Ugovor o privremenim i povremenim poslovima je ugovor gde se sa radnikom ne zasniva radni odnos. Ovakav ugovor je vremenski ograničen i najduži period koliko traje je 120 radnih dana u jednoj kalendarskoj godini.
Angažovani radnik nema status zaposlenog lica zato što za poslove koje će obavljati ne zasniva ugovor o radu, već potpisuje ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Takva vrsta angažovanja, odnosno rada ne spada u radni odnos, već je to rad van radnog odnosa.
Po ovom ugovoru radnici nemaju ista prava kao kada se zasniva radni odnos, već važe druga pravila. Nemaju prava koja imaju redovno zaposleni, poput plaćenog bolovanja, za plaćeni prekovremeni rad, plaćeno odsustvo, godišnji odmor i ostala prava.
Ali sa druge strane, ovi uslovi mogu biti definisani ugovorom o prvremeim i povremenim poslovima, jer zavise od odluke poslodavca.
Ugovor o privremenim i povremenim poslovima firma može da zaključi sa:
Ugovor o privremenim i povremenim poslovima zaključuje se kada postoji potreba da se angažuju radnici za obavljanje poslova u nekom kraćem vremenskom periodu. To su kratkotrajni poslovi koji se u toku godine obavljaju privremeno i povremeno.
Privremeni poslovi se obavljaju u kontinuitetu i to najčešće u određenom delu godine. Povremeni poslovi se za razliku od privremenih ne obavljaju u kontinuitetu, već samo kada postoji potreba za ovakvim poslovima. Zbog toga oni ne mogu da traju duže od 120 radnih dana u jednoj kalendarskoj godini.
Ovakvi poslovi se u praksi često sklapaju sa licima radi zamene zbog odsustva zaposlenog, kada je potrebno angažovanje novih radnika zbog povrećanog obima posla u određenom periodu godine.
Nakon isteka 120 radnih dana u jednoj kalendarskoj godini zaključen ugovor o privremenim i povremenim poslovima prestaje. Radnik može da nastavi sa radom u istoj firmi, ali samo pod uslovom ako pređe na drugo radno mesto. Poslodavac može ponovo da zaključi ugovor o privremenim i povremenim poslovima sa istim radnikom, ali samo ukoliko ga rasporedi na druge poslove.
Tako da, radnik može da ostane kod istog poslodavca sa novim ugovorom o privremenim i povremenim poslovima i da radi novi posao. Ukoliko je firmi potreban neko da obavlja poslove koji traju duže od 120 radnih dana, poslodavac je u zakonskoj obavezi da radnika zaposli i da sa njim zasnuje radni odnos.
Ugovor o privremenim i povremenim poslovima zaključuje se u pisanom obliku. Zakljuljučuju ga poslodavac i lice koje će obavljati ove poslove. On sadrži sledeće:
Firma koja angažuje neko lice za obavljanje privremenih i povremenih poslova može u ugovoru da predvidi uslove i razloge za raskid, odnosno otkazivanje ugovora pre isteka roka.
Preporuka je da se posavetujete sa iskusnom knjigovodstvenom agencijom koja pruža stručne računovodstvene usluge i konsultacije, kada su u pitanju angažovanje radnika i prateće obaveze vezane za zaključivanje ugovora o privremenim i povremenim poslovima.
Privremeno – povremeni poslovi ne spadaju u poslove za koje se zasniva radni odnos, odnosno spadaju u rad van radnog odnosa. Za ovakav tip ugovora ne sklapa se ugovor o radu, već se sklapa se ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova.
Za ovakve ugovore ne mora biti utvrđeno radno mesto sistematizacijom. Odnosno kada poslodavac zaključuje ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa radnikom, on nije u obavezi da to radno mesto ima navedenu u sistematizaciji radnih mesta.
Prilikom osnivanja DOO osnivači nisu u obavezi da u osnivački akt i aktu o sistematizaciji radnih mesta definišu koji će se poslovi obavljati po ugovoru o privremenim i povremenim poslove, kao ni stručnu spremu, kriterijume i druge uslove potrebne za rad na tom radnom mestu.
Radno vreme za obavljanje privremeno – povremenih poslova definiše se ugovorom, koji se može sklopiti sa punim radnim vremenom, ali i sa nepunim.
U 120 radnih dana u toku jedne kalendarske godine računaju se samo radni dani, bez obzira na dužinu trajanja radnog vremena. Bilo da je radno vreme jednog radnog dana manje ili više od osam sati, u obzir se uzima ukupan zbir radnih dana, ne dužina radnog vremena.
U radne dane nije uračunat vikend, odnosno dani kada radnik ne obavlja ugovorene poslove. To su:
Naknada za rad obavezno mora biti precizirana u ugovoru. Mora biti utvrđeno da li se naknada isplaćuje u neto iznosu ili u bruto iznosu. Naknada za rad ne tretira se kao zarada zaoslenog.
Ona pored redovne cene rada može da sadrži naknadu za topli obrok, naknadu za troškove prevoza za dolazak na posao i odlazak sa posla, kao i druge naknade (ali nije u obavezi). Poslodavac nema obavezu da sve ove uslove definiše posebnim opštim aktom, ali svakako može doneti odluku da će isplaćivati ostale troškove. Pored toga, u ugovoru može definisati i ostala prava koja angažovani radnik može ostvariti.
Poslodavac je u obavezi da angažovanim radnicima isplati poreze i doprinose, po osnovu naknade za rad. Porezi i doprinosi za obavljanje privremenih i povremenih poslova plaćaju se na primanja, a zavise od statusa lica sa kojim je sklopljen ugovor. To su:
Ovi porezi i doprinosi ne plaćaju se u istom iznosu za sve radnike, već zavise od statusa angažovanog lica. To znači da se različiti iznosi poreza i doprinosa plaćaju za nezaposlena lica, za osobe koje rade kod drugog poslodavca na nepuno radno vreme, za korisnike starosne penzije, kao i za zadrugare.
Kada firma angažuje radnika po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, ima obavezu da ga prijavi i da podnese poresku prijavu na socijalno osiguranje.
Dve obaveze poslodavca su:
Ugovor o prvremeno – povremenim poslovima može se zaključiti za obavljanje poslova u okviru pretežne delatosti kojom se poslodavac bavi. To znači da se može zakljuliti za obavljanje onih poslova kojima se poslodavac svakodnevno bavi, za razliku od ugovora o delu koji nema ovu mogućnost. Takođe ugovor o privremenim i povremenim poslovima može se zaključiti i van delatnosti koju firma obavlja.