Izdvojili smo najvažnija pitanja u vanrednom stanju na koja poslodavci i zaposleni traže odgovore. Pitanja su vezana za prava i obaveze iz radnih odnosa, za naknade zarada, zaštitu na radu, stvaranje uslova za rad od kuće kao i ostala prava i obaveze iz oblasti rada.
Vlada Republike Srbije je dana 15.03.2020. godine donela Odluku o uvođenju vanrednog stanja na celoj teritoriji Republike Srbije, u cilju sprečavanja širenja zarazne bolesti i virusa COVID-19. Odluka je odmah stupila na snagu, a objavljena je u “Službenom glasniku Republike Srbije”, br. 29/2020.
Nakon uvođenja vanrednog stanja obustavljen je rad mnogih javnih, obrzovnih i vaspitnih ustanova, ali nije prestao rad u privredi. Zbog toga su se javile nedoumice oko tumačenja zakonskih propisa, kao i pitanja poslodavaca i njihovih zaposlenih oko prava i obaveza iz radnog odnosa. Ono što zasigurno možemo očekivasti jeste da će epidemija i vanredno stanje imati efekte na privredu i može se očekivati da će ostaviti štetne posledice na celokupnu privredu zemlje.
U nastavku slede pitanja i odgovori na najznačajnija pitanja poslodavca i zaposelnih.
1. Poslodavac želi da prekine rad ili smanji obim rada. Kakve su obaveze poslodavca prema zaposlenima i da li zaposleni ima pravo da ostvari naknadu zarade za vreme prekida ili smanjenja obima rada?
Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo da ostvari naknadu zarade u skladu sa aktom poslodavca ili ugovora o radu. Za vreme prekida rada ili smanjenja obima rada poslodavca, do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, naknada zarade mora biti isplaćena najmanje u visini 60% prosečne zarade (u odnosu na prethodnih 12 meseci) i ne može biti manja od minimalne zarade. Period prekida rada ili smanjenog obima posla ne može trajati duže od 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
U ovom slučaju poslodavac donosi Odluku o prekidu rada ili smanjenom obimu posla, u kojoj određuje vremensko trajanje prekida ili smanjenja obima rada (najviše 45 radnih dana). Takođe, donosi i pojedinačna rešenja koja se uručuju zaposlenima. Za to vreme svi zaposleni kod tog poslodavca imaju pravo da ostvare naknadu zarade u visini od 60% od prosečne zarade u prethodnih 12 meseci.
Duži prekid rada, odnosno smajnenje obima posla poslodavac može dobiti samo uz saglasnost ministra. I u ovom slučaju, kada poslodavac uputiti zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih dana, radnik ima pravo da ostvari naknadu zarade u visini od 60%.
PROČITAJTE JOŠ: NAJAVA PODSTICAJA I OLAKŠICA ZA PREDUZEĆA TOKOM VANREDNOG STANJA – COVID 19 >>
Dodatno, za vreme prekida rada ili smanjenja obima rada zaposleni su i dalje u radnom odnosu kod poslodavca. Takođe, ovaj period za koji radnici ne rade se ne tretira kao bolovanje, a to znači da poslodavac nema pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade. Dodatno, prekid rada ili smanjenje obima rada nema isti tretman kao kada pravno lice privremeno prestane sa obavljanjem delatnosti.
2. Poslodavac mora da prekine rad zbog naredbe nadležnog državnog organa. Koja prava ima zaposleni i kakve su obaveze poslodavca?
Ukoliko nadležni državni organ ili nadležni organ poslodavca donese naredbu da poslodavac mora prekinuti rad zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu (ne svojom voljom), zaposleni ima pravo da ostvari naknadu zarade. On je i dalje u radnom odnosu i ima svoja prava kao osiguranik. Međutim, visina naknade koja će biti isplaćena za vreme prekida rada zbog odluke nadležnog državnog organa određuje se opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu.
Ova naredba se donosi u slučajevima kada tokom obavljanja rada mogu biti ugroženi životi i zdravlje zaposlenih, ali i drugih lica. U tom slučaju, kada tokom rada dođe do potencijalne opasnosti za zdravlje i život zaposlenih poslodavac mora obustaviti rad.
Prema Zakonu o radu zaposleni ima svoja prava, a to su pravo na zaradu, na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, na zdravstvenu zaštitu, na materijalnu zaštitu u slučaju nezaposlenosti i druga prava i zaštitu u skladu sa Zakonom i opštim aktom poslodaca (ili na osnovu ugovora o radu). U obavezi je zaposlenim radnicima isplati zaradu za obavljeni rad, ali i da im obezbedi uslove rada:
- mora da organizuje obavljanje posla tako da radnici budu bezbedni i zaštićeni tokom rada (zaštita života i zdravlja),
- ima obavezu da obaveštava zaposlene o uslovima i organizaciji rada u vezi svih propisa o radu, o propisima u vezi bezbednosti i zaštite života i zdravlja,
- mora ispuniti i druge uslove utvrđene ugovorom o radu.
3. Prava zaposlenog kada je u pitanju neplaćeno odsustvo i mirovanje radnog odnosa
Zaposlenom može biti odobreno neplaćeno odsustvo ili odsustvo sa posla bez naknade zarade. U Rešenju o neplaćenom odsustvu koje donosi poslodavac može biti definisano koliko traje neplaćeno odsustvo, ali i ne mora. Nakon isteka odsustva sa posla bez naknade zaposleni se redovno vraća na svoje radno mesto.
Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruje radni odnos, tj. prava i obaveze iz radnog odnosa su u mirovanju (osim ako aktom poslodavca nije drugačije utvrđeno). Ovo praktično znači da radnik za vreme neplaćenog odsustva gubi status osiguranika, jer mu se ne uplaćuju porez i doprinosi, kao ni naknada zarade.
4. Da li zaposleni može dobiiti dobiti otkaz ugovora o radu za vreme vanrednog stanja?
Zaposleni mogu dobiti otkaz ugovora o radu za vreme vanrednog stanja.
Tokom trajanja vanrednog stanja zaposleni nemaju posebnu zaštitu od isteka ugovora na određeno vreme, niti od otkaza ugovora o radu. Ne postoji propisana uredba niti mera koja može zaštititi radnika od prestanka radnog odnosa, bez obzira na okolnosti (čak i onda kada je zasnovan radni odnos na određeno vreme).
Poslodavac za vreme vanrednog stanja može doneti rešenje o prestanku radnog odnosa zaposlenog, bilo da radni odnos prestaje istekom roka na koji je zasnovan ili zbog drugog razloga (isto kao u redovnim okolnostima). Prema Zakonu o radu do prestanka radnog odnosa dolazi:
- istekom perioda na koji je zasnovan (ugovor na određeno vreme),
- višak zaposlenih (otkaz zaposlenom kao tehnološki višak),
- sporazum između zaposlenog i poslodavca,
- otkaz ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog,
- ostali razlozi za prestanak radnog odnosa, u skladu sa Zakonom o radu i članom 175.
Izuzetak od otkaza radnog odnosa tokom trajanja vanrednog stanja je za vreme trudnoće, za vreme porodiljskog odsustva, za vreme odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta. U tom slučaju radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka prava na odsustvo sa posla.
5. Ukoliko je zaposleni u karantinu da li ima pravo na naknadu zarade?
Zaposleni, odnosno lica koja su u radnom odnosu smatraju se osiguranicima i mogu ostvariti pravo na obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju.
Ukoliko je zaposleni usled epidemije privremeno sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini, on može da ostvari naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad. Ovaj vid privremene sprečenosti na rad tretira se isto kao bolovanje.
PROČITAJTE JOŠ: Usvojena Uredba za pomoć privredi tokom vanrednog stanja (COVID-19)>>
U slučaju da je zaposleni u karantinu poslodavac zaposlenom (kao osiguraniku) ima obavezu da isplati naknadu zarade za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad i to iz svojih sredstava. Nakon trideset dana naknada zarade se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, pošto poslodavac podnese odgovarajuću dokumentaciju. Visina naknade zarade za vreme bolovanja, odnosno izolacije zaposlenog i privremene sprečenosti za rad iznosi 65% od osnova za naknadu zarade.
6. Kada poslodavac može omogućiti zaposlenom obavljanje posla van poslovnih prostorija?
U slučaju nepredviđenih okolnosti kao što je vanredno stanje, kod onih poslodavca gde je izvodljivo potrebno je izvršiti organizaciju drugačijeg rada, poput rada van poslovnih prostorija (kao što je rad od kuće). U skladu sa navedenim i prema Uredbi o organizovanju rada za vreme vanrednog stanja poslodavac mora da omogući radnicima da obavljaju poslove van njegovih prostorija, a radi stvaranja bezbednih uslova za rad i zdravlje svojih zaposlenih.
Poslodavac je dužan je da obezbedi uslove za rad na daljinu ili rad od kuće za sva radna mesta gde je moguće organizovati takav rad. Drugim rečima, van prostorija poslodavca se mogu obavljati samo oni poslovi za koje je moguće obezbediti organizacione uslove i kada radno mesto ili priroda posla to dozvoljava. Takođe, poslodavac ima obavezu da vodi evidenciju o zaposlenima koji na ovaj način privremeno rade.
Svi zaposleni koji ne rade u prostorijama poslodavaca moraju dobiti Rešenje, u kome se obavezno navode:
- trajanje radnog vremena,
- način vršenja nadzora nad radom zaposlenog.
7. Šta kada poslodavci nemaju mogućnost da organizuju zaposlenima rad od kuće?
Za poslove koji se moraju obavljati u sedištu firme ili ukoliko poslodavci nemaju mogućnost da organizuju drugačiji rad obavezno se preduzimaju sve druge preventivne mere. Zaštitne mere su obavezne kako bi se zaposlenima obezbedili nesmetani, bezbedni i zdravi uslovi ra rad.
Ukoliko poslodavac ne može da obezbedi rad na daljinu, osnovne mere koje može preduzeti da uskladi svoje poslovanje sa vanrednim stanjem su:
- da organizuje rad u smenama (da što manje zaposlenih i angažovanih lica boravi u jednoj prostoriji),
- da omogući održavanje poslovnih sastanaka elektronskim putem ili na drugi odgovarajući način,
- da odloži službena putovanja u zemlji i inostranstvu.
Zarad bezbednosti, zdravlja i zaštite radnika, stranaka i drugih lica, poslodavac mora preduzeti i posebne mere koje su vezane za higijenu i dezinfekciju objekta i lica, kao i da obezbedi zaštitnu opremu.
PROČITAJTE JOŠ: Ekonomske mere usled vanrednog stanja (Covid-19) – Najčešća pitanja i odgovori >>
Dodatno, poslodavci koji ne mogu da pošalju radnike da rade od kuće jer im priroda delatnosti ne dozvoljava ili ne mogu da obezbede sigurne i zdrave uslove za rad imaju pravo da pošalju radnike na “prinudni odmor” – privremeno odsustvo uz isplatu naknade. Visina naknade koju će poslodavac isplaćivati nije definisana minimalnim iznosom, već je poslodavac sam propisuje (iznos zarade definisan je aktom poslodavca ili ugovorom o radu). Takođe, Zakonom nije propisano koliko dugo može trajati prekid rada.
Dalje, poslodavac može zaposlene uputiti da iskoriste godišnji odmor. Ovo se odnosi samo na neiskorišćeni godišnji odmor i to za onaj period koliko im je preostalo. Kada je u pitanju bolovanje, zaposleni se mogu uputiti na bolovanje samo ako izabrani lekar ili stručni medicinski radnik utvrdi da postoji potreba da zaposleni odmara i da nije sposoban za rad.
I za kraj, ukoliko poslodavac nema mogućnost da zaposlenima isplaćuje naknade za vreme prekida rada, u najvećem broju slučaja se prekida radni odnos. Radni odnos se može prekinuti:
- sporazumnim raskidom ugovora o radu,
- otkazom ugovora o radu,
- prekidom radnog odnosa ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla (tehnološki višak).
Zaposleni koji prekine radni odnos u firmi na osnovu sporazuma sa poslodavcem ili da otkaz svojom voljom, ne može da ostvari pravo na novčanu naknadu koju dodeljuje NSZ.
8. Kolike su naknade zarada zaposlenih za vreme prekida rada zbog ugrožavanja života i zdravlja ljudi?
U slučaju vanrednog stanja, a radi sprečavanja širenja epidemije zaraze, poslodavac može doneti odluku o prekidu rada (radi bezbednosti, zaštite zdravlja i zaštite života zaposlenih i drugih lica). Poslodavac može doneti ovu odluku ukoliko nije u mogućnosti da obezbedi sigurne uslove za rad, kako bi se tokom vremena provedenom na poslu sačuvalo zdravlje zaposlenih.
U ovom konkretnom slučaju (kada poslodavac donese odluku da obustavi rad) važe isti propisi za naknade zarada kao kada nadležni državni organ donese odluku o prekidu rada poslodavaca zbog opasnosti po život i zdravlje radnika i drugih lica. Tada firma ima obavezu da svojim zaposlenim radnicima isplaćuje zaradu u visini naknade koja je propisana opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu.
Iako Zakon ne određuje kolika će biti visina zarade, ona u toku prekida rada ne bi trebalo biti niža od 60% prosečne zarade za prethodnih 12 meseci, niti manja od iznosa minimalne zarade. Na to upućuje odredba člana 116. Zakona o radu, kada do prekida rada ili smanjenog obima rada nije došlo zbog krivice zaposlenog.
9. Kolika je naknada zaposlenom za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti – bolovanje?
Kada je u pitanju naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti, tj. zbog bolovanja, zaposleni ima pravo da ostvari određenu nadoknadu. Odnosno, ima pravo da primi naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad u slučaju nastupanja bolesti. Visina naknade iznosi 65% od osnovice za obračun naknade zarade. Osnovica za obračun naknade se utvrđuje na osnovu prosečne zarade koju je zaposleni ostvario u poslednjih 12 meseci, pre nego što je došlo do privremene sprečenosti za rad.
Prvih 30 dana zaposleni prima platu od poslodavca (on isplaćuje – naknada zarade je na teret poslodavca), a ukoliko mesec traje 31 dan onda i duže. Nakon toga naknada zarade se isplaćuje iz sredstava obaveznog socijalnog osiguranja.
10. Kako produžiti bolovanje zaposlenih za vreme vanrednog stanja?
U toku trajanja vanrednog stanja postoji nekoliko načina da se zaposlenima, odnosno osiguranicima produži bolovanje, zbog toga što RFZO ne radi sa strankama. To su:
- ukoliko je zaposleni zbog privremene sprečenosti za rad već izlazio pred komisiju RFZO pre vanrednog stanja, a sledeće javljanje komisiji za produžetak bolovanja mu je zakazano na dan kada je i dalje na snazi vanredno stanje, bolovanje mu se automatski produžava za 30 dana (zaposleni nema obavezu da se javlja komisiji RFZO),
- ukoliko je zaposleni otvorio bolovanje kod lekara opšte prakse, ali još uvek nije bio upućen na komisiju RFZO kako bi mogao i da produži bolovanje, prvostepena lekarska komisija filijale RFZO mu produžava privremenu sprečenost za rad, odnosno bolovanje (osiguranik ni u ovom slučaju nema obavezu da dolazi na javljanje komisiji, ali se javlja izabranom lekaru),
- trudnice kojima je izabrani lekar utvrdio privremenu sprečenost za rad zbog komplikacija i održavanja trudnoće (ili je utvrdila lekarska komisija) automatski se produžava bolovanje za naredna tri meseca, od dana kada bi ona trebalo da se javi; trudnica ne izlazi na komisije, a bolovanje može produžiti najkasnije do otvaranja porodiljskog odsustva.
11. Koje su mere zdravstvenih radnika kada se pojavi zaposleni (ili pacijent) sa simptomima virusa korona?
Ukoliko se u zdravstvenoj ustanovi ili kod izabranog lekara javi pacijent sa simptomima koji ukazuju na korona virus, zdravstveni radnici su dužni da ga prime i pregledaju, radi pružanja hitne zdravstvene zaštite. Ukoliko postoji opravdana sumnja da je došlo do zaraze zaobilazi se uobičajena procedura, a pruža hitna medicinska pomoć. To znači da nije potreban uput lekara, niti mišljenje specijaliste, kao ni saglasnost lekarske komisije RFZO (što je pod redovnim i normalnim okolnostima obavezno).
U ovakvim hitnim uslovima zdravstvena ustanova može primiti sve pacijente za koje postoji sumnja da je došlo do zaraze (bez obzira da li se radi o zaposlenim licima ili ne), kako bi se pružila kompletna zdravstvena zaštita. To važi za:
- zaposlene, odnosno pacijente koji su u radnom odnosu i imaju zdravstveno osiguranje,
- pacijente koji su nezaposlena lica ili lica koja nemaju overenu zdravstvenu knjižicu ili lica kojima overa zdravstvene knjižice nije produžena,
- lica koja nemaju prebivalište na području zdravstvene ustanove
