Bezbednost i Zdravlje na Radu: Šta firme Moraju da Znaju

HLB > Vesti > Članak > Bezbednost i Zdravlje na Radu: Šta firme Moraju da Znaju

Poštovanje propisa za bezbednost i zdravlje na radu je zakonska obaveza svih kompanija u Republici Srbiji. Poslodavci su u obavezi da do početka 2026. godine usklade svoje poslovanje sa novim pravilima.

Firme moraju najkasnije do početka 2026. godine da usaglase svoje poslovanje sa izmenama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i da donesu akt o proceni rizika.

Nova pravila primene važe za sve firme, kao zakonska obaveza svih poslodavaca u RS, kako one koje su registrovane pre 2023. godine, tako i za one koje su osnovane posle 2023. Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu usvojen je maja 2023. godine. Firme koje su pokrenute posle maja 2023, dužne su da od samog početka posluju po novim propisima. Poslodavci registrovani pre maja 2023. godine dobili su produženje roka.

Produžen rok za usklađivanje sa BZNR do 2026.

Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu stupio je na snagu 7. maja 2023. godine. Firme, dakle postojeće registrovane kompanije, imale su prvi rok da se do 7. maja 2025. godine u potpunosti usaglase sa propisima i da svoje poslovanje usklade sa novim Zakonom. U međuvremenu, rok je produžen do početka 2026. godine, kako bi se što efikasnije uvele preventivne mere i stvorili bezbedni uslovi rada unutar kompanija.

Inicijativa je pokrenuta od strane Privredne komore Srbije i Unije poslodavaca Srbije, a Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja produžilo je rok u kojem su poslodavci dužni da usklade poslovanje sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Tada je određen je novi i krajnji rok za usklađivanje sa najnovijom zakonom i to je 1. januar 2026. godine.

Na ovaj način poslodavcima koji su registrovani pre 2023. omogućeno je da dobiju dodatno vreme za usaglašavanje sa zakonskim propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kako bi buduća primena zaista i bila efikasna.

Zato u nastavku sledi više detalja o ovoj temi, a najvažnije su naravno svi propisi na koji se usaglašavanja odnose.

Cilj usklađivanja zakonskih propisa za bezbednost i zdravlje na radu

Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu je doneo značajne novine, uključujući i izmene sa ciljem da se unapredi zaštita radnika, ali i da se poslovanje kompanija u Srbiji uskladi sa evropskim standardima.

Glavni razlog odluke o novom roku usklađivanja bio je taj da se poslodavcima omogući dovoljno vremena za doslednu i efikasnu primenu propisa. Procene su da će na taj način doći smanjenja broja povreda na radu i profesionalnih oboljenja, a ujedno, podići će se svest o značaju ulaganja u bezbednost zaposlenih na radu.

Izmenjena su 4 pravilnika, kojima su i uslovljene zakonske promene za neophodna usklađivanja. To su:

Pravilnik o izmeni Pravilnika o načinu vođenja i rokovima čuvanja evidencija u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu,
Pravilnik o izmeni pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini,
Pravilnik o izmeni Pravilnika o postupku pregleda i provere opreme za rad i pregleda i ispitivanja električnih i gromobranskih instalacija i ispitivanja uslova radne sredine i
Pravilnik o izmeni Pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na visini.

Glavne novine za bezbednost i zdravlje na radu

Novine za bezbednost i zdravlje na radu u firmi se odnose na sledeće:

lice za BZNR mora biti sa licencom za bezbednost i zdravlje na radu,
definisan je rad od kuće, odnosno rad na daljinu,
akt o proceni rizika na radnom mestu,
obavezan je lekaski pregled,
definisana je obaveza osiguranja zaposlenih za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti,
obuke zaposlenih u oblasti BZNR,
dozvole za rad za visokorizične poslove,
veće kontrole inspekcije rada,
visoke su kazne za neusklađivanje sa novim zakonom.

1. Stručno lice sprovodi mere za bezbednost i zdravlje na radu

Jedna od najvažnijih novina je da se bezbednost i zdravlje na radu ne može više sprovoditi bez lica koje ima licencu. Poslodavci koji su samostalno vršili ovu dužnost sada više to ne mogu, ukoliko nemaju formalne kvalifikacije – stručno lice za BZNR u radnom odnosu ili eksterni saradnik za BZNR.

Odnosno, potrebno je ili da imaju angažovanog sertifikovanog stručnjaka za bezbednost i zdravlje na radu ili da imaju u radnom odnosu zaposleno lice koje ima licencu za BZNR.

1.1. Angažovanje savetnika i saradnika za bezbednost i zdravlje na radu

Poslodavac ima obavezu da angažuje licenciranog stručnjaka za bezbednost i zdravlje na radu, pogotovo ako se radi o firmama i DOO kompanijama koje zapošljavaju veći broj radnika.

Firme koje se bave specifičnim delatnostima koje iziskuju posebne dozvole moraju da imenuju savetnika za bezbednost i zdravlje na radu sa licencom, a to lice mora da ispuni dodatne uslove po pitanju obrazovanja. Bilo da je reč o eksternom savetniku ili zaposlenom, mora imati najmanje stečeno visoko obrazovanje od najmanje 240 ESPB bodova na akademskim ili strukovnim studijama u okviru obrazovno-naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka i prirodno-matematičkih nauka iz oblasti: biološke nauke, nauke o zaštiti životne sredine, fizičke nauke, fizičko-hemijske, hemijske nauke i u okviru obrazovno-naučnog polja medicinskih nauka.

Ova obaveza se odnosi i na ostale poslodavce koji obavljaju druge delatnosti, ukoliko samostalno ne sprovode bezbednost i zdravlje na radu. Moraju imati lice sa licencom i adekvatnim obrazovanjem. To je lice koje ima najmanje stečeno visoko obrazovanje od najmanje 180 ESPB bodova u okviru obrazovno-naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka, prirodno-matematičkih nauka, medicinskih nauka ili društveno-humanističkih nauka.

Ova obaveza se odnosi na sve poslodavce koji imaju zaposlene, a u prethodnim slučajevima navodili smo primere sa većim brojem radnika. Obaveza važi i za firme sa manjim brojem radnika, kao i za poslodavce koji obavljaju niskorizične delatnosti. Dužni su da angažuju lice koje ima licencu za BZNR.

1.2. Poslodavac koji sam obavlja poslove za bezbednost i zdravlje na radu

Poslove bezbednosti i zdravlja na radu firma može da obavlja samostalno, ako ima do 20 zaposlenih i to samo za određene delatnosti. U tom slučaju, poslodavac mora da polaže stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu ukoliko želi da on obavlja ovu dužnost.

Samostalno može obavljati one delatnosti koje su vezane za trgovinu na malo, usluge smeštaja i ishrane, uslige informisanja i komunikacija, finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja, poslovanje nekretninama, stručne, naučne, inovacione, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, obavezno socijalno osiguranje, obrazovanje, umetnost, zabava i rekreacija i ostale uslužne delatnosti.

2. Rad od kuće i rad na daljinu

Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu definisani su pojmovi i uslovi za rad od kuće i rad na daljinu. Praktično, firma je sada u obavezi da i za radnika koji ne radi iz poslovnog prostora obezbedi podjednako bezbedne uslove za rad, kao za zaposlene koji posao obavljaju u poslovnom prostoru.

Kada poslodavac angažuje radnika pod ovakvim uslovima (da radi od kuće), u obavezi je sledeće:

da utvrdi uslove za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na daljinu,
da utvrdi sredstva za rad koja izdaje zaposlenom,
da definiše radni proces u vezi sa izvršenjem poslova za koje je zaposleni zadužen,
da propiše preventivne mere za bezbedan i zdrav rad.

Poslodavac je odgovoran za bezbednost i zdravlje na radu kako za tradicionalna radna mesta, gde radnik klasično obavlja posao u firmi, tako i za radna mesta koja su van poslovnog prostora. U tom slučaju, može da izradi novi akt ili da dopuni postojeći akt o proceni rizika tako da obuhvati i rad od kuće, da identifikuje rizike u kućnom okruženju, kao i preuzimanje mera za njihovo otklanjanje.

Sa druge strane, i zaposleni mora da sarađuje tako što će redovno da obaveštava poslodavca o ispunjenosti uslova potrebnih za bezbedan i zdrav rad, kao i o svakoj naknadnoj promeni uslova.

3. Obavezan akt o proceni rizika na radnom mestu

Sve firme u RS imaju obavezu da izrade akt o proceni rizika na radnim mestima i da primeni odgovarajuće preventivne mere, bez obzira na broj zaposlenih ili delatnost. Akt ne može biti nestručno izrađen, već mora biti sastavljen od strane stručnog lica. Dodatno, radi pojačane bezbednosti, uvedeno je obavezno vođenje evidencijama o povredama na radu, profesionalnim bolestima i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu u elektronskom registru.

4. Obavezan lekarski pregled

Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled. Lekarski pregled za radna mesta koja nose povećan rizik je obavezan, a na njega ga upućuje poslodavac.

Novim zakonom, firma mora svim zaposlenima koji rade pozicijama sa povećanim rizikom da omogući lekarske preglede, jer ta radna mesta nose veliki rizik od profesionalnih oboljenja. Obavezan je da obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodični lekarski pregled u toku samog rada. Sve troškove oko lekarskih pregleda snosi firma, ne zaposleni.

Navedena obaveza za prethodni i periodični lekarski pregled o trošku poslodavca se odnosi i na zaposlene koji obavljaju rad u toku noći. Poslodavac je u obavezi da uputi zaposlene.

Ako se lekarskim pregledom utvrdi da zaposleni ne ispunjava posebne zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom, firma je u obavezi da ga premesti na drugo radno mesto za koje je on zdravstveno sposoban. Dodatno, zaposleni ima pravo da na svoj lični zahtev traži da obavi lekarski pregled koji odgovara rizicima. Poslodavac je u obavezi da ga pošalje, u redovnim vremenskim intervalima.

5. Jasno definisana obaveza osiguranja zaposlenih za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti

Zakon je sada jasno definisao da su poslodavci u obavezi da osiguraju zaposlene za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, u cilju obezbeđivanja naknade štete. U ovom slučaju, osiguranje je trošak poslodavca, odnosno, pada na njegov teret potpunosti.

6. Redovne obuke u oblasti BZNR

Firme su obavezne da organizuju periodične obuke zaposlenih i svih rukovodilaca za bezbednost i zdravlje na radu. Pogotovo se odnosi na radna mesta sa povećanim rizikom.

Obuke su ključne kako bi se svi zaposleni edukovali, redovno informisali i na taj način postali svesni ritika i odgovornosti ako se ne poštuje zakon. Edukacij zaposlenih o važnosti pravilnog korišćenja oreme i ponašanja u rizičnim situacijama se odnose na sledeće:

na nošenje zaštitne opreme,
pravilnu upotrebu lične zaštitne opreme,
ponašanje u rizičnim situacijama,
ako dođe do povreda na radu (povreda može biti teška, kolektivna ili sa smrtnim ishodom),
mere ponašanja i prevencije kada dođe do povrede na radu.

U slučaju da dođe do povrede na radu, poslodavac mora da sprovede vanrednu obuku zaposlenih u toj organizacionoj jedinici nakon incidenta.

7. Dodatne dozvole za rad

Za poslove ili radove za koje je definisano da su visokorizični poslovi, uvedene su dodatne procedure. Potrebno je ishodovati određene dozvole za rad.

Poslovi za koje je potrebno da se izdaju dozvole za rad su:

izvođenje radova na visini,
izvođenje radova u dubini,
izvođenje radova u skučenom prostoru,
izvođenje radova u prostoru sa potencijalno eksplozivnim atmosferama,
izvođenje radova na energetskom objektu,
rad pri korišćenju opasne hemijske materije,
rad u zonama u kojima je prisutna ozbiljna, neizbežna ili neposredna opasnost ili štetnost koja može da ugrozi zdravlje zaposlenog.

8. Veće kontrole inspekcije rada

Inspekcija rada dobila je proširena ovlašćenja i jasan protokol da kontroliše sporovođenje zakona, pogotovo za izvođenje građevinskih projekata. U slučaju nepravilnosti ili nepoštovanja propisa gde se ugrožava bezbednost i zdravlje na radu, inspekcija je obavezna da odmah zabrani i zaustavi radove u trajanju od najmanje 3 do majmanje 30 dana, zavisno od toga koliko je puta ugrožena bezbednost.

Firme su u obavezi da inspekciju uvek izveštavaju o:

početku svoga rada,
radu odvojene jedinice,
svakoj promeni tehnološkog postupka, ukoliko se tim promenama menjaju uslovi rada, što se odnosi i na hitne radove.

9. Veće su kazne za nepoštovanje BZNR

Poslodavci koji se ne usklade sa zakonskim propisima rizikuju po pitanju bezbednosti na radu, prilikom rada mofu dovesti do velikih neželjenih posledica po bezbednost i zdravlje na radu. Pored toga, neusklađivanje uključuje i sankcije, kao što su visoke novčane kazne.

Pravna lica mogu biti novčano sankcionisana kaznom od 1.500.000 do 2.000.000 dinara. Za preduzetnike se novčane kazne za neusklađivanje sa propisima o bezbednosti i zdravlja na radu kreću u rasponu od 200.000 do 400.000 dinara. Novčane kazne za odgovorna lica kod poslodavca kreću se od 30.000 do 150.000 dinara.

Sve pomenute promene poslodavci treba da primene u svom poslovanju kako bi sprečili rizike po bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih, ali i izbegli novčane kazne zbog nepoštovanja propisa. Za sve dodatne informacije u vezi sa poštovanjem zakonskih obaveza, za osnivanje firme, izradu internih akata i usklađivanje sa drugim propisima, možete se obratiti našoj agenciji za računovodstvene usluge HLB TM DOO iz Beograda.