavanja trudnoće otvara se porodiljsko bolovanje, a trošak naknade zbog porodiljskog odsustva sa posla pada na teret budžeta Republike Srbije.
• Jubilarna nagrada – poslodavac isplaćuje naknadu jubilarne nagrade zaposlenima, samo ukoliko je to definisano opštim aktom ili ugovorom. Jubilarna nagrada je poseban tip novčane nadoknade koju poslodavci isplaćuju zaposlenima, u vidu priznanja za dugogodišnji rad u toj firmi, najčešće nakon 10, 20, 30 i više godina neprekidnog radnog staža kod istog poslodavca.
• Solidarna pomoć: kada je u pitanju duža ili teža bolest zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teža povreda zaposlenog; pomoć za nabavku ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju; pomoć za zdravstvenu rehabilitaciju; pomoć za nastanak teže invalidnosti zaposlenog; pomoć za nabavku lekova za zaposlenog ili člana uže porodice; kao pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice; mesečna stipendija tokom redovnog školovanja ili troškovi boravka u predškolskoj ustanovi za decu zaposlenog čija je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja; pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine, elementarnih i drugih vanrednih događaja, vanrednog stanja koje se proglašava na teritoriji Republike Srbije zbog pandemije zarazne bolesti; solidarna pomoć zaposlenom kao naknada za rođenje deteta; pomoć za vantelesnu oplodnju.

Dodatne i specijalne pogodnosti za zaposlene, što spada u trošak poslodavca

Poslodavci nekada zaposlenima isplaćuju ili omogućavaju dodatne pogodnosti, kako bi im poboljšali uslove rada, pokazali brigu i solidarnost, a takođe i povećali motivaciju. Nisu zakonska obaveza, kao redovni troškovi poslodavca za zaposlene, ali ukoliko su sastavni deo prakse firme onda moraju biti definisani opštim aktom poslovanja.

Npr:

• 13-ta plata (kao godišnji bonus, a ovoj temi smo detaljno pisali u tekstu trinaesta plata);
• plaćene edukacije, obuke, konferencije, skupovi, članarine, troškovi oko usavršavanja zaposlenih, naknade oko sticanja licenci i polaganja stručnih ispita za potrebe posla, razne korporativne pogodnosti i slično;
• nagradna putovanja kao stimulansi, poklon zaposlenima za praznike, plaćene praznične proslave;
• druženje u kompletnoj organizaciji firme, kao i organizovan tim bilding za zaposlene;
• novogodišnji i praznični pokloni deci zaposlenih;
• školarine, stipendije ili subvencije za vrtić za decu zaposlenih;
• privatno zdravstveno osiguranje za zaposlene;
• privatno penzijsko osiguranje za zaposlene;
• životno osiguranje u osiguravajućoj kući;
• privatni stomatološki pregledi za zaposlene;
• privatni oftalmološki pregledi za zaposlene;
• psihološka podrška za zaposlene;
• ostali privatni zdravstveni pregledi za zaposlene;
• pomoć prilikom kupovine stana zaposlenima, pomoć oko preseljenja i slično;
• pomoć oko čuvanja dece zaposlenih;
• korišćenje poslovnih prostora ili stanova koji su u vlasništvu firme za potrebe zaposlenih (za stanovanje radnika, terenski rad i slično). O ovoj temi smo detaljno pisali u tekstu kupovina nekretnine preko firme, pošto pravno lice tako ima mogućnost da kupi stan ili poslovni prostor za potrebe posla;
• razne druge pogodnosti.

Pravilno planiranje i praćenje svih izdataka poslodavca je važno za stabilno poslovanje. Angažovanjem partnera poput agencije za knjigovodstvene usluge obezbeđuje se stručna podrška, a ujedno i olakšava svakodnevno poslovanje, što smanjuje rizik od grešaka i dodatnih troškova. Agencija za knjigovodstvo HLB TM DOO iz Beograda može vam pružiti pomoć kada su u pitanju troškovi poslodavca za zaposlene u cilju optimizacije poslovanja. Pružamo usluge obračuna zarade i stojimo na raspolaganju. Kontaktirajte nas.