Zaposleni ima pravo da otvori bolovanje dok je u radnom odnosu. Pitanje je da li je moguć otkaz radnika tokom bolovanja? Ili je bolovanje automatska zaštita od otkaza?
Može li zaposleni da dobije otkaz dok je na bolovanju? Da. Da li postoje situacije u kojima se radni odnos može raskinuti sa radnikom dok je na bolovanju? Da, postoje.
Ovo su vrlo važna pitanja za otkaz radnika tokom bolovanja koja stvaraju dilemu kako poslodavcima, tako i zaposlenima.
Zakon jasno propisuje sva prava i obaveze.
U slučaju da je došlo do bolesti ili privremene sprečenosti za rad, pravo zaposlenog iz radnog odnosa i po osnovu zdravstvenog osiguranja za koje plaća socijalne doprinose, jeste da se otvori bolovanje. I za to vreme, dok je on na bolovanju, ima pravo da prima platu, tj. da prima naknadu zarade po osnovu privremene sprečenosti za rad.
Ali, to poslodavca ne sprečava da zaposlenom prekine radni odnos dok je na bolovanju, niti ga obavezuje da mu produži ugovor o radu na određeno vreme.
Tokom bolovanja se dešavaju nekada zloupotrebe, ponekad zbog isteka ugovora o radu, a nekad i zbog drugih okolnosti. Zato je važno pitanje koje su to situacije u kojima se radni odnos može raskinuti čak i kada je radnik na bolovanju.
Sve ove teme vezane za otpuštanje zaposlenog za vreme bolovanja, kao i za davanje otkaza nakon isteka bolovanja su uvek aktuelne u radnim odnosima, kako poslodavcima tako i radnicima. Pripremili smo detaljan vodič sa odgovorima na sva ključna pitanja vezana za bolovanje i otkaz, a u nastavku sledi više informacija o ovoj temi.
Pravo na bolovanje je jedno od osnovnih prava svakog zaposlenog koji je u radnom odnosu. Zaposleni ostvaruje pravo da otvori bolovanje što je omogućeno sada i elektronskim putem. Bolovanje se otvara u sledećim slučajevima:
Bolovanje se otvara od strane izabranog lekara, odnosno od strane nadležnog zdravstvenog organa. Obzirom da je bolovanje radno pravo, bolovanje i otkaz radnika za vreme bolovanje ne može tek tako da bude razlog za prekid ugovora o radu.
Nije smetnja za otkaz, ali mora postojati razlog. Pisali smo detaljno o razlozima za prekid radnog odnosa.
Zaposleni ima pravo da otvori bolovanje koje mu je odobreno od strane lekara. Ali, ponovićemo, bolovanje ne može da bude osnov za otkaz.
Ipak, privremena sprečenost za rad i bolovanje moraju nekada biti prekinuti, tj. ne mogu da traju vremenski neograničeno. Po zakonu o radu, do 30 dana može da se koristi bolovanje po osnovu mišljenja izabranog lekara.
Firma ima pravo da zaposlenom uruči otkaz, tj da mu prekine ugovor o radu, samo ako je vezan za bolovanje u određenim slučajevima:
To spada u pravo poslodavca iz radnog odnosa. Pisali smo detaljno o pravima i obavezama poslodavca prema zaposlenima.
Često se dešava da zaposleni zloupotrebljavaju otvoreno bolovanje. Različite su situacije i motivi, a to svakako može biti opravdan otkazni razlog.
U tom slučaju, npr. ako zaposleni obavljaju drugu delatnost dok su na bolovanju, ukoliko rade za sebe ili za drugog poslodavca, ako zaposleni koji je na bolovanju nije zaista bolestan, ne ide na kontrole ili ne koristi terapije, ne poštuje uputstva lekara, ako se koristi bolovanje za putovanja ili umesto godišnjeg odmora i slično, to svakako može biti osnov za raskid radnog odnosa. Naravno, pod uslovom da se utvrdi kako postoji zloupotreba.
Poslodavac u navedenim situacijama ima legitimno pravo da proveri da li je zaposleni zaista bolestan i da li je opravdano privremeno odsutan sa posla. Ako dokaže da postoji zloupotreba, ima pravo da se uruči za radnika otkaz tokom bolovanja.
Pisali smo detaljno o godišnjem odmoru.
Kada je u pitanju duže odsustvo zbog bolesti ili nekog drugog razloga privremene sprečenosti za rad (to je dakle bolovanje preko 30 dana), zaposleni se upućuje na lekarsku komisiju. Ukoliko se proceni da je potrebno dodatno da se produži bolovanje ili da se detaljnije proceni radna sposobnost, zaposleni se upućuje dalje na invalidsku komisiju.
Pravo zaposlenog je da koristi bolovanje u trajanju do 30 dana po osnovu mišljenja i odluke izabranog lekara, a nakon isteka tih 30 dana, ukoliko se produžava, upućuje se na lekarsku komisiju na procenu da li je potrebno produžiti ga ili ne.
Za vreme privremene sprečenosti za rad, za prvih 30 dana bolovanja, firma iz svojih sredstava isplaćuje radniku naknadu zarade. Ova naknada spada u trošak poslodavca za zaposlene, a ta sredstva firma ne može da refundira od strane RFZO. Ukoliko se bolovanje produžava ili traje duže od 30 dana, naknada zarade se isplaćuje na teret zdravstvenog osiguranja, odnosno plaća Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Kada je sve regularno po pitanju bolovanja, poslodavac nema pravo da otpusti radnika i da mu da otkaz tokom trajanja bolovanja, pogotovo ako je primljen za stalno. Kada su u pitanju ugovori na određeno vreme, može, jer se radni odnos prekida sledom okolnosti pošto dolazi do isteka perioda na koji je zasnovan ugovor o radu.
Kada je zaposleni u radnom odnosu na neodređeno vreme, poslodavac nema zakonskog osnova da radniku da otkaz, osim navedenih situacija koje se smatraju povodima za otkaz radnika tokom bolovanja.
Međutim, kada je sa radnikom zasnovan ugovor o radu na određeno vreme, ili kada je angažovanje za rad van radnog odnosa, situacija u praksi je potpuno drugačija.
Radnici koji imaju ugovor o PP poslovima, ugovor o dopunskom radu, ugovor o delu ili drugi tip ugovora koji se primenjuje za rad van radnog odnosa, nemaju pravo na bolovanje jer nisu u radnom odnosu (ne mogu da ga otvore i koriste). Pisali so detaljno tekst o svim vrstama ugovora i radnog angažovanja za radnike u Srbiji.
Kada istekne ugovor o radu na određeno vreme, firma nema obavezu da sa zaposlenim nastavi radni odnos, iako je na bolovanju. U nastavku sledi detaljnije objašnjenje za ugovor na određeno vreme.
Ukoliko su poslodavac i zaposleni zaključili ugovor o radu na određeno vreme, kada istekne važenje tog ugovora radni odnos prestaje. Ovde zapravo bolovanje i radni odnos zavise od ugovorenog roka ugovora (misli se konkretno na vremenski period, recimo 3 meseca, godinu dana i slično), bez obzira na to što je radnik na bolovanju.
Kada prođe datum isteka ugovora na određeno vreme, poslodavac zaposlenom ima pravo da dodeli rešenje o prestanku radnog odnosa. Ako zaposleni dobije otkaz kao tehnološki višak ili sporazumno prekinu radni odnos, zaposlenom sleduje pravo na otpremninu.
Izuzetak su kategorije zaposlenih za koje firma nema pravo da prekine radni odnos tokom trajanja bolovanja, jer se njihov ugovor produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo sa rada. Tu spadaju trudnice, porodilje, odnosno zaposleni koji koriste bolovanje zbog trudnoće, porođaja i nege deteta.
U skladu sa Zakonom o radu, poslodavac ne sme dati otkaz zaposlenima za vreme bolovanja u sledećim situacijama:
Drugim rečima, sve navedene situacije su prava radnika na bolovanju i stoga poslodavac ne može zaposlenima u ovim slučajevima da prekine radni odnos.
Zaposlene koje su na bolovanju zbog održavanja trudnoće u skladu sa zakonom imaju posebnu zaštitu od otkaza. Iako su zaposlene na određeno vreme, poslodavac nema pravo da ih otpusti i da otkaže ugovor o radu.
Radni odnos zbog trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, a koji je zasnovan na određeno vreme, produžuje se sve do isteka roka korišćenja prava na odsustvo. Najduže može da se produži do ukupnog perioda od 24 meseca, jer je toliko zakonski najviše moguće trajanje radnog odnosa na određeno vreme.
Dve su situacije – povod za otkaz ugovora o radu može nastati i u specifičnim situacijama koje se mogu javiti:
Razlog za otkaz pre bolovanja
Ako je pre otvaranja bolovanja zaposleni prekršio radnu disciplinu, koja spada u zakonski razlog za davanje otkaza, poslodavac ima pravo da mu uruči rešenje o prestanku radnog odnosa. Drugim rečima, razlog za otkaz ugovora o radu je nastao pre bolovanja.
To znači da otvaranje bolovanja u ovom slučaju ne može zaštititi radnika i ako poslodavac želi da ga otpusti, neće ga bolovanje sprečiti, jer je povod da se prekine ugovor o radu nastao zapravo pre otvaranja bolovanja. Da bi bilo validno, firma mora da ima dokaze, činjenice i obrazloženje kojima će moći da dokaže kako bolovanje nije razlog za otkaz radnika tokom bolovanja, već da je postoji opravdan povod koji se odnosi na radnu sposobnost ili na ponašanje zaposlenog pre otvaranja bolovanja.
Pisali smo detaljno o temi za prava i obaveze oko otkaza.
Otkaz u toku trajanja bolovanja
Razlog za otkaz radnika tokom bolovanja može biti i situacija kada on u toku bolovanja prekrši neku ugovornu obavezu koja se ne odnosi na posao, već na nepoštovanje ugovornih obaveza.
Npr, prilikom zapošljavanja potpisuje se ugovor o radi koji sadrži odredbe o poverljivosti, a zaposleni se obavezuje da poštuje ugovorne obaveze. Iznošenje poslovnih tajni i poverljivih informacija može biti sankcionisano otkazom. I u ovom slučaju, potrebno je da se dokaže kako je to razlog otkaza.
Poslodavac ima pravo da zaposlenom koji je u radnom odnosu ponudi izmenu ugovorenih uslova rada, odnosno aneks ugovora.
Uz aneks ugovora o radu, u obavezi je da dostavi i pismeno obaveštenje koje treba da sadrži:
Jedna od pravnih posledica je upravo otkaz ako zaposleni odbije zaključenje ponude aneksa ugovora ili ako ne potpiše.
U Zakonu nisu precizirana ograničenja, što se onda može tumačiti da i radniku koji je na bolovanju poslodavac može ponuditi izmenjene uslove rada.
Kao što se može videti, privremena sprečenost za rad ili bolovanje zaposlenog, nije zakonska smetnja za prekid ugovora o radu. Zaposleni imaju svoja radna prava, ali da bi bili zaštićeni od otkaza na bolovanju, moraju se poštovati radne obaveze i sve odredbe Zakona o radu.
Za sve ostale nedoumice oko radnih odnosa, ugovora o radu ili za obračun zarada, možete nas kontaktirati. Agencija za knjigovodstvene usluge HLB TM Beograd je na raspolaganju.
Otkaz Ugovora o Radu – Prekid Radnog Odnosa 
Regres za Godišnji Odmor – Sva Prava i Način Isplate 
Kada se Sve Prima Naknada Zarade – Detaljno Uputstvo 
